13.02.2026.Na društvenoj mreži Iks nedavno smo uočili sumnjivu objavu o navodnom švedskom eksperimentu iz 2019. godine tokom kog je beskućnicima u Stokholmu podeljeno po 10.000 dolara. Kako tvrdi autorka objave, zahvaljujući njemu 72% učesnika rešilo je problem beskućništva i pronašlo posao. Identičnu vest su dana kasnije preneli portali Novosti, Blic, Kamatica i Biznis & finansije. Međutim, FakeNews Tragaču je od šefice komunikacija Uprave za socijalna pitanja grada Stokholma Anet Karlson stigao odgovor da „Stokholm nije sproveo takav eksperiment“.
U opisu objave takođe je izneta tvrdnja da je pre početka eksperimenta „skoro 90% ljudi bilo uvereno da će novac otići u destruktivne svrhe“, što se navodno nije dogodilo. „Jedan (beskućnik prim.aut) je za novac kupio alat i postao vodoinstalater, drugi je završio kurseve programiranja i radi u IT sektoru, i uglavnom prema sklonostima. Problem nije bila volja za rad već zatvorena vrata…“, precizirala je korisnica u komentaru.
Naša redakcija nije pronašla relevantne izvore koji potvrđuju da se ovakvo naučno istraživanje ikada odvilo u švedskoj prestonici. Na portalima koji su preneli vest izričito je napisano da su ga sprovele „gradske vlasti“ Stokholma, kao i da je sve učinjeno „bez ikakvih uslova, bez nadzora i bez pravila“. Ovo je za Tragač direktno demantovano iz Uprave za socijalna pitanja grada Stokholma. Štaviše, šefica komunikacija Anet Karlson je u odgovoru dodala kako smatra da bi čak bilo i „protivzakonito“ uraditi tako nešto.
Nakon što je nekoliko drugih (skeptičnih) korisnika zatražilo link do istraživanja ispod sporne objave na Iksu, njena autorka je priznala da u pitanju nije bio zvanični program Stokholma i dodala da „postoji realan eksperiment sa CHAS transferima [verovatno cash – keš transferima prim. aut] ali je to bio deo naučnih ili NGO – pilot projekata“. Autorka objave potom ne precizira koje nevladine organizacije ili naučnici su radili na takvom projektu ali se poziva na sličan eksperiment sproveden u Vankuveru.
I premda taj eksperiment nije izmišljen – tumačenje njegovih rezultata i metodologije znatno je banalizovano. Istraživači koji su u njemu učestvovali pregledali su 732 beskućnika iz 22 skloništa koji su odgovarali sledećim kriterijumima:
Ukratko, kao potencijalni učesnici ni u jednom trenutku nisu razmatrani oni koji su beskućnici duže od dve godine, niti oni koji su imali razvijenu visoku zavisnost od alkohola i/ili drugih supstanci poput narkotika. U eksperiment je naposletku uključeno 115 učesnika, od kojih je pedesetoro dobilo novac u iznosu od 7.500 kanadskih dolara. Preciznije, prvih 25 učesnika dobilo je pomenuti novčani transfer uz radionice i mentorsku podršku, a drugih 25 istu sumu novca i radionice (bez mentorske podrške). Devetnaestoro ispitanika dobilo je isključivo radionice i mentorsku podršku, a preostalih 46 ništa od navedenog. Treba napomenuti i da je svim učesnicima ponuđena „novčana naknada za popunjavanje anketa, besplatan tekući račun od lokalne kreditne unije, usluge izdavanja zamenskih ličnih dokumenata, informativna brošura sa pregledom lokalnih socijalnih službi, kao i polovan pametni telefon“.
Rezultati su pokazali da je jednokratni novčani transfer „smanjio broj dana provedenih u beskućništvu, povećao stabilnost stanovanja, štednju i potrošnju, ali bez porasta potrošnje na tzv. dobra iskušenja (npr. alkohol ili droge) te da je doveo do neto ušteda za društvo kroz smanjeno korišćenje socijalnih usluga“. Autori studije istovremeno navode da su koristi novčanog transfera bile najizraženije u prva tri meseca, te da je većina primalaca zbog visokih troškova života u Vankuveru potrošila sredstva već u tom periodu.
Na kraju, istraživači kao svojevrsno ograničenje studije ističu da se „rezultati možda ne mogu primeniti na osobe koje su hronično beskućne ili imaju izraženije probleme sa upotrebom psihoaktivnih supstanci, alkoholom ili psihijatrijskim simptomima“ jer je njihov uzorak obuhvatio „funkcionalno stabilniji deo ukupne populacije beskućnika u Vankuveru“.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
