26.08.2024.Našoj redakciji pristigla je prijava u vezi sa video-snimkom objavljenim na Jutjub kanalu pod nazivom „Baci5Podkast“ o „najluđim zakonima u državama sveta“. U trenutku pisanja ove analize, kanal broji gotovo 52 hiljade pretplatnika, dok je konkretan video-zapis pogledalo 56 hiljada.
Nikola Pavlović i Nikola Santini, autori ovog podkasta, govore o naizgled krajnje neobičnim zakonima zastupljenim u pet različitih zemalja – Samoi, Škotskoj, Italiji, Gruziji i Japanu. Većina onoga što su ispričali je netačno, a uspeli su čak i da pomešaju Gruziju i Džordžiju.
„Ovaj zakon bi se svideo ženama“, ističe najpre jedan od dva „voditelja“, objašnjavajući kako je u državi Samoi protivzakonito da muž zaboravi ženin rođendan. Ako se to ipak desi, žena je „u obavezi“ da reaguje takozvanim tretmanom ćutanja (engl. silent treatment).
Nakon što je ovaj „zakon“ privukao značajnu pažnju na društvenim mrežama, samoanski dnevni list „Samoa obzerver“ istražio je ove tvrdnje i objavio svoju analizu. Za potrebe teksta novinarka je kontaktirala sa advokaticom Fionom Ej, koja je izjavila da se radi o „apokrifnoj priči“ koja je „sjajan primer zašto ne treba verovati svemu što se nađe na internetu“.
Na kraju teksta dodata je i napomena da je „Samoa obzerver“ pretražio aktuelnu legislativu ove države, ali da nije pronašao reference koje bi potvrdile postojanje takvog zakona.
Drugi zakon zvuči prilično bizarno. Po uzoru na ustaljenu frazu da je nešto „previše dobro da bi bilo istinito“, možda bi trebalo uvesti i frazu „previše bizarno da bi bilo istinito“. „Ako živiš u Škotskoj i neko te pita je l’ smem u toalet? ilegalno je da mu kažeš ne, čak i ako si u procesu svoje nužde“ – tvrde kreatori podkasta.
Na zvaničnom veb-sajtu Službe škotskih sudova objavljena je publikacija o raznim „čudnim zakonima“ koji su navodno zastupljeni u pojedinim delovima Ujedinjenog Kraljevstva. Već na početku ovog dokumenta raskrinkan je zakon o „toalet gostoprimstvu“, za koji se ispostavlja da je urbana legenda.
Dnevni list iz Edinburga „Skotsmen“ je 2016. godine takođe napisao članak o mitovima u vezi sa škotskim pravnim sistemom. Kontaktirali su sa Škotskom pravnom komisijom, odakle su dobili odgovor kako „nema dokaza“ da je ovakav zakon postojao, kao i da je mit potencijalno inspirisan lokalnim običajima „snažnim osećajem gostoprimstva Škota“.
Novinar je podsetio da su na teritoriji Škotske u jednom periodu ulasci na tuđi posed bili legalni, te da postoji mogućnost da je običaj proistekao iz takvih okolnosti.
U Torinu definitivno ne biste imali nedoumicu oko toga da li ste u zakonskoj obavezi da pustite stranca u svoj toalet. Sa druge strane, u ovom gradu vam preti kazna od 500 evra ukoliko ne prošetate svog psa tri puta dnevno, konstatovano je u video-zapisu sa Jutjuba.
U okviru Pravilnika o zaštiti i dobrobiti životinja u gradu, koji je u Torinu usvojen aprila 2006. godine, nalaze se preporuke o fizičkoj aktivnosti vlasničkih pasa. Pod okriljem člana 19 navodi se sledeće:
„Vlasnici pasa moraju omogućiti svojim ljubimcima svakodnevnu, odgovarajuću fizičku aktivnost u skladu sa njihovim potrebama, tokom koje će moći da obave svoje fiziološke potrebe. Preporučuju se najmanje tri šetnje dnevno“.
Ukoliko obratimo pažnju na član 42 koji je posvećen sankcijama, videćemo da kršenje ovog Pravilnika može dovesti do kazne u rasponu od 25 do 500 evra. U sledećem članu (43) navedene su, po članovima, i drugačije kazne za pojedine prekršaje, ali član 19 nije pobrojan.
U teoriji, kršenje ovog pravila jeste kažnjivo, ali istovremeno nije opravdano tvrditi da će vam, ako danas ne prošetate svog ljubimca tri puta, već sutra na kućnu adresu pristići kazna od 500 evra. Štaviše, ovaj iznos je u Pravilniku predočen samo kao maksimalna moguća novčana kazna za tu grupu prekršaja.
Na kraju, verovatno se pitate kako neko, na primer policija, ima uvid u to koliko ste puta danas izveli svog psa u šetnju? Odgovor je jednostavan – nema. Italijanski dnevni list „Korijere dela sera“ preneo je krajem avgusta 2006. godine navode torinske „La stampe“ o tome kako će, po uvođenju Pravilnika, intervencije vlasti uglavnom biti „po prijavi“.
Četvrti neobičan zakon autori podkasta definitivno nisu dovoljno objasnili: „U Gruziji je nelegalno da puštaš svoje piliće da šetaju ulicom. Oni žele da obezbede bezbednost pilića po svaku cenu“.
Nešto više od deset hiljada kilometara treba preći vazdušnim putem kako biste iz Gruzije u Evropi (i Aziji) stigli do Džordžije u Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak, ova distanca postaje sasvim beznačajna ukoliko na engleskom jeziku pročitate da se neka informacija odnosi na državu Georgia i ne odlučite da proverite o kojoj je tačno zemlji reč. Pre nego što odgovorimo na pitanje da li je pilićima dozvoljeno da samostalno prelaze put, želimo da raščistimo da se ova – delimično tačna vest – odnosi na Džordžiju, a ne na Gruziju.
U zvaničnom zakoniku ove države nalazi se poglavlje koje reguliše „slobodno kretanje stoke“. Pri čemu se ono, kao što mu samo ime kaže, uopšte ne odnosi na živinu već na stoku.
„Nijedan vlasnik ne sme dozvoliti stoci da se slobodno kreće ili luta po javnim putevima ove države ili bilo kojoj imovini koja ne pripada vlasniku stoke, osim uz dozvolu vlasnika te imovine“.
U poslednjem odeljku poglavlja precizirana je i kazna za ovaj prekršaj, koja iznosi 500 dolara i/ili šest meseci zatvora.
I premda autori podkasta ističu kako je ovaj zakon donet da bi se „obezbedila sigurnost pilića po svaku cenu“, on više ima veze sa činjenicom da životinje na putu puštene bez nadzora predstavljaju značajan rizik za učesnike u saobraćaju.
Poslednji primer zakona u spornom video-snimku je i najispravnije predstavljen:
„Japan ima jedan odličan zakon. Kada pada kiša i ljudi stoje sa strane na ulici, ako prođeš kolima pored njih i poprskaš ih, bićeš sankcionisan. I smatraće se da ne znaš da voziš“.
Ovo pravilo zaista postoji u zakonodavstvu Japana. U četvrtom poglavlju njihovog Zakona o saobraćaju na putevima istaknute su sve obaveze vozača, odnosno korisnika motornih vozila. U članu 71, koji je deo ovog poglavlja, opisane su odredbe koje vozači moraju poštovati u saobraćaju:
„Kada prolazite kroz blatnjava područja ili lokve, koristite blatobrane ili vozite polako kako biste izbegli rasipanje blata, kanalizacije itd. i izazivanje smetnji drugima“.
U članu 120 pomenutog Zakona definisane su kazne za sve prekršaje. Konkretno, vozačima koji prekrše jedan deo članova (među kojima je takođe i član 71) ovog Zakona sledi novčana kazna ne veća od 50 000 jena (malo više od 300 evra). Nasuprot tome, napomena dva voditelja da će se, ukoliko napravite ovaj prekršaj, „smatrati da ne znate da vozite“ je potpuno proizvoljna.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
