09.01.2023.Portal Balkan press nedavno je objavio tekst pod naslovom „U Irskoj se nalazi ’Srpsko jevanđelje’ pisano krajem 5. veka – srbicom!”, uz tvrdnju da se ovo „četvorojevanđelje“ čuva u Nacionalnom muzeju Irske u Dablinu. Ovaj navod, apsurdan već zbog vremenske odrednice, ipak smo odlučili da proverimo u navedenom muzeju, ne bismo li utvrdili postoji li makar nešto slično iz kasnijeg perioda. Iz muzeja su nam odgovorili da takav ili sličan artefakt ne postoji u njihovoj kolekciji.
O tome da se u Irskoj čuva ovaj rukopis, koji „potvrđuje da Miroslavljevo jevanđelje NIJE prvo srpsko jevanđelje“ pisali su i portali Nacionalist, Glas javnosti, kao i Fejsbuk stranice Ovo je Srbija i Srbska skrivena istorija.
Navedeni mediji su uz svoje tekstove objavili i fotografiju otvorene knjige na čijim stranicama je navodno ispisana „srbica“. Međutim, ta slika ne prikazuje jevanđelje. Ona potiče iz videa Narodne televizije (logo ovog medija se vidi ili nazire na objavljenim fotografijama) pod nazivom „Vinčansko pismo” iz 2017. godine.
U ovom videu publicista Ljubomir Kljakić navodi ime Radivoja Pešića i njegovu sistematizaciju takozvanog „vinčanskog pisma“, dok se u pozadini prikazuje knjiga i u njoj tekst naslova „Primo alfabeto dell’uomo” – „Prvo pismo čoveka”. Na narednoj, prevrnutoj stranici, prikazuje se Pešićeva interptetacija znakova „vinčanskog pisma“, što je fotografija koju su mediji iskoristili za ilustraciju ’srpskog jevanđelja’ iz Irske. Jasniji prikaz „vinčanske srbice“ moguće je pronaći u knjizi Jovana Deretića „Antička Srbija”, gde takođe nema reči o bilo kakvom jevanđelju.
Naravno da ne. S naučne tačke gledišta, ideje o srbici, odnosno „vinčanskom pismu“ kao „najstarijem slovnom pismu na svetu, od koga su nastale sve pismenosti Evrope“ (Deretić), mogu se smatrati šarlatanskim. Ovim pitanjem bavio se Aleksandar Palavestra sa odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteteta u Beogradu u radu „Izmišljanje tradicije: ’vinčansko pismo’”. On osporava Pešićeve navode i njegovu sistematizaciju, odnosno pokušaj dokazivanja da je srbica „najstarije pismo čoveka“.
„Neko mora reći da je sve to, počevši od ’genijalnog Pešićevog otkrića’, samo jedno carevo novo odelo. Na osnovu dosadašnje evidencije može se zaključiti da vinčanskog pisma nema. Čak ni protopisma! Nakon izložbe u Novom Sadu (i objavljenog kataloga) rekao bih da uglavnom, osim sporadično, nema ni znakova. ’Vinčansko pismo’ je samo jedna karika u lancu različitih izmišljenih tradicija, koje bujaju uvek u okolnostima uzdrmanog identiteta neke zajednice, kao surogat legitimiteta i cement nacionalne i socijalne kohezije”, navodi Palavestra u svom radu.
Zanimljivo je da se u Dablinu zaista čuvaju dva naša druga ćirilična jevanđelja – Srpsko četvorojevanđelje (sa kraja 13. / početka 14. veka) i Nikoljsko jevanđelje (sa kraja 14. i početka 15. veka), i to u biblioteci Čestera Bitija.
Marija Zemunović, FakeNews Tragač
Naslovna ilustracija: fotomontaža
