SNS spinovi su bolni i bizarno predvidljivi

Nakon još jedne velike tragedije koja je pogodila Srbiju reakcija vlasti i njima prvirženih medija, analitičara i korisnika društvenih mreža bila je očekivana. U Srbiji se – izgleda – ne ponavljaju samo tragični događaji. Ponavlja se i jeftin, beskrupulozan krizni menadžment čiji je cilj da se ublaže posledice po vlast, amortizuje bes i ogorčenost građana i sačuva što više fotelja. Po mogućstvu sve fotelje.

Do ovog trenutka četrnaest građana je izgubilo živote u Novom Sadu nakon što se na njih obrušila nadstršnica dva puta rekonstruisane železničke stanice. Još troje ljudi je sa teškim povredama zbrinuto u Kliničkom centru Vojvodine. Građani su već počeli da traže odgovornost od nadležnih na ulicama, a vlast da spinuje i igra se njihvom tugom.

U nastavku skrećemo pažnju na pet spinova kojima se vlast služi u nastojanju da obmane javnost, a koji do posebnog izražaja dolaze u kriznim situacijama poput pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Izbegavanje odgovornosti

Ko je kriv? Znajući da ovo pitanje nakon tragedije sebi postavljaju brojni građani, vlast je nastojala da brzo ponudi odgovore. Deluje da iz ugla vlasti nije bitno ko je kriv, već ko nije. A oni – naravno – nisu krivi. Tako se izrodilo nekoliko narativa koji pune stupce prorežimskih novina, a za cilj imaju prebacivanje odgovornosti za tragediju sa vlasti na bukvalno bilo koga drugog.

Najčešće se upotrebljavala teza o tome da sporna nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije iako postoje brojni dokazi o tome da jeste. Već u prvoj izjavi nakon što je stigao na železničku stanicu premijer Miloš Vučević uz garancije o pronalsaku odgovornih pominje i kako se radi o nadstrešnici iz 1964. godine, odnosno od pre 60 godina. Ovde utemeljenje dobija narativ da je stanica bila „stara”. U skladu s njim će i pojedini portali menjati svoje naslove kako bi u fokus stavili starost železnice.

Ovo nije ništa novo. Svi se sećamo reakcija vlasti na masakar u Ribnikaru. Kada su građani izašli na ulice i rekli da je sistem zakazao, tadašnja premijerka je rekla da nije. Kada su opozicija i narod na ulicama rekli da „sve mora da stane“, vlast je odgovorila sloganom za narednu izbornu kampanju da „Srbija ne sme da stane“. Dešavalo se i da se preuzme odgovornost, a da se ne dogodi ništa. Recimo, Vučić je preuzeo odgovornost za pad helikoptera 2015. godine. Ali naravno, nije dao ostavku.

Danas se desilo i da se najavi ostavka, a ne preuzme odgovornost. Ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra podneti ostavku zbog tragedije u Novom Sadu. „Ne mogu da prihvatim krivicu za smrt 14 ljudi jer ni ja ni ljudi koji rade sa mnom nemaju ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila“ rekao je Vesić.

Srbija (ni)je svet

Još jedan spin kojim su vlasti nastojale da ublaže posledice tragedije odnosio se na upoređivanje pada nadstrešnice u Novom Sadu sa sličnim događajima širom sveta. Ovo je pogotovo bilo izraženo na društvenoj mreži Iks gde je prorežimski orijentisan korisnik koji stoji iza profila @SrpskiLetopisac objavio niz tvitova u kojima upoređuje tragediju u Novom Sadu sa onima iz sveta.

„Letopisac” nas je podsetio na kolaps mosta u Đenovi uz komentar da se „nesreće dešavaju”, na obrušavanje supermerketa u Rigi uz komentar da tamo nakon tragedije nije bilo „lešinarenja” i prostesta, na trenutnu situaciju u Španiji koja je pogođena poplavama govoreći da se kod nas odgovornost za prirodne katastrofe pripisuje Vučiću. Nije pritom spomenuo da su u Đenovi nakon tragedije podneli ostavke ili smenjeni inspektori Ministarstva za infrstrukturu; da je u Letoniji premijer podneo ostavku nakon tragedije u Rigi, te da su lokalne vlasti u Španiji priznale kako su kasno poslale upozorenje o poplavama.

Ni ovo nije nov način spinovanja vlasti. U brojnim analizama FN Tragača već smo primetili kako ovdašnje vlasti naprosto obožavaju da se upoređuju sa regionom i svetom i na taj način manipulišu. Tako je prorežimski analitičar Nebojša Krstić tokom protesta protiv nasilja manipulativno poredio te proteste sa demostracijama u Francuskoj govoreći da „tamo nikom ne pada napamet da blokira mostove ili autoputeve“. Kada su cene hrane i energenata skočile u tabloidima smo čitali da su u Americi i Evropi rafovi prazni, a da u Hrvatskoj dnevnici na javnom servisu počinju u suzama zbog inflacije.

Glas „razuma“

U svakoj raspravi mora postojati dve strane, ali vlastima u Srbiji to – naravno – ne odgovara pa im je najdraže kada su obe strane zapravo na njihovoj strani. Imaju čak i ljude za kreiranje ovakvih situacija. Jedan od tih ljudi je advokat naklonjen vlastima Vladimir Đukanović. On često nastoji da bude „glas razuma“ koji će udariti i po svojima ako treba, sve „zarad istine“. Zapravo, on to radi zarad balansa, odnosno kako bi ljudi koji čuju njegove izjave o nekom događaju pomislili da se radio o racionalnoj i nepristrasnoj opservaciji. Zapravo, uvek se radi samo o spinu.

U svetlu novosadske tragedije Đukanović na Iksu kudi vladajuće funkcionere govoreći kako ga „tačno zabole donji deo leđa“ i da „mora da se odgovara“ jer je 14 ljudi stradalo. Isto tako je ranije govorio o „mangupima u našim redovima“ (redovima SNS), borio se protiv „verbalnog trovanja“ u javnom prostoru u Srbiji i molio za pristojnu komunikaciju, pozivao na dijalog  i osuđivao radikalizaciju, poštovao ljude koji protestuju protiv litijuma… Čovek bi pomislio racionalan i nepristrasan advokat. Ali…

Đukanović u isto vreme neistomišljenike i protivnike SNS na istom tom profilu redovno naziva „ljudskim izmetom“, „ustaškim smećem“, „narkomanima“, „ološem“, „bagrom“ i drugim uvredama. Toliko o borbi protiv protiv „verbalnog trovanja“.

Teorija zavere kao spin

Neretko se među vladajućim strukturama i njima privrženim javnim ličnostima pribegava i opskurnim teorijama u cilju da se prikrije realnost koja ne odgovara većini na vlasti. Tako je sinoć u emisiji Hit tvit politički otac predsednika Aleksandra Vučića – Vojislav Šešelj – sugerisao kako postoji mogućnost da je pad nadstrešnice bio „diverzija“. „Već su se oglasili neki iz zapadnih političkih stranaka koji bi Kinezima pripisali tu krivicu i da se oni oteraju iz Srbije” objašnjava Šešelj uz opasku da “ima ta grupacija izdajnika koja se rukovodi principom što gore Srbiji to bolje za njih, kao da su se obradovali toj tragediji”.

Ovo krajnje suludo objašnjanje tragedije je naravno samo još jedan pokušaj da se pažnja skrene sa odgovornih funkcionera u vrhu vlasti i njihovih saradnika. I ni ovo nije nov način spinovanja. Nakon masakra u Orašju i Duboni prošle godine čitali smo o apsurdnim tezama da broj 88 sa majice ubice sugeriše kako je u pitanju neo-nacista. A ove godine, smo na Iks profilu gorepomenutog advokata Đukanovića mogli da pročitamo kako on veruje da Rio Tinto forsira proteste protiv samog sebe. Sreća pa još nismo pročitali i da su ljudi preminuli u Novom Sadu sami krivi što su stajali pod nadstrešnicom.

Zastrašivanje onih koji pozivaju na odgovornost

Konačno, i pored velikog truda vlasti da svaku kriznu situaciju spinuje u svoju korist, postoji deo građana koji su dovoljno medijski pismeni i kritički nastrojeni da prozru sve manipulacije koje se plasiraju. Deo njih odlučio je da neće da ćuti nakon užasa koji se dogodio u Novom Sadu i pozvao ljude na proteste.

Međutim, kao i u brojnim situacijama do sada došlo je do privođenja i zastrašivanja aktivista i političara. Prvo je u subotu najmanje pet odbornika Zeleno-levog fronta privedeno nakon akcije u kojoj su Vladu pozvali na odgovornost zbog tragedije, a potom je narednog dana priveden i aktivista grupe SviĆe Nikola Ristić zbog pozivanja na protest u Beogradu. Svi su ubrzo pušteni.

I ovo je još jedan već oprobani metod zastrašivanja i skretanja pažnje sa problema ili krizne situacije. Aktivisti su privođeni više puta zbog protesta protiv eksploatacije litijuma, ali i zbog političkih performansa, i tokom protesta zbog iseljavanja ljudi, i zbog objava na društvenim mrežama i brojnih drugih tobožnjih prekršaja. U većini slučajeva aktivisti ubrzo budu pušteni, ali to ne opravdava njihovo privođenje niti pokušaje pomeranja fokusa njihovog delovanja sa postojećih problema na proteste zbog represije.

Tragedija u Novom Sadu još jedna je od brojnih afera koje se spinuju u nastojanju da se presele na deponiju zaboravljenih nepočinstava vlasti Srpske napredne stranke. Međutim ona je jedinstvena jer se čini da za sada ništa od starih oprobanih spinova ovog puta ne može da ubedi građane da je ono što se dogodilo normalno, očekivano i da se jednostavno dešava. Oni ostaju bolni, previdiljivi i za sada neučinkoviti. Za sutra u 18 časova je najavljen protest u Novom Sadu, a deluje da se sa demonstracijama neće završiti na ovome.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač