Januar ’25 unatrag: Šta nije na prodaju

Zima je, pa je teško zamisliti sledeći prizor, ali hajde da pokušamo: ulazite u prodavnicu s namerom da kupite – višnje. One su zapakovane u providna plastična pakovanja, pa se pod poklopcem jasno vide krupni, sočni, tamnocrveni plodovi. Međutim, kad stignete kući i istresete višnje u činiju, s namerom da ih properete, osećate se pomalo prevareno. Ispostavlja se da su na vrh bili poslagani najzdraviji plodovi, ispod kojih vas je sačekalo dosta nagnječenih, bledoružičastih i nezrelih. Proizvođač je želeo da na osnovu selektovanog uzorka steknete nerealno lepu sliku o celini.

Zašto januarski „Unatrag“ počinjemo pričom o višnjama, a ne (s obzirom na godišnje doba) o pomorandžama ili jabukama? Zato što se tokom „generalnog štrajka“ 24. januara nekolicina medija odlučila da izveštava na osnovu manipulativnog trika cherry picking, koji bismo na srpski mogli prevesti kao bir(k)anje višanja.

„Sve mora da stane“

Ideja „generalnog štrajka“ nastala je kao potpora protestu studenata i prosvetnih radnika, uz plan da sve stane na jedan dan – 24. januara. Dakle, nema odlaska u školu, prodavnicu, kafić, teretanu, nema šišanja, bioskopa ili pozorišta. Na društvenim mrežama bilo je nekoliko entuzijastičnih pokušaja da se zapišu svi koji staju s radom u znak solidarnosti, ali je broj takvih kompanija, ugostiteljskih objekata i zanatskih radnji, organizacija, medija, pa čak i državnih institucija, u sredu i četvrtak postao tako velik da je precizan popis postao gotovo nemoguć.

Dok su neki preduzetnici javno iskazivali podršku studentima i borbi protiv korupcije, bilo je i onih koji su se odlučili za prećutnu potporu: u blizini naše redakcije pregršt lokala i prodavnica bilo je zatvoreno „zbog popisa“, a bilo je i onih koji su kraj radnog vremena ograničili na preciznih 11 časova i 52 minuta.

„Totalna propast“ u režiji Informera

Informer je već u ranim jutarnjim satima izveo svoje reportere na ulice, pa zaključio: „TOTALNA PROPAST OPOZICIONOG ŠTRAJKA! Srbija poručila da hoće da radi i da ide napred!“ Čitalac tog teksta je, međutim, mogao steći utisak da su se – u najmanju ruku – i Informerovi lektori priključili štrajku. Kada je reč o Informerovim izveštačima, oni su predano lovili prizore otvorenih prodavnica i lokala, s idejom da tako obore tezu o „generalnom štrajku“. Gotovo komično, veliki broj tih prodavnica uslikan je dovoljno oštro da se može primetiti da su potpuno prazne. Informer je u svom dokaznom postupku smetnuo s uma da učesnici štrajka nisu samo preduzetnici, već i kupci.

Strategija kojom su se služili Informer, ali i Alo i Republika, upravo je već pomenuti čeri piking: selektivni odabir i predstavljanje isključivo onih podataka koji podržavaju naš argument, uz namerno izostavljanje ili prikrivanje svega što se našem argumentu protivi. Ukoliko ovladate tabloidnim veštinama, nijedna teza nije nedostižna: uzmite mobilni telefon i krećite se prometnim ulicama, s namerom da dokažete (na primer) da u vašem gradu ima više pasa lutalica nego ljudi, da veganski restorani niču na svakom ćošku ili da svi građani nose ljubičastu odeću.

S druge strane, portal Direktno tvrdio je u svom naslovu da je „sve stalo“, što takođe nije bila istina. Međutim, ako tu tezu doživite kao zadatak, i nju ćete – uz samo malo entuzijazma – lako potkrepiti selektivnim izborom dokaza.

Konsekvence

Na kraju – kakav je bio stvarni bilans „generalnog štrajka“? O tome bi nešto više mogla da nam kaže Poreska uprava, koja je objavila da je poslednjeg dana januara u velikim trgovinskim lancima izdato za četvrtinu manje fiskalnih računa nego prethodnog dana. Tu, međutim, govorimo o posledicama jednog drugog protesta: bojkota velikih marketa zbog visokih cena.

Podatke za 24. januar nemamo. A čak i kada bismo ih imali, računica ne bi bila kompletna: za „generalni štrajk“ je količina prodatih kaprićoza i kapućina, patika i pelena, pomorandži i (smrznutih) višanja bila od sekundardnog značaja. Važnije je bilo pokazati šta nije na prodaju.

Najčitaniji tekst

Naš najčitaniji januarski tekst objavljen je nakon što je nekoliko domaćih tabloida prenelo lažnu vest o studentkinji Eli Zeković. Tabloidi su je optužili da je „nova zvezda ekstremne levice“ i objavili fotografiju sa Prajda 2021. godine na kojoj osoba drži zastavu sa petokrakom, tvrdeći da je to Ela. Međutim, ispostavilo se da je fotografija preuzeta sa Bi-Bi-Sijeve objave na društvenoj mreži Iks, gde je Elin citat bio postavljen uz fotografiju druge osobe. Ela Zeković je za FN Tragač potvrdila da nije na spornoj fotografiji i odbacila navode o tome da je „vođa studentskih protesta“, naglašavajući da protest nema lidere i da se nada da će i drugi studenti dobiti priliku da govore u medijima.

Tabloidi neopravdano optužili studentkinju da je pozirala sa zastavom Jugoslavije

Dosije mreže

Tokom januara pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa i drugih društvenih mreža. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.

Stefan Janjić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač