Septembar ’25 unatrag: Ministarstvo unutrašnjih podvala

Postoje neki umetnički zadaci koji su toliko važni i delikatni da se poveravaju samo nekolicini odabranih. Zamislimo osobu kojoj je pripala čast da postavi scenario za ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara. Zamislimo umetnika koji radi na restauraciji Sikstinske kapele. Zamislimo, na kraju, i prometeja koji otprilike jednom nedeljno ima zadatak da javnosti predstavi broj okupljenih na skupovima SNS protiv blokada. Vešta ruka majstora verovatno zadrhti na čas, jer u pitanju je osetljiva stvar koja zahteva decimalnu vagu. Da kažemo da je bilo 120.000 ljudi? Uh, to je baš nekako grubo, kao sekirom odvaljeno. Neka bude 127.000, i onda ćemo finim potezom da pojačamo utisak autentičnosti. Umetnik ispiše broj – 126.399 – pa ga izgovori naglas: stotinu dvadeset šest hiljada trista devedeset devet. Naš se junak naježi na tren, jer dobijeni rezultat deluje toliko pošteno i precizno, toliko nestvarno stvarno. Jedini dodatni korak ka savršenstvu bila bi upotreba decimale… Na primer, okupilo se 126.399,5 građana!

Polako se, s vremenom, gradi antologija brojčanih bravura. Avgustovski skupovi u organizaciji Centra za društvenu stabilnost imali su – prema procenama MUP-a – 33.000, pa 69.776, pa 103.305 okupljenih. Potom smo 7. septembra imali 126.399 protivnika blokada na ulicama, što je 13. septembra naraslo na 144.000, a 28. septembra na čak 157.000. Kada te procene postavimo na grafikon, vidimo da je u pitanju prelep, stabilan rast, ali i da se stvara plato, jer je procentualni skok svakog puta sve manji (111%, 48%, 22%, 14%, 9%).

SNS je, nakon serije centralizovanih „najvećih skupova u istoriji“ odlučila da raštrka događaje po čitavoj zemlji. Predsednik je proletos optuživao demonstrante da idu „cik-cak“ kako bi delovalo da ih je više, a potom je možda pomislio da bi ta izmišljena taktika raspršivanja zapravo mogla da se primeni na terenu. Ukoliko nemaš na raspolaganju veliki broj ljudi, rešavaš stvar velikim brojem lokacija. Em štediš na prevozu i logistici, em onemogućavaš da se izjedna proceni broj prisutnih. Takvu filigransku procenu može da pruži samo neko ko je istovremeno prisutan u svakoj opštini… A ko bi to mogao da bude?

Taj neki Kričak i gospođa Sinđić

Ministarstvo unutrašnjih poslova je ove godine iznelo toliki broj neutemeljenih, hiperboličnih i ostrašćenih procena da je pitanje da li u njih iko veruje – uključujući i sam MUP, ali i sve one kojima MUP-ova saopštenja prijaju.

Nakon što je studentkinja Nikolina Sinđelić svedočila o brutalnom postupanju policije u garaži Vlade, MUP je ekspresno, istog dana, izdao saopštenje u kom „najoštrije demantuje navode o navodnom maltretiranju“. Nedelju dana kasnije, Vučić tvrdi kako će „unutrašnja kontrola ispitati postupanje“ prema studentkinji. Ako unutrašnja kontrola nije završena, na osnovu čega je MUP izdao svoj oštri demanti? Kakva je uloga unutrašnje kontrole, ako su zaključci poznati i pre nego što je počela? Ko su ti autoriteti unutar MUP-a koji će saopštenje svojih kolega proglasiti netačnim ako unutrašnja kontrola utvrdi da je bilo onako kako je studentkinja rekla? I ne samo ona. BIRN je došao do svedočenja privedenih i utvrdio da je podudarnost neosporna: „Intervjui i uvidi u iskaze ukupno devetoro ljudi pokazuju da osobe, od kojih se većina do tada nikada nije ni upoznala, gotovo istovetno svedoče o načinu postupanja pripadnika JZO i njihovog komandanta Marka Krička“.

Potom je usledila i relativizacija. Ili bismo to mogli da napišemo velikim početnim slovom: „Relativizacija“, autorke Ljiljane Smajlović. Ona je, intervjuišući zaštitnika građana, pročitala tvit Filozofskog fakulteta u blokadi, ovako objašnjavajući kontekst: „Ovo se odnosi na tog Marka Krička, koji je valjda šef neke jedinice za obezbeđivanje ličnosti“. Gostujući na televiziji Blic, predsednik Vučić komentariše ovaj slučaj, pa kaže „Za mene je neverovatna cela priča gospođe Sinđić ili Sinđelić“. Vidimo isti obrazac – i Smajlović i Vučić se na identičan način prave nevešti, ponašaju se kao da su usput nešto načuli o svemu tome: to je „valjda“ šef „neke“ jedinice, koji je navodno pretio „gospođi Sinđić ili Sinđelić“. Dakle, neki levi slučaj i španska sela. Nebitno je, na kraju, šta je studentkinja rekla. Smajlović ovaj primer poteže tek kako bi pitala zaštitnika „Je li ovo kažnjivo, je li ovo sme da se radi?“ (ne misli na pretnje silovanjem, nego na to što studenti Filozofskog fakulteta nazivaju Krička šljamom). Vučić, takođe, koristi ovu priliku da na Blic TV kaže „Uvek sam verovao policiji“, „Moj posao je da verujem policiji“ i „Ja imam poštovanje, fer odnos i poverenje u našu policiju“.

Odlučno, najodlučnije

Petog septembra policija je u kampusu Univerziteta u Novom Sadu primenila brutalne mere prema velikom broju mirno okupljenih građana, čemu je prethodio napad na policajce ispred Filozofskog fakulteta. MUP je napad na sopstvene pripadnike i  najavio, neposredno pre nego što se on dogodio. Međutim, i dalje nemamo pouzdane informacije o tome ko je tačno napao policiju, što u javnosti budi sumnju da je događaj insceniran. Tabloidi su tek 25. septembra izvestili o „velikoj akciji policije“ tokom koje su navodno privedeni i zadržani krivci za incidente u Novom Sadu. Ipak, ni do kakve „velike akcije“ MUP-a, dvadeset dana kasnije, nije došlo. Radi se o građanima koji su iste večeri uhapšeni na ulicama, a nakon zadržavanja pušteni da se brane sa slobode.

Studenti Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu prikupili su kanistere hemijskih sredstava pronađene u kampusu, pa su hemijskom analizom ustanovili da je, između ostalog, korišćen i opasni CN gas. On je, kako navode, zbog izrazito štetnih dejstava i visoke toksičnosti „tokom 1970-ih u potpunosti zamenjen CS gasom“. A šta MUP radi? Izdaje saopštenje u kom (ovog puta najodlučnije, a ne najoštrije) „demantuje navode koji su se pojavili u javnosti da je policija u Novom Sadu koristila takozvani CN gas. Policija takvo sredstvo uopšte ne poseduje, pa samim tim nije moglo biti ni upotreblјeno“. Zašto ovo zvuči tako poznato?

Kažu da, kada pišeš, uvek u glavi treba da imaš i čitaoca. Da zamišljaš da se baš njemu obraćaš. Kada MUP piše svoja najodlučnija, najoštrija saopštenja, kada procenjuje učesnike istorijskih skupova tačno u glavu, on takođe ima čitaoca na umu. I taj čitalac veruje autoru. Njegov je posao da veruje. On ima poštovanje, fer odnos i poverenje u autora. I to je, u svetu decentne umetnosti, valjda jedino važno.

Najčitanija analiza

Tokom prethodnog meseca najčitanija analiza Tragača bavila se neosnovanim tvrdnjama tabloida o tome da je Donald Tramp na sahrani desničarskog aktiviste Čarlija Kirkaružio „istorijsku podršku“ našoj zemlji u borbi „s pokušajima obojene revolucije“. Istina je da Tramp ni jednom u toku svog govora na komemoraciji nije ni spomenuo Srbiju. Ipak tabloidi su njegove kritike levice stavili u nepostojeći kontekst podrške Srbiji.

Ne, Tramp nije pružio istorijsku podršku Srbiji tokom govora na Kirkovoj sahrani

Dosije mreže

I tokom septembra smo pratili dezinformacije koje su plasirane putem Fejsbuka, Iksa i drugih društvenih mreža. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.

Stefan Janjić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač