Greške u kvizovima: Da li je to vaše konačno pitanje?

U 19.00 časova se ne javljam se na telefon i poruke. Taj period svakog dana mi se vodi kao zauzet, jer tada gledam „TV Slagalicu“. To je kod nas porodična stvar. Moji roditelji i roditelji mojih roditelja su me tome naučili. Ne samo „Slagalicu“: pratim gotovo svaki kviz za koji saznam.

Iako je kod mene to stvar interesovanja i navike, postoje i drugi faktori koji privlače ljude ovom televizijskom formatu. Gledaoci mogu zajedno sa takmičarima da odgovaraju na pitanja i rešavaju zadatke, ali i komentarišu. Mi to kod kuće radimo tako što otvoreno razgovaramo i sa takmičarima i voditeljima. Oduševljavamo se znanjem takmičara, prevrćemo očima na komentare voditelja, ogovaramo stajling i jednih i drugih i dodajemo sopstvene opaske, kao da smo pozvani da o tome govorimo. Pa valjda je taj kviz tu zbog nas?

Društvene mreže omogućavaju širu i modernizovanu verziju ove naše tradicije. U vreme emitovanja one se pune komentarima i reakcijama ljudi na ono što se upravo dešava u kvizu, a ponekad se dogodi i da ispravljaju greške u pitanjima koje su produkciji promakle. Ovaj pristup gledanju kvizova omogućava ono što naše porodično komentarisanje nema, a to je fektčeking pitanja u realnom vremenu. Mada je nama bitnije ko se kako obukao.

Skočko, herc, greška, tref

Ubedljivo najpopularniji kviz na ovim prostorima i okosnica naše familije je čuvena „TV Slagalica“. Kratka, zabavna emisija koja se emituje preko 30 godina. Iako je promenila više voditelja, igara, pa čak i država, ona svakodnevno donosi nova slova, brojeve, pojmove, kombinacije, spojnice, pitanja i asocijacije za takmičare i gledaoce. Međutim, u toj nesagledivoj količini ciklusa, epizoda i pitanja, desi se da promakne neka greška. Većina tih grešaka jesu slovne greške, nastale prilikom ispisivanja zadataka. Ponekad nastane konfuzija zbog pisma na kom je tekst u kvizu ispisan, ponekad je pojašnjenje rešenja pogrešno, a katkad kompjuter zakaže toliko da to takmičara košta pobede. Međutim, dešavalo se i to da se pogrešni pojmovi nađu na mestu tačnih odgovora.

U 38. epizodi 101. ciklusa, u igri „Ko zna, zna“ dogodila se čudna situacija. Postavljeno je pitanje: „Rudolf Morejev je bio: kompozitor, operski pevač ili baletski igrač?“ Nijedan od takmičara nije odgovorio i tačan odgovor se pojavio – baletski igrač. Međutim, pravo ime ovog baletana je Rudolf Nurejev, a čak postoji i fondacija koja nosi njegovo ime.

Šest ciklusa kasnije, u 38. epizodi 107. ciklusa, ponovo je sporno bilo pitanje u igri „Ko zna, zna“. Takmičari su upitani: „U kojoj se američkoj državi nalazi Muzej rokenrola?“ Plavi takmičar je pokušao s odgovorom „u Tenesiju“, ali to nije bilo tačno. Međutim, ni odgovor koji se pojavio – u Klivlendu, nije kompletno tačan. Iako se pomenuti muzej zaista nalazi u Klivlendu, radi se o gradu u Ohaju, a ne državi, kao što je traženo u pitanju.

U 5. emisiji 124. ciklusa, ponovo u dramatičnoj pretposlednoj igri, postavljeno je pitanje: „Koja operska diva je s Fredijem Merkjurijem pevala na otvaranju Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine?“ Iako je takmičarka na plavoj poziciji dala tačan odgovor – Monserat Kabalje (koji je priznat), problem je u navedenoj godini. Zvanični sajt Olimpijskih igara sadrži kompletnu priču o pesmi kojom je trebalo da se otvori Olimpijada u Barseloni. Numera, takođe nazvana „Barselona“, nastala je 1987. godine, ali zbog prerane smrti Fredija Merkjurija 1991. godine Kabalje je sama otpevala ovu pesmu u Španiji godinu dana kasnije.

„Ko zna, zna“ nije jedina igra u kojoj se sakrila greška. Takmičari u 11. emisiji 151. ciklusa su u igri „Korak po korak“ posle šest otkrivenih koraka došli do skrivenog pojma – planeta. Međutim, greška se pojavila već u prvom koraku, koji je glasio „Može da bude Sunce ili Mesec“. Voditeljka posle otvaranja poslednjeg koraka nije dodatno pojašnjavala rešenje, što je uobičajeno za ovu igru, tako da nam ostaje da razmišljamo kako li se to Sunce i Mesec kvalifikuju da budu planete?

Savetujem Vam da uzmete manju grešku

Javni servis može da se pohvali još jednim vrlo popularnim kvizom, ovog puta uvezenim formatom. „Potera“ duguje svoju popularnost zanimljivoj dinamici između takmičara, voditelja Jovana Memedovića i tragača koji već više od 10 godina zabavljaju gledaoce zanimljivim jurnjavama po tabeli i u finalnoj poteri. Ipak, dogodi se da i njihov tim sastavljača pitanja ponekad bude „uhvaćen“.

Jedna epizoda bila je posebno problematična, jer su se u njoj pojavile čak dve greške. Takmičaru Petru postavljeno je pitanje: „Koji igrač je sa skoro tri hiljade postignutih trojki najuspešniji šuter van linije za tri poena u istoriji NBA lige?”, a ponuđeni su odgovori

A: Rej Alen

B: Stef Kari

V: Majkl Džordan

I takmičar i tragač Žarko Stevanović odgovorili su Stef Kari, ali je zelenom bojom zasvetlelo polje na kom je pisalo Rej Alen. Međutim, Stef Kari jeste oborio taj rekord u decembru 2021. godine, što je njegov tim obeležio objavom na Tviteru. Ipak, ova greška možda nije nastala nemarom sastavljača pitanja. Za vreme odjavne špice „Potere“ na kraju svake epizode stoji i obaveštenje koje glasi: „na tačnost pojedinih odgovora može uticati vremenski razmak između snimanja i emitovanja epizode“. Stef Kari je pomenuti rekord oborio 15. decembra 2021. godine, dok je ova epizoda „Potere“ emitovana 28. februara 2022.

Ipak, u istoj toj epizodi, provuklo se i pitanje na koje ne utiče vremenska razlika između snimanja i emitovanja. Pitanje postavljeno takmičarki Milici i tragaču je glasilo „Gde prvo stiže Nova godina?“. Ona je na to pitanje obeležila odgovor Velington, glavni grad Novog Zelanda, ali je Sidnej označen kao tačan odgovor. Ipak, ova dva grada nisu u istoj vremenskoj zoni. Novu godinu prvo slave žitelji Velingtona, i to puna dva sata pre Sidnejevaca, jer Velington spada u novozelandsko standardno vreme (GMT +12), dok Sidnej spada u australijsko istočno standardno vreme (GMT +10).

Desi se da se poneka greška provuče i u prvoj igri „Potere“. Takmičaru Iliji je voditelj Memedović postavio pitanje: „Koja životinja je Diznijev crtani lik Pepe?“, na koje je takmičar dao pogrešan odgovor – pas. Iako je posle Memedović pročitao tačan odgovor (tvor), greška se krije u samom pitanju. Ovaj crtani lik i ranije je bio tema medija i društvenih mreža kada je izbačen iz nastavka filma „Svemirski basket“, jer se smatralo da je njegova upornost da pridobije svoju simpatiju previše napadna i neprimerena. Što se pitanja u „Poteri“ tiče, Pepe le Tvor, samo mu ime kaže, jeste tvor, ali njega nije stvorio Dizni. Kao što je navedeno u „Ilustrovanoj enciklopediji životinja u crtanim filmovima“ Džefa Rovina, u sekciji o Pepeu stoji da je on „romantični tvor Vorner Bradersa“. Takođe, i u medijskim tekstovima o njegovom izbacivanju iz filma se navodi da on vodi poreklo od Luni Tunsa, dakle ne Diznija.

Mi želimo da Vi postanete Milioner

Kviz „Želite li da postanete Milioner?“ emitovan je u 120 zemalja. S jednostavnim pravilima i velikim nagradama, jasno je zašto je toliko popularan. Pogledamo li koliko nula sadrže nagradni iznosi, bilo je očekivano da će neko – u nameri da se domogne nagrade – pokušati da pronađe rupu u sistemu. Najpoznatiji pokušaj „hakovanja sistema“, jeste čuveni „incident s kašljanjem“ u Velikoj Britaniji, o čemu je produkcija objavila više priloga. Ali nekad se desi da sama pitanja budu pogrešna.

Činjenica da je „Milioner“ globalno najpopularniji TV kviz ogleda se, između ostalog, i u neverovatnoj količini njegovih fanova. Osim fan stranice „Milionera“ koja broji preko stotinu odeljaka, postoji i „Milioner“ Vikipedija koja ima posebnu stranicu za svaku internacionalnu verziju, za svakog voditelja, vrstu pomoći, osvajače glavnih nagrada (pobednike), pa čak i za upečatljive takmičare. Jedna od posebno interesantnih odeljaka je ona koja nosi ime „loša pitanja“. Ona se grupišu u više potkategorija, koje ukupno broje 44 primera „loših pitanja“.

Najpoznatije „loše pitanje“ bilo je i najvrednije, a postavljeno je u specijalnoj, humanitarnoj epizodi britanskog „Milionera“. Lorens i Džeki Levelin Bouen došli su u svojoj igri,11. februara 2006. godine, do poslednjeg pitanja. Ono je glasilo: „Prevedeno sa latinskog, kako glasi moto SAD-a?“, a ponuđeni odgovori su bili

A: U Boga verujemo

B: Jedan od mnogih

C: Svi kao jedan

D: Težimo zajedno.

Oni su se dali konačan odgovor pod A, ali je navodno tačan odgovor bio pod B. Moto SAD zaista jeste „U Boga verujemo“ (pod A) i poznat je po tome što se nalazi na novčanici od 100 dolara. Međutim, ovaj moto usvojen je kasnije i nije preveden sa latinskog, dok je to slučaj sa odgovorom „E pluribus unum“ koji je naveden kao tačan. Produkcija ih je kasnije ponovo pozvala da odigraju još jedno milionsko pitanje, koje je glasilo „Ko je prvi čovek koji je otputovao u svemir dva puta?“

A: Vladimir Titov

B: Majkl Kolins

C: Gas Grisom

D: Jurij Gagarin.

Oni su odustali od pitanja, uzevši dotada osvojenih 500.000 funti, a tačan odgovor bio je Gas Grisom.

Međunarodna međukvizna greška

Postoje greške koje se u kvizovima dese samo jednom, a ima i nekoliko njih koje se ponavljaju, stvarajući mit. Više puta mogli smo da čujemo pitanje „Koji poznati fizičar je nastupao za fudbalsku reprezentaciju svoje zemlje?“, s tim da nekad umesto „poznati fizičar“ stoji „nobelovac“. Kao ispravan odgovor uvek se navodi Nils Bor. Međutim, to nije tačno. Ovaj fizičar jeste bio pasionirani fudbaler i jeste igrao za fudbalski tim Univerziteta u Kopenhagenu, ali nikad za nacionalnu reprezentaciju Danske. Da postane igrač u reprezentaciji pošlo je za rukom njegovom bratu Haraldu Boru. Ovim mitom pozabavila se i zvanična Fejsbuk stranica Nobelove nagrade.

Što se tiče kvizova kod nas, „reprezentativac Bor“ se provukao u jednom pitanju u „Poteri“. Tada su se u ponudi, pored njega, našli i Verner Hajzenberg i Maks Plank. Odgovor Bor je, neispravno, priznat takmičaru i on je nastavio igru, ali desilo se i to da je ovo pitanje „zaustavilo“ takmičara. U nemačkoj verziji „Milionera“, „Wer wird Millionär?“, u jednoj epizodi iz 2005. godine, takmičaru Matijasu Polu postavljeno je ovo pitanje uz odgovore:

A: Gustav Herc

B: Pjer Kiri

C: Anri Bekerel

D: Nils Bor.

Pitanje je bilo 14. po redu, a tačan odgovor vredeo je 500.000 evra. Ipak, takmičar je odustao od odgovaranja na ovo pitanje, uzevši dotada osvojenih 125.000, a Nils Bor je predstavljen kao tačan odgovor.

* * *

Iako smo s vremenom izgubili neke članove naše porodice koji su svakodnevno rešavali pitanja sa nama, kvizovi su ostali. Sada nam služe da se, osim svega već rečenog, prisećamo lepih trenutaka koje smo zajedno proveli. Zato upravo svima njima posvećujem ovaj tekst i znam da ću ih se uvek sećati kada neko izgovori reči: „slagalica“, „ko zna zna“, „asocijacija“, „potera“, „milioner“, „konačan odgovor“, „najslabija karika“…

Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač