03.03.2026.Početak februara obeležen je raspakivanjem horora Epstinovih fajlova, kao i potonjim temeljnim zapakivanjem: tema je neoborivo velika da bi bila relativizovana, pa se pristupilo različitim alatima skretanja pažnje. U tom svetlu (ili, bolje reći, tom mraku) veliki broj analitičara ne vidi napad SAD i Izraela na Iran kao posve novu temu, već kao nastavak prethodne, tj. pokušaj da se zataška nezapamćena serija zločina u koju su bila uključena velika imena iz sveta politike, biznisa, sporta, umetnosti i nauke.
Iako zasad nema naznaka da je bilo ko iz Srbije bio umešan u opisana nepočinstva, domaći mediji su znali da će i labava veza Epstina i poznatih Srba u naslovu teksta izazvati pažnju. Sada su i te „vesti“ zatrpane onima s Bliskog istoka, ali smo mi sve uredno arhivirali.
Kongres SAD usvojio je krajem 2025. zakon kojim se traži objavljivanje informacija prikupljenih u okviru postupaka protiv Džefrija Epstina (1953-2019) i njegovih saradnika. Javnosti je 30. januara predato na uvid dodatnih tri miliona stranica dokumenata, 2000 video-snimaka i 180.000 fotografija, uz donekle traljavu cenzuru, zbog koje je otkriven ili naslućen identitet gotovo stotinu preživelih žrtava.
Eksperti Ujedinjenih nacija navode da se mnoga krivična dela dokumentovana u fajlovima mogu okarakterisati kao zločin protiv čovečnosti, uz pregršt dokaza o femicidu, seksualnom ropstvu, reproduktivnom nasilju, kidnapovanju i torturi. Ipak, da li je sve to dovoljno da odgovorni budu identifikovani i kažnjeni? Po svoj prilici – nije. Novinarka Lindzi Blumel podseća koliko je sve u vezi sa slučajem Epstin duboko nepravedno i obeshrabrujuće: žrtve su prijavljivale počionice još devedesetih, ali institucije nisu adekvatno reagovale, a mediji su relativizovali krivična dela tretirajući ih kao „prostituciju“. Sada kada konačno pred sobom imamo more dokaza, ispostavlja se da za američko pravosuđe sve to i dalje nije dovoljno, te da će teško biti novih optužnica.
Predsednik SAD Donald Tramp nije direktno doveden u vezu ni sa jednim krivičnim delom iz objavljenih Epstinovih fajlova, ali je nova tura dokumenata pokazala da je konekcija sa Epstinom bila šira i komplikovanija nego što se mislilo. Uz to, kongresmen Robert Garsija tvrdi da je u neredigovanim fajlovima video dodatna svedočanstva protiv Trampa u vezi sa seksualnim zlostavljanjem i kaže kako američko Ministarstvo pravde namerno zadržava taj dokument.
Kako Tramp reaguje na ovo? Endru Peterson sa Univerziteta u Poatjeu odlučio je da odgovor na to pitanje potraži indirektno: pokušao je da proveri da li Tramp, kada mu postane neprijatno zbog slučaja Epstin, počinje da piše na svojoj omiljenoj mreži (Truth Social) na primetno drugačiji način, tj. drugačije po sadržaju i stilu. Autor je u svom nerecenziranom članku sagledavao koliko je skandal određenog dana bio prisutan u medijima i koliko su Trampove objave tog dana „iskočile” iz njegovog uobičajenog obrasca, i uočio obrasce koji bi se mogli tumačiti kao naznaka strateškog skretanja pažnje.
Zadatak nije išao glatko, a nastao je i raskol među Trampovim pristalicama, uključujući i viđenije MAGA komentatore. Mnogi od njih su, kao što navodi Lajonel Pejdž sa Univerziteta u Kvinslendu, izgradili svoj „kredibilitet“ upravo na temi Epstinovih fajlova, godinama insistirajući na tome da se objave sva saznanja. Kada je Tramp promenio ton i počeo da obeshrabruje interesovanje za temu, deo komentatora nije pristao da se „prešalta“ ili zaćuti. To je, prema Pejdžu, povećalo osećaj izdaje kod dela baze i dalo podsticaj onima koji zavise od sopstvenog brenda (a ne samo od lojalnosti vođi) da nastave da „postavljaju pitanja” o Epstinu. Napad na Iran primorao je celokupnu američku javnost da prebaci fokus na Bliski istok, što kao pokušaj bacanja prašine u oči vide čak i pojedini republikanci.
Na milionima stranica Epstinovih fajlova nalaze se hiljade imena, a najveći broj njih pomenut je u prepiskama samo usputno, van svakog konteksta počinjenih zlodela. Međutim, nema tog „usputnog“ koje bi tabloidi smatrali nebitnim – ako je reč o interesantnim ličnostima. Potencijalno je kažnjivo pisati neistine, a aluzije su već sigurniji teren.
Kurir javlja: „Neočekivano! Novak Đoković u Epstajnovim fajlovima! Šifrovana poruka, nepoznata osoba i jedan detalj koji će ostati večna misterija!“. Republika dodaje: „Žoc u problemu zbog Epstajna: Obradović doživeo žestok udar posle izlaska Džefrijevih snimaka“. A tu je i B92: „Jugoslovenska princeza i srpska mafija u Epstinovim fajlovima“. Pomenimo, na kraju, i tvit SNS aktivistkinje Nade Perić, koja je zaključila kako se u fajlovima pominje i Junajted grupa.
O čemu je zapravo reč? Novak Đoković pominje se isključivo zbog toga što je Epstin u privatnoj prepisci s gađenjem reagovao na vest o veridbi tenisera. Željka Obradovića nema ni u naznakama – vest se zapravo tiče američkog biznismena Kejsija Vasermana. A „jugoslovenska princeza“? Za to je potrebno posebno strpljenje: nju pominje jedna žena kao osobu sa kojom su se družili prijatelji njenih prijatelja. A jesu li ti neposredni prijatelji seksualni prestupnici? Ne, oni se pominju samo zato što im je svedokinja pokazivala svoj „umetnički portfolio“. Trend je odlučila da isprati i Nada Perić, koja je u jednom dokumentu označila naziv entiteta „United Group for Projects“ vezanog za aerodrom u Dohi, pa je objavila tvit „United Media Group u Epsteinovim mejlovima“.
Tokom februara, najčitanija Tragačeva analiza odnosila se na gostovanje predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić u jutarnjem programu Pinka. Tokom gostovanja, prvo su iznete manipulacije u vezi s izjavom advokata Bože Prelevića preuzetom iz emisije Glasa javnosti kako bi se uspostavila manipulativna teza da je on „okrivio Srbe za Jasenovac“. Potom je bivša premijerka pogrešno protumačila istraživanje organizacije DataPulse, pa zaključila da Srbija ima najbolje penzije u regionu. Ali Brnabić se nije tu zaustavila. Tvrdila je i da su penzije u Srbiji prema pomenutom istraživanju bolje nego u Norveškoj, Nemačkoj i Luksemburgu, što je izazvalo podsmeh i nevericu među građanima na društvenim mrežama.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
