11.12.2024.„Pozdrav, možete li da proverite da li je ova priča istinita?“ – pisala nam je čitateljka i prosledila link do Fejsbuk objave koja govori o „naj(ne)srećnijem čoveku na svetu“. U pitanju je dubrovački profesor muzike Frane Selak, koji je tokom života – prema ličnim navodima i navodima medija – preživeo više bliskih susreta sa smrću, te u poznim godinama osvojio milion dolara na lutriji.
Uzimajući u obzir da je Frane Selak preminuo pre više godina, a da je pojedinosti iz priče o njemu nemoguće proveriti bez kontakta sa njim, reč je o navodima koje je izuzetno teško argumentovano potvrditi ili opovrgnuti. Ipak, u nastavku analize prenosimo vam mnogobrojne nedoslednosti koje smo zapazili u tekstovima o ovoj temi.
Britanski Telegraf je u junu 2003. godine objavio intervju s Franom Selakom pod naslovom „Katastrofe kao način života“, u kojem su sve njegove nesreće predstavljene i objašnjene. Kako se navodi, prva nezgoda dogodila se 1962. godine kada je Selak putovao vozom iz Sarajeva ka Dubrovniku. U jednom trenutku, voz je iskočio iz šina i sleteo u reku, nakon čega je Frane Selak uspeo da izađe kroz prozor i otpliva do obale. Prema navodima Telegrafa, tom prilikom 17 putnika se udavilo, dok je profesor prošao s manjim povredama – modricama, prelomom ruke i hipotermijom.
S druge strane, pojedini mediji poput Jutarnji.hr i 072info.com preneli su da se prva nezgoda (ovog puta autobuska) dogodila 1957. godine, a druga (iskakanje voza iz šina) godinu dana kasnije, što bi bilo 1958. godine. Treba napomenuti da su na ovim portalima takođe preneti direktni citati „naj(ne)srećnijeg čoveka“.
Ipak, u tekstu sa društvenih mreža koji nam je čitateljka prosledila, ističe se da se nesreća sa vozom dogodila 1965. godine, kada je zbog pada stene skliznuo sa šina i upao u reku.
U svakom slučaju, s obzirom na prilično velik broj stradalih koji se navodi, bilo bi očekivano da su negde zabeležene informacije o tragediji. Ipak, do njih nismo uspeli da dođemo. U primercima lista „Borba“ iz tih godina ne pojavljuje se podatak o ovom događaju, iako su u tim novinama redovno prenošene informacije o saobraćajnim nezgodama.
Na Vikipediji je čak kreirana i zasebna stranica o železničkim nezgodama koje su se dogodile u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali ni na tom spisku nema pomenute tragedije.
Ukoliko posmatramo 1958. godinu, uočićemo da se u drugoj polovini februara dogodila nesreća kod Jablanice, kada je voz zaista upao u reku Neretvu. Međutim, tom prilikom udavila su se dva putnika (a ne 17), dok je 15 njih preživelo. U godini koja se znatno češće spominje (1962), jedina tragedija sličnih razmera zabeležena je kod Kumanova, kada je poginulo 25 putnika.
Informacije o tome s kim je profesor putovao takođe su relativno nekonzistentne, a nejasnoće se javljaju i kada se govori o njegovim povredama. Na primer, RTS navodi da je sa slomljenim ramenom doplivao do obale. Hercegovina.info i pojedini drugi portali pišu da je šakom razbio prozor, te držeći za ruku majku tadašnjeg predsednika opštine Ston, isplivao na obalu. Jutarnji.hr i 072info.com konstatuju da je baka bila majka njegovog prijatelja. A u vezi sa povredama, Nova.rs, Net.hr i britanski Telegraf napisali su da je u toku te nesreće slomio ruku.
Da li je slomio rame ili pak ruku, da li je isplivao sam ili sa starijom ženom, i kako je to uopšte uspeo ukoliko mu je ruka bila povređena, ostaju nerazjašnjena pitanja.
Druga nesreća dogodila se godinu dana nakon sletanja voza, što bi prema većini izvora bila 1963. godina. Telegraf piše da je Selak sedeo pored stjuardese u prepunom avionu, kada su se u jednom trenutku zadnja vrata otvorila, a on i stjuardesa ispali iz letelice.
Još jedna nesreća sa visokim brojem žrtava, a mi ponovo ne nailazimo na izvore koji bi potvrdili da se pad aviona uopšte dogodio. Na veb-sajtu Povijest prava istina istaknuta je ova manjkavost, ali se nadovezuje podatak da se 1962. dogodila „jedna manja zrakoplovna nesreća koja nije zabilježena u analima“, odnosno „pad čarter leta koji je poletio iz Lučkog i koji se srušio u Gorskom kotaru – udarivši u stijenu!“. Čarter let ili ne, gotovo je nemoguće da trag o nesreći u kojoj je poginulo 19 ili 20 osoba negde nije zabeležen. Bilo kako bilo, mi do njega nismo došli.
Prema sajtu Biroa za arhivu avionskih nezgoda, 1962. i 1963. godine u Jugoslaviji nije bilo avionskih nezgoda u kojima je neko stradao.
Tri godine kasnije (1966), u blizini Splita u reku je sleteo autobus u kojem je bio Selak – četvoro putnika je poginulo, dok se on ponovo spasao. Novinar RTS-a navodi da se ova tragedija dogodila dve godine nakon pada aviona (što bi bila 1965. godina, ako računamo da se druga nesreća dogodila 1963. godine), kada je vozač zbog poledice „izgubio kontrolu nad autobusom, koji je probio zaštitnu ogradu i završio u dolini ispod“. Portal Hercegovina.info navodi da je na putu za Split autobus sleteo u reku Bosnu. U primerku lista „Borba“ pronašli smo vest iz 1966. godine o autobuskoj nesreći u kojoj je šestoro putnika poginulo, ali vozilo nije sletelo u reku, već se survalo u provaliju kod Titograda (današnje Podgorice).
Potom je, prema iznetim navodima, Selak imao dve nezgode koje su se dogodile tokom vožnje automobila. O njima ima manje informacija, a samim tim i manje nelogičnosti. U većini medija navodi se da su se automobili oba puta zapalili tokom vožnje, a potom eksplodirali (1, 2, 3), dok drugi izvori navode da se prvi automobil zapalio u vožnji, a drugi zapalio i eksplodirao (1, 2). S obzirom na to da se radi o nezgodama u kojima je učestvovao samo Selak i nije bilo mrtvih, nismo bili u prilici da otkrijemo na koje se nezgode eventualno misli.
Sledeći incident dogodio se, prema navodima sa Fejsbuka i sajta RTS-a, znatno kasnije, odnosno 1996. godine. Tada se Frane Selak navodno sudario sa kamionom UNPROFOR-a. Međutim, mandat UNPROFOR-a – mirovnih snaga Ujedinjenih nacija – na prostoru bivše Jugoslavije završio se marta 1995. godine.
Jutarnji list ovde navodi da se sudar desio 19 godina pre objavljivanja njihovog teksta, što bi bila 1995. godina. Mediji obrazlažu da je Selakov automobil na putu ka Karlobagu udario UNPROFOR-ov kamion, odnosno, da se prikolica preprečila na putu i udarila u njegovo vozilo koje se potom „strovalilo u ponor od 150 metara“. Srpski javni servis piše da ga je kamion „izgurao sa planinskog puta“ te da je automobil završio u kanjonu dubokom 300 metara. A u prijavljenoj objavi navodi se da je Selak bio „primoran da skrene u zaštitnu ogradu kako bi izbegao nailazeći kamion UNPROFOR-a“, nakon čega je automobil sleteo u klisuru.
Na kraju, svoju „nesreću“ okončao je dobitkom na lutriji. Prema rečima pojedinih novinara, ovo se dogodilo u aprilu 2002. godine. Prema prijavljenoj objavi, Selak je dva dana nakon 73. rođendana kupio srećku i dobio – što bi bilo 16. juna, a ne aprila. U članku britanskog Telegrafa objašnjava se da je „gospodin Selak godinama igrao iste brojeve na lutriji“…
„Brojeve 19, 48 i 34 izvukao je iz svog telefonskog broja, 38 u sećanje na one koji nisu preživeli nesreće, 14 za brak koji tek započinje i za četiri prethodna koja su propala; kao i 20 jer je njegova sadašnja devojka 20 godina mlađa od njega.“
Međutim, RTS u svom tekstu ističe da je Selak tek tada, u svojoj 72. godini, prvi put kupio tiket za loto. Ni o ovom slučaju nismo uspeli da pronađemo adekvatne dokaze.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
