Kako „Srbin“ od „srbinda“: izmišljene relacije sanskrita i srpskog

Da li je tačno da – kako to prenose različiti portali (Čudo, In4S, Vidovdan [1, 2], Patriot name, Bašta Balkana, Srbska Skrivena Istorija) – reč „Srbin“ na sanskritu znači „nepokoran“? Razgovarali smo sa trojicom stručnjaka za ovaj jezik i dobili tri potvrde da je ova teza neutemeljena.

Ligorio: Na sanskritu ne postoji reč za Srbina

„Na sanskritu ne postoji riječ za Srbina, pošto Srba nije ni bilo u vrijeme kad je Rigveda nastajala, od 15. do 10. vijeka p.n.e.”, navodi stručnjak za sanskrit Orsat Ligorio, koji predaje ovaj jezik na Odeljenju za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu. „Moguće je da u sanskritu postoji neka saglasna riječ koja znači ’nepokoran’, ali ne da ja znam”, dodaje on: „Neke od riječi koje mi u ovom značenju padaju napamet glase durdama, adamya, aśr̥ṇya, itd“.

Da nisu upoznati s tim da reč „Srbin“ na sanskritu znači „nepokoran“ potvrdili su nam i stručnjak za sanskrit sa Univerziteta Čikago Gari Tub, kao i Aleksandar Uskokov, stručnjak za sanskrit sa univerziteta Jejl.

„Srbenda“ u Rigvedi

Želeli smo dodatno da proverimo da li u sanskritu – nezavisno od pomenutog konteksta – postoji reč „srbin“ ili neka slična reč. Ispostaviće se da je najpribližnija tome reč „sŕ̥binda“, kao i da su je neki naši mediji već dovodili u vezu sa našim augmentativom „Srbenda“. Orsat Ligorio objašnjava da se ta reč u Rigvedi javlja samo jednom (VIII 32, 2) i to u stihu „yáḥ sŕ̥bindam ánarśanim pípruṃ dāsám ahīśuvam vádhīd ugró riṇánn apáḥ“, koji znači „On (= Indra) ubi Srbinda, Anarśana, Pipra (i) demona Ahiśuva; (on,) silni (bog), porinu vode’”.

Ligorio objašnjava da je dati prevod standardno shvatanje ovog mesta. On napominje i da je ova interpretacija uvrštena u poznate prevode Ralfa Grifita iz 1889. i Karla Fridriha Geldnera iz 1951.

„U skorije vrijeme javilo se i alternativno shvatanje, koje polazi od opažanja da bi se riječi ’ánarśanim’ i ’ahīśuvam’ mogle shvatiti i kao pridjevi. U tom slučaju ’ánarśani’ bi bilo nešto kao ’bezazlen’ a ’ahīśuva’ nešto kao ’zmijolik’. Čitav stih značio bi ’On (= Indra) ubi bezazlena Srbinda (tj. ubi ga tako da ovaj postade bezazlen), (ubi) zmijolikog demona Pipra; (on,) silni (bog), porinu vode.’ Alternativno shvatanje nalazi se npr. u novom prevodu Stefani Džejmison iz 2014”, kaže Ligorio.

Da li je „srbinda“ isto što i „Srbenda“?

Portal Pravda i pravo navodi da „po raspravi austrijskog sanskritologa Valtera Vista taj oblik (srbinda, prim. aut.) odgovara i danas karakterističnom srbskom SRBENDA, uz neznatnu alteraciju, koja je dovela do gotovo identične vedske forme SRBINDA“.

Ligorio za FakeNews Tragač kaže da je tačno da se u pomenutom radu Valtera Vista nalazi segment posvećen stihu s rečju „sŕ̥binda“, te da na tim stranicama Vist zaista tumači sporni oblik kao „prvak Srba” (Fürst der Sr̥b, Σέρβοι).

„Protiv Vistovog predloga pišu pak švedski indolog Jarl Šarpentije (u časopisu Le Monde Oriental 28) i veliki holandski indolog Franciskus Kejper (u časopisu Acta Orientalia 17). Danas se na tragu Kejperove opaske ponajviše smatra da rigvedsko ’sŕ̥binda’ ne treba, poput Vista, analizirati kao ’sŕ̥b-inda’ nego upravo kao ’sŕ̥-binda’, što za oslonac ima neke jađurvedske paralele kao što su kusuru-binda i bainda, ’pripadnik plemena Binda’, a to predloženu vezu sa srpskim imenom u potpunosti obesmišljava. Isti zaključak nalazi se i u sanskritskom etimološkom rječniku M. Majhrhofera”, dodaje Ligorio.

On dodaje da Vistovu ideju dodatno obesmišljava i to što srpski sufiks „-enda“ nije naročito star. „Naš glavni etimolog Petar Skok izvodi ga tako od rumunskog ’-andră’. No, Skokov učenik, Valentin Putanec kasnije je pokazao da rješenje njegovog učitelja nije nužno (jedino) tačno i da je moguće da ’-enda’ odražava (i) starije ’-ena’“.

Natpisi o dovođenju u posebnu vezu srpskog i sanskrita su već ustaljena praksa u nekim našim medijima.

„’Specijalna veza’ između srpskog i sanskrita ne postoji; to je prosto neistina koja se iz niskih pobuda širi srpskim medijskim prostorom”, komentariše Ligorio, a Aleksandar Uskokov napominje: „Takve priče su postale prilično popularne u kulturnom prostoru bivše Jugoslavije, možete ih tretirati kao lažne u principu.” O ovome je 2018. godine pisao i FakeNews Tragač.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač