24.12.2025.Ako bi naša Mitopedija sadržala samo jednu temu po naučnoj oblasti, tj. ako bismo smeli da zadržimo samo „the best of“ mitove, profesor Džefri Pulum rekao bi da je na polju lingvistike stvar savršeno jasna – stanite, ne tražite dalje od Eskima i njihovih „sto različitih reči za sneg“! Pulum kaže da je ova trivija iritantno opšteprihvaćena, ne samo u medijima i među laicima, već i među mnogim lingvistima. U svom poznatom eseju „Velika obmana o rečniku Eskima“ duhovito se obračunava s ponavljačima teze o „stotinu reči za sneg“ i tvrdi da se niko od njih nije zaputio na Aljasku, Grenland ili Sibir, već samo kao papagaji ponavljaju podatak koji su „negde čuli“ i zvuči im fascinantno, a za činjenice mare koliko i za lanjski sneg.
Fascinacija je, naravno, prisutna i kod nas. „Ono što je najdominantnije u jeziku odražava ono što je najprisutnije u kulturi“, stoji u reklami za jednu školu stranih jezika, uz konstataciju da „Eskimi nemaju reč za rat, ali zato imaju preko sto reči za sneg“. Varijacije na ovu temu pronaći ćemo na mrežama, portalima, u novinama, pa čak i u jednom univerzitetskom udžbeniku. Na to se nadovezuju i šale: ako nam dijapazon izraza za određeni pojam otkriva nešto o samoj kulturi i njenim prioritetima, kako tumačiti to što Eskimi imaju više od stotinu reči za sneg, a Srbi više od stotinu reči za mušaricu, mlatilicu, peckalicu, tepalo, pecu, laparaču, muvopič, muvotep, muvotres itd.
Razlika ipak postoji: sve navedene reči srpskog jezika zapravo su kreativni neologizmi koji upućuju na jedan te isti pojam – plastični predmet kojim se ubijaju muve. S druge strane, eskimske reči za sneg navodno nisu sinonimi, već upućuju na desetine različitih oblika snega i zaleđene vode, što pokazuje da najseverniji narodi imaju zadivljujuće rafiniran odnos prema snegu, da inteligentnije od nas razmišljaju o njemu i da prepoznaju finese koje bismo mi teško umeli da detektujemo. Što bi rekao Vitgenštajn – „Granice moga jezika su granice moga sveta“.
Upravo je u tom kontekstu priča o eskimskim nazivima za sneg legla kao kec na desetku u nastojanjima da se potvrdi Sapir-Vorfova hipoteza. Ona, kako kaže profesor Ranko Bugarski, sugeriše da „specifična struktura pojedinih jezika ima uticaja na pogled na svet ljudi koji njima govore“. Hipoteza nikada nije zvanično formulisana, niti su je Sapir i Vorf krstili svojim imenima, ali nam je Bendžamin Li Vorf u ovoj priči bitan iz drugog razloga. Lingvistkinja Laura Martin pratila je trag trivije o Eskimima i snegu, pa je otkrila da ju je upravo Vorf diskretno popularizovao. On nije preterivao: nije tvrdio da je posredi stotinu reči, već da ih ima „najmanje sedam“. Međutim, situacija ubrzo izmiče kontroli – ljudi počinju da pamte i prepričavaju zanimljivost, uz potpuno proizvoljne procene broja izraza: 10, 50, 100, 150, 200, pa čak i „više od 400“.
Pulum i Pinker sve to džangrizavo odbacuju kao budalaštinu, pa nude radikalno drugačiji odgovor: Eskimi imaju samo dve reči za sneg – „qanik“ za sneg koji pada i „aput“ za sneg koji je pao. S ove vremenske distance, deluje da su na jedno preterivanje odgovorili drugim.
Možda se sada pitate: čemu tolika višedecenijska naklapanja? Zar niko dosad nije otišao u te arktičke predele, popisao sve izraze za sneg i stavio tačku na ovu priču? Takvih pokušaja je bilo, i to u skorije vreme, a rezultati pokazuju da ipak postoji 40-50 reči, uključujući i nazive za sneg po kom se možete sankati, sneg koji podseća na so, sneg koji se zadržao od prošle godine… Međutim, u čemu je problem: vi svoju procenu možete stezati i razvlačiti u zavisnosti od izbora kriterijuma. Da li ćete uzimati u obzir sinonime ili samo izraze s jasnom distinkcijom? Da li brojite samo jedinstvene reči ili i sintagme? Samo imenice ili i prideve i glagole? Da li ćete se fokusirati na jedan eskimsko-aleutski jezik ili ćete popisati sve snežne pojmove iz svih tih raznorodnih jezika, što bi podrazumevalo i preklapanja? Da li ćete zapisati samo nazive za vrste snega, ili i za formacije (pahulja, grudva, sneško, lavina), pa i za druge oblike zaleđene vode (inje, mraz, slana, ledenica, lednik, glečer)? Da li beležimo samo jedinstvene korene ili čitav dijapazon opcija koje nastaju sufiksacijom?
Uzevši sve ovo u obzir, nemoguće je izneti tačan broj naziva koje Eskimi koriste za sneg, ali ih je sigurno više od dva i verovatno manje od šezdeset. Ali da li su po tome posebni i da li time potvrđuju Sapir-Vorfovu hipotezu? Ispostavlja se, na kraju, da postoji više jezika s pregršt izraza za sneg – uključujući škotski engleski, laponski i islandski. Da, uhvatili smo se severnjaka, ali tezu bismo mogli da potkrepimo i bližim primerima. Najbližim mogućim, zapravo. Za samo pola sata pretrage, koja je obuhvatila Rečnik Matice srpske, Vukov Rječnik, Rečnik sinonima i Narodnu enciklopdiju srpsko-hrvatsko-slovenačku, došli smo do sledeće liste pojmova na srpskom jeziku: celac, pršac, pršić, lapavica, klapavica, mećava, usov, lavina, vejavica, kijamet, smet, utrg, otrg, artek, draga, pepeljevac, škripavac, sušac, brčkavica, slota, alauža, pomet, smuta, prljušak, celosnežnica, prtina, a gde bi nam kraj bio ako dodamo i grad, tuču, krupu, sugradicu, soliku, posolicu, solju, slotu…
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
