05.09.2025.Jesen je stigla već u avgustu: tako bi se, post festum, mogle oceniti prognoze da će protesti utihnuti tokom leta, da bi se na jesen – možda – ponovo aktivirali.
Avgust se, suprotno svim očekivanjima, ispostavio kao mesec s najviše uličnih tenzija. Pristalice SNS-a napadale su građane u Bačkom Petrovcu, Bačkoj Palanci i Vrbasu, a policija je štitila huligane. U više mesta je na demonstrante ispaljivana pirotehnika, zbog čega su Novi Sad, Beograd i Valjevo pojedinih večeri izgledali (kao u naslovu biografije Bekima F.) „blistavo i strašno“. Grupe demonstranata demolirale su kancelarije SNS-a. Naprednjaci su praznili svoje prostorije, a zidove tuđih farbali u crveno, plavo i belo. Videli smo zastavnika Vojske Srbije koji poteže pištolj, čuli studentkinju koja je svedočila da ju je komandant Kričak tukao i pretio silovanjem, brojali povređene i pohapšene studente i aktiviste (među njima i dečaka od 12 godina)… Na kraju meseca, uprava Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prekinula je studentsku blokadu, pa je zamenila policijskom.
Predsednik Vučić obratio se 22. avgusta javnosti putem svog Instagram naloga, pozvavši studente na dijalog: „Uprkos svemu lošem što mislim o njihovim zahtevima, smatram da je veoma važno da ih čujemo, smatram da je važno je da saslušamo jedni druge. Biću spreman da ih saslušam, ne da ih pobeđujem u nekakvoj TV debati, već da zajednički pokušamo da pronađemo najbolja moguća rešenja za našu zemlju“.
U dosadašnjem toku protesta SNS je više puta primenjivala ovu taktiku, pokušavajući da se predstavi kao glas razuma i pomirenja, da ponudi mali spa-tretman između dva pendrečenja. Vladimir Đukanović svoje političke neistomišljenike naziva „ljudskim izmetom“, „ustaškim smećem“ i „bagrom“, ali se jednom mesečno probudi željan iskrenog dijaloga, pa čak i spreman da kritikuje svoje stranačke drugove. Ana Brnabić je postala promoterka teorije zavere o „diverziji“; vređala je studente u desetinama nastupa, obmanjivala javnost da su gazili zastavu Srbije u SKC, da žele krvoproliće i „žig genocidnog naroda“ (šta god to bilo), ali im je 6. marta, na haotičnoj sednici Skupštine, poručila „Studenti, ne brinite, pobedićemo zajedno“. Aleksandar Vučić preti kobrama, pa najavljuje jeftine kredite; u maju u Nišu kaže „Nema više zahteva, ne zanimaju me vaši zahtevi, gotova je priča“, pa u avgustu poziva na dijalog; biva naizmenično Majka Hrabrost i Majka Tereza.
Ovakav poziv na dijalog svakako je opsena: ukoliko odbijete poziv, bićete označeni kao krivac za razdor i podelu; ako poziv prihvatite, učestvovaćete pod simboličkim i diskursnim okvirom koji su postavili vlast i tabloidi. Drugim rečima, sedate za pregovarački sto kao fašista i terorista. Budući da je unapred bilo jasno da će studenti ovu ponudu odbiti, deluje da je predsednikov poziv zapravo upućen tzv. „neutralnima“, ali i svima onima koji su „umorni“ i samo žele da se vrati „normalan život“. U tom svetlu, SNS računa na efekat antrodinije, koju Džon Kenig opisuje kao „stanje iscrpljenosti zbog ljudske okrutnosti, koje te navodi da osetiš duboku zahvalnost prema svakom izrazu ljubaznosti“. Ideja je, dakle, da neko pogleda Instagram video sa kanala „buducnostsrbije“ i da kaže – evo, kakav god da je, Vučić želi da razgovara, a blokaderi neće.
U nekim drugim okolnostima, i s drugom ponudom ličnosti i karaktera, ova bi taktika možda bila i efikasna. Ovako – jasno je da je reč samo o dvominutnoj dramskoj pauzi od represije i da će predsednik nastaviti tačno tamo gde je stao pre nego što su se uključile kamere. Vučić je u julu pomilovao četvoricu nasilnika iz redova SNS-a koji su 28. januara brutalno napali studente u Novom Sadu (u komentaru za Gardijan opisao je taj incident kao „youth clashes“). Početkom avgusta, Krik je saznao da je pomilovana i devojka koja je u januaru na Novom Beogradu udarila kolima studentkinju tokom blokade i koja se prvobitno teretila za pokušaj ubistva.
A kada smo kod pomilovanja, primetimo i ovo: Dok se Vučić snimao kako poziva na dijalog, u kadru je bila i loza Nemanjića, a na njoj i car Dušan. Pogođena svirepošćnju njegovog zakonika, Desanka Maksimović napisala je zbirku „Tražim pomilovanje“. Jedna od pesama glasi ovako:
Tražim pomilovanje za slugu Jerneja
koji otkako raste trava
i nebo ogrozdom zvezda rodi
uzaludno traži svoja prava.Za slugu Jerneja
koji na raskršću viče iz glasa
da je njegova njiva koju kopa
i njegova krava koju napasa,
da je glava koju ima na ramenima
njegova glava.Za one o čija se prava ogluše svi,
od kmetova pa do cara,
čija kletva bude silniku teška
po nekoliko teških tona,
ma ne bilo duše,
ma ne bilo ni boga ni demona.
Naš najčitaniji tekst iz avgusta bio je posvećen tvrdnjama tabloida da su se na Filzofskom fakultetu u Novom Sadu sprovodili „sektaški obredi”. Kao dokaz, priložena je slika na kojoj se vide velika lupa i mrtvački sanduk. Reč je, međutim, o protestnim rekvizitima. Velika lupa korišćena je u akciji „Potraga za rektorom”, a mrtvački sanduk je neiskorišćeni rekvizit iz javnog performansa koji je trebalo da prikaže kako u Srbiji i pokojnici glasaju.
Ne, studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu nisu izvodili sektaške obrede
I tokom avgusta smo pratili dezinformacije koje su plasirane putem Fejsbuka, Iksa i drugih društvenih mreža. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.
Stefan Janjić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
