25.12.2025.Prevod dečje uspavanke „Sijaj sijaj zvezdo mala“ i nije baš najdosledniji originalu. Ova pesma je toliko poznata na svetskom nivou da ste se u nekom trenutku verovatno susreli i sa verzijom na engleskom jeziku – Twinkle twinkle little star. Nedoslednost prevoda je sledeća: odgovarajući prevod za „sijati“ je shine, dok je za twinkle glagol „treperiti“ ili možda „svetlucati“. Međutim, autorka originalne pesme je ta koja greši. Zvezde ne trepere, iako nam često može delovati kao da to čine. Ali nećemo joj uzeti za zlo – ipak je uspavanka sa ovim rimama objavljena davne 1806. godine u zbirci stihova za decu „Rime za dečju sobu“. Složićete se da reč twinkle i zvuči nekako simpatičnije i prigodnije za ovakvu rimu od reči shine.
Pre nego što nastavimo sa obrazloženjem koje opovrgava tezu da zvezde trepere, obećavam vam da ćete i dalje moći jednako da uživate u posmatranju zvezda i noćnog neba. Samo ćete, narednog puta, ovaj fenomen umeti i da objasnite. Ova optička varka definisana je pojmom atmosferična scintilacija (engl. atmospheric scintillation). Britanika navodi da turbulencije koje se javljaju tokom prolaska svetlosti zvezde kroz različite slojeve Zemljine atmosfere uzrokuju njeno savijanje, te da ovo izobličenje svetlosti zvezde daje utisak da ona treperi.
Ove turbulencije nastaju zbog vetrova koji visoko iznad površine planete uzburkavaju vazduh, usled čega se stvaraju mali vazdušni paketi različite gustine koji se kreću napred-nazad. Kako dodatno objašnjava autor teksta na portalu Sajentifik Ameriken, svetlost zvezde koja prolazi kroz ovakav vazduh će se lagano saviti, a sa naše tačke gledišta izgledaće kao da se u tom trenutku položaj ovog nebeskog tela blago promenio. Odnosno, delovaće nam kao da se zvezda pomera u svim pravcima – iliti, treperi. Hipotetički rečeno, ukoliko bi Zemljina atmosfera bila potpuno statična i homogena (što ona nikako nije), ovo prelamanje svetlosti bilo bi minimalno, a mi bismo bili „uskraćeni“ za ovu intrigantnu pojavu.
Ukoliko imate utisak da zvezde više „svetlucaju“ što su bliže horizontu, u pravu ste. NASA je još u oktobru 2000. godine u odeljku posvećenom pitanjima dece ovo objasnila na jednostavan način: „To je zato što se između vas i zvezde koja je blizu horizonta nalazi mnogo više atmosfere nego između vas i zvezda visoko na nebu“.
Okej, mislim da znam šta se sada pitate – dozvolite mi da vas preduhitrim. Ne, nemamo utisak da planete „trepere“ kao što naizgled čine zvezde, jer su one mnogo bliže Zemlji. Na portalu Bi-Bi-Si-jevog Skaj et najt magazina (engl. Sky at Night Magazine) pojašnjeno je da se „sunčeva svetlost koja se odbija od njih (planete prim.aut) vraća kroz Zemljinu atmosferu u mnogo širem snopu svetlosti nego svetlost zvezda, tako da nije toliko podložna izobličavajućim efektima atmosfere“.
Iako nama „laicima“ ova pojava može biti zanimljiva i prijatna oku, za astronome je uglavnom smetnja. Kako prenosi pomenuti magazin Bi-Bi-Si-ja, efekat treperenja zvezda „može prouzrokovati da slika posmatrana kroz teleskop podrhtava i skače“, a stepen do kojeg se to dešava astronomima je poznat kao „viđenje“ (engl. seeing).
Na zvaničnom-portalu američkog Muzeja nauke i industrije u Oregonu, dato je uputstvo za zanimljiv eksperiment uz pomoć kojeg možete pokušati da sami rekreirate ovaj fenomen. Naime, prvo ćete napraviti zvezde tako što ćete preko baterijske lampe staviti aluminijumsku foliju sa sitnim rupama. Model Zemljine atmosfere dobićete kada staklenu činiju napunite vodom. Naposletku, potrebno je da u zamračenoj sobi postavite baterijsku lampu naspram posude – a blago pomeranje vode (do kojeg dolazite „kuckanjem“ o činiju) poremetiće putanju i intenzitet svetlosti na sličan način kao što to čini Zemljina atmosfera. Ovaj eksperiment potpuno je bezazlen, tako da, slobodno ga „pokušavajte kod kuće“.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
