Da li je Koka-Kola obukla Deda Mraza u crveno?


Jedna od najvećih moći marketinga ogleda se u sposobnosti da se reklamirani proizvod poveže s emocijama. Tako, na primer, mnogi od nas dožive nostalgičan osećaj topline kada se prisete reklame za kafu sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić ili se podsete detinjstva kada ugledaju crveno-žutog klovna koji deci deli hamburgere i igračke. Međutim, jedan marketinški trik doživeo je toliki uspeh da se danas posmatra kao školski primer emocionalnog brendinga.

Modernu sliku Deda Mraza poznaju gotovo svi ljudi sa svih krajeva planete. Bez obzira na to da li 1. januar dočekuju uz sneg i vetar ili pesak i sunce, krupan stariji gospodin obučen u crveno uvek asocira na Novu godinu, poklone, sanke i irvase. Ali odakle potiče ta slika i kada je ona nastala? Ako verujete popularnom mitu sa interneta, Deda Mraza kakvog danas znamo stvorila je – Koka-Kola.

Koka-Kola ulaže izuzetno mnogo sredstava u marketing, adaptirajući ga za svako područje na kom se ovo piće prodaje. O dimenzijama uspeha svedoči i istraživanje iz 2019. godine u kom se navodi da je koka-kola najčešće kupovan brend na svetu. Osim toga, isto istraživanje navodi i to „da se na svojim počecima, 1886. godine, ovo piće prodavalo u apotekama po ceni od pet centi, sa prosekom od devet prodatih flaša dnevno“. (Treba imati na umu da je vrednost od pet centi 1886. godine jednaka današnjoj vrednosti od oko 1.65 dolara.)

No, vratimo se na našu temu. Koka-Kola možda jeste komercijalizovala Deda Mraza, ali da li je i stvorila njegov lik kakav danas poznajemo?

U tradicijama mnogih naroda pojavljuju se različite figure koje zimi donose sreću i poklone, a u nekim legendama i samu Novu godinu. Kod većine evropskih naroda ta uloga pripala je Svetom Nikoli. Kombinujući opis Svetog Nikole i vilenjački izgled iz nemačkog folklora, američki ilustrator nemačkog porekla Tomas Nast u magazinu „Harper’s Weekly“ 1863. godine nacrtao je prvu karikaturu Deda Mraza, navodi Muzej umetnosti „Metropolitan“. Pored ovoga, na sajtu ovog muzeja objašnjava se i da taj prvi Deda Mraz poklone nije delio deci, već američkim vojnicima koji su se borili u Američkom građanskom ratu, a taj navod potvrđuju i eksperti iz različitih istorijskih muzeja, udruženja i organizacija. Takođe, Nast je poznat i po mnogim drugim karikaturama, od simbola tamošnjih najvećih političkih stranaka, „demokratskog magaca“ i „republikanskog slona“, do čuvenog Ujka Sema.

Ali kada je Koka-Kola umešala Deda Mraza u svoj marketinški plan? Kako ova kompanija sama navodi na svom sajtu, oni su 1931. godine, u saradnji sa karikaturistom Hadonom Sandblomom, započeli novogodišnju marketinšku kampanju, odlučivši da u nju uvrste i legendarnog čoveka koji simbolizuje Novu godinu. Sandblom je inspiraciju za lik crpeo iz Nastovih karikatura i iz novogodišnje i božićne pesme, „A visit from St. Nicholas“.

Sajt Koka-Kole, osim odeljka o „ribrendingu“ Deda Mraza i saradnji sa Sandblomom, ima još jedan tekst u kojem se pojašnjava njen odnos s Deda Mrazom. Tu se jasno navodi da Koka-Kola nije stvorila legendu o Deda Mrazu, a osim toga, sudeći po sačuvanim primercima karikatura Tomasa Nasta, nije ga ni prva obukla u prepoznatljivo crveno odelo.

Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač

 

Ukratko

22/05/2024

Ne, „pravilo 7-38-55“ nije pravilo

Portal Gradske info pridružio se nizu portala koji su preneli netačne navode o takozvanom „pravilu 7-38-55“, prema kojem se sedam odsto komunikacije prenosi rečima, 38 odsto tonom…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA