04.08.2025.Nova 2025. tada je već stigla na Kiribate i u Australiju, a Srbija se budila u magli poslednjeg decembarskog jutra. Pakovali su se novogodišnji pokloni, a predsednik Vučić izjavio je u Beogradu da studenti neće dobiti poklon koji žele: „Niko neće da ih pipne, pendrek spasa da dobiju neće, niko da ih dira neće…“
A šta je „pendrek spasa“? U pitanju je Vučićeva sintagma koju vodeći ljudi SNS-a besomučno citiraju već mesecima. „Država reaguje mudro, da im ne da ono što je predsednik države Aleksandar Vučić rekao, taj ’pendrek spasa’, da ne dođe do te sekvence, te zamrznute slike ili fotografije kako policajac ima isukan pendrek iznad glave neke studentkinje ili studenta, u prevodu blokadera, pa da se ne stvori ta idilična slika za njih kako je, eto, režim pokazao svoje ogoljeno nasilničko lice protiv mladosti Srbije“, izjavio je uoči vidovdanskog protesta Miloš Vučević.
Dakle, u interpretaciji SNS-a, „pendrek spasa“ je nasilna akcija državnih organa koju studenti paradoksalno priželjkuju, ne bi li je iskoristili kao adut u političkoj borbi – kako za mobilizaciju, tako i za „peglanje“ svoje loše pozicije. U julskom izdanju rubrike „Unatrag“ razmatramo obrnuti koncept – nazvaćemo ga „kontejner spasa“ – koji bi mogao da objasni zašto SNS priželjkuje izvesnu dozu kontrolisanog i kratkoročnog haosa: kako za mobilizaciju, tako i za „peglanje“ svoje loše pozicije.
Nakon velikog protesta 28. juna, širom Srbije organizovane su blokade saobraćajnica – telima, ogradama i kontejnerima – kao format građanske neposlušnosti. Policija je legitimisala i privodila veliki broj građana, što je po pravilu izazivalo novi talas bunta i proteste ispred policijskih stanica i sudova. Tabloidi ove akcije nazivaju „kontejner revolucijom“, a predstavnici vlasti počinju intenzivno da iznose podatke o ekonomskoj šteti koju su „izazvali blokaderi“.
I dok su se političari ustezali da obave sistematski pregled ekonomskog tigra, istraživački tim „Srpskog telegrafa“ zaključio je da je tigar zakinut za ravno dve milijarde evra. Ovaj model velikih i okruglih procena, bez ikakvih detalja, već smo imali prilike da gledamo u manjem formatu: Vučić je u novembru procenio štetu na Gradskoj kući u Novom Sadu na milion evra, a do istih milion evra stigao je i Nebojša Bakarec u julu, računajući štetu u beogradskom SKC-u.
Ukoliko se određeni ekonomski parametri kreću u pozitivnom ili negativnom pravcu, postoji niz faktora koji utiču na to. Neki činioci su krupniji, vidljiviji i lakše dokazivi, a neki su sitniji, opskurniji i ne možemo ih iščitati iz statističkih izveštaja. SNS je, međutim, odlučio da sve neuspehe i minuse objasni kao rezultat „obojene“, tj. „kontejner revolucije“.
„Šteta od zgubidana meri se milijardama“, javlja Alo i navodi niz parametara, koji se suštinski odnose na dva problema: pad stranih direktnih investicija (SDI) i pad prihoda od turizma. „Usporena je kompletna ekonomska aktivnost, i niko drugi nije odgovoran nego oni koji su pokušali da unište zemlju“, izjavio je Vučić, aktivirajući „kontejner spasa“, džoker-izgovor koji svu krivicu svaljuje na demonstrante.
Krenimo od SDI, kojima je Tragač posvetio poseban tekst. Pad SDI bio je prognoziran u izveštajima MMF još prošlog leta, pre nego što je pala novosadska nadstrešnica. Dakle, bilo je izvesno da uspeh iz 2024. ne može biti ponovljen.
Pad stranih investicija bio je prognoziran i pre pada nadstrešnice
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić rekao je za Tragač da su primarni uzrok smanjenja SDI globalne geoekonomske turbulencije: „Završena je faza ofšoringa kada je EU slala SDI u zemlje koje su joj blizu, gde je Srbija bila pogodna za investiranje. Takođe, troškovi u Srbiji su značajno poskupeli i to je razlog zašto neki od investitora odlaze. Blokade jesu učestvovale, ali u manjem procentu“. U novom izveštaju MMF-a se kao prepreke za ulaganje u Srbiju prikazuju i korupcija, radna regulativa, politička nestabilnost i poreska administracija.
Poredeći (rekordnu) 2024. i aktuelnu 2025. godinu, Alo kaže da je „1,3 milijarde evra izgubljeno samo po tom osnovu“. Takva besmislena računica podrazumeva da je vrednost iz 2024. neka zadata, očekivana i ugovorena suma na koju smo računali u 2025, a ne rekordni iznos iz prethodne godine, za koji su postojale jasne indicije da se najverovatnije neće ponoviti.
A šta je sa turizmom? Iako se kontinuirano gradi teza da se stranci plaše dolaska u Srbiju zbog „blokadera“, sâm ministar turizma Husein Memić navodi da statistika nije tako crna: „Iako je broj dolazaka stranih turista manji za samo 0,5 odsto, ohrabruje podatak da je broj njihovih noćenja porastao za 1,8 odsto“. U prva tri meseca, navodi ekonomista Dragovan Milićević u tekstu za Radar, „baš u Beogradu, epicentru protesta, za 3,5 odsto povećan je broj noćenja stranaca, a za čak 7,7 odsto broj noćenja domaćih turista“.
Do pada, potom, dolazi u aprilu. Kada se analiziraju uzroci takvih rezultata, treba u prvom redu razmotriti razloge zbog kojih je domaćih turista manje nego ranije. Analiza Vremena pokazuje da su cene turističkih usluga u Srbiji drastično porasle nakon kovida (daleko više nego u EU), kao i da je ove godine podeljeno daleko manje turističkih vaučera – 30.000, naspram prošlogodišnjih 100.000. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije, kaže za Vreme da su upravo vaučeri „prvi i osnovni razlog zašto je došlo do smanjenja noćenja domaćih turista“.
Vlast, međutim, pred svojim biračima ima dosta lagodnu poziciju: ne mora da se zamlaćuje finesama, decimalama, grafikonima i projekcijama kako bi objasnila (svoje) neuspehe: dovoljna je jedna reč – „blokaderi“.
Najčitaniji tekst Tragača tokom jula takođe se bavio ekonomijom. Naime, ispostavilo se da je propala najava Informera i još nekoliko medija koja je govorila da „ove godine neće biti poskupljenja struje“. Kako se navodi u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uz koji je priložena i programska izjava koju su potpisali najviši srpski zvaničnici, ove godine je ipak planirano povećanje tarifa za električnu energiju od 7% do oktobra.
Najavljeno poskupljenje struje od 7%, nakon što je Informer javio da cena ostaje ista
I tokom jula smo pratili dezinformacije koje su plasirane putem Fejsbuka, Iksa i drugih društvenih mreža. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.
Stefan Janjić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
