12.11.2024.„Za mene, podrška Tejlor Svift ima veći uticaj nego bilo kog čoveka u Vašingtonu ili medijima. Zašto njeno mišljenje ne bi bilo važno za mene?“, kaže Luiz, 72-godišnja domaćica iz Floride, a njenu izjavu prenosi list Gardijan. Njihov članak o političkom uticaju pomenute kantautorke datira još iz februara, te ne čudi što su i tokom ove predizborne kampanje u Sjedinjenim Državama plasirane različite propagandne informacije u vezi s njenim političkim stavovima. Ovog puta, u medijima su se pojavile dezinformacije o padu popularnosti pevačice na Spotifaju, što je navodno uzrokovano javnim iskazivanjem podrške Kamali Haris. Političke manipulacije i podvale ove vrste zaista ne predstavljaju ništa novo.
No, dragi čitaoci, pre nego što nastavim, ovo je moje pitanje za vas: Da li ste se u nekom trenutku susreli s pojmom swiftonomics? Ukoliko niste, u kratkim crtama ću objasniti da se radi o terminu koji je nastao kao kovanica dve reči – prezimena popularne američke pevačice Tejlor Svift i reči „ekonomija“ (engl. economics). Ova ljubavna priča između pevačicine ovogodišnje turneje i lokalnih ekonomija objašnjena je i u tekstu Univerziteta u Birmingemu, čiji je autor preneo procenu da će „Eras tour“ doprineti britanskoj ekonomiji sumom od gotovo milijardu funti.
Ipak, fenomen Tejlor Svift nesumnjivo premašuje sferu umetnosti, pa i ekonomije, te duboko zadire i u aktuelnu političku situaciju u Americi. Kad bolje razmislim, ne bi bilo naodmet uvesti još jednu simpatičnu i korisnu kovanicu – swiftolitics, koja će ovog puta kombinovati reči „Svift“ i „politika“ (engl. politics). U minutima nakon što mi je ova ideja pala na pamet, pomislila sam da ova kovanica sigurno već postoji. Na moje iznenađenje, standardna Gugl pretraga nije dala nikakve rezultate.
Shodno svemu navedenom, ne čudi ni to što su u avgustu ove godine na platformi Donalda Trampa – Truth Social – deljene fotografije podrške republikanskom kandidatu, koju naizgled upućuju Tejlor Svift, ali i njeni obožavaoci (tzv. swifties). I jedne i druge kreirane su uz pomoć veštačke inteligencije.
Medijima nije trebalo mnogo da javno ukažu na ove manipulacije, a kako će se ispostaviti, one nisu promakle ni pevačici, koja je 10. septembra pružila javnu podršku Kamali Haris, poraženoj kandidatkinji na ovogodišnjim američkim predsedničkim izborima. Ova objava, ali i prethodni politički stavovi pevačice sugerišu da, ni u najluđim snovima, Svift ne bi stala iza vrednosti koje zastupa Republikanska stranka:
Nedavno je do mene došla informacija da je fotografija generisana veštačkom inteligencijom sa mojim likom, koja lažno podržava predsedničku kandidaturu Donalda Trampa, objavljena na njegovom sajtu. To je zaista probudilo moje strahove u vezi sa veštačkom inteligencijom i opasnostima širenja dezinformacija. To me je dovelo do zaključka da moram biti vrlo transparentna u vezi sa svojim stvarnim planovima za ove izbore. Najjednostavniji način borbe protiv dezinformacija je borba istinom. Daću svoj glas za Kamalu Haris i Tima Valca na predsedničkim izborima ove godine.
Od ovog trenutka prošle su možda dve-tri nedelje kada su, najpre strani, a potom i mediji u regionu, počeli da pišu o „naglom padu popularnosti pop zvezde nakon podrške Kamali Haris“, aludirajući prvenstveno na „drastičan pad slušanosti“ na platformi Spotifaj. Taj pad podrazumevao je okvirno dva miliona slušalaca manje, što je zaista tačna i neosporna razlika. Problem je nastao mešanjem kauzaliteta (uzročnosti) i korelacije, jer kako jasno kaže pravilo iz statistike – korelacija ne implicira kauzalitet. Ukratko, to što je zabeležen pad slušanosti Tejlor Svift nakon njene objave na Instagramu, ne podrazumeva nužno da je podrška Kamali Haris uzrok pomenute pojave. Srđan Damnjanović u Malom rečniku grešaka (2009) ovu logičku nepravilnost opisuje kao „brkanje vremenskog sleda sa uzročnom vezom“.
U pojedinim slučajevima je dovoljno da prosto osmotrimo širu sliku. Platforme Chartmetric i Songstats daju nam uvid u fluktuacije slušanosti jednog izvođača ili izvođačice na Spotifaju, a zahvaljujući njihovim podacima primetili smo da ovaj „pad“ ne predstavlja ništa više nego deo prirodnog procesa. Naime, pevačica je 19. aprila ove godine objavila svoj novi album The Tortured Poets Department, nakon čega je nivo slušanosti naglo počeo da raste, dostigavši vrhunac 18. maja, kada je čak 116.229.071 korisnik aplikacije poslušalo jednu ili više pesama ove izvođačice. A kako se završilo? Pa, od tog dana ovaj broj je postepeno i kontinuirano opadao (uz vrlo male varijacije). Tako je, na primer, u periodu od 10. juna do 1. jula, zabeležen pad od gotovo pet miliona slušalaca.
Jedino „drastičnije“ smanjenje koje je odudaralo od očekivanog dogodilo se u danima između 17. i 21. avgusta (sa 95 miliona na 91 milion), da bi se u kratkom roku ponovo podigao na 95 miliona. Ipak, ovo se dogodilo tri nedelje pre nego što je pevačica javno pružila podršku kandidatkinji demokrata.
Ukoliko u razmatranje uzmemo duži period na Spotifaju, uočićemo sličan trend. Nakon objave albuma, popularnost i broj slušalaca naglo raste – to traje određeni period, nakon čega počinje da opada, uglavnom sve do objavljivanja novih pesama. U kontekstu dezinformacija o padu popularnosti Svift na pomenutoj aplikaciji, posebno je zanimljivo pomenuti značajan rast broja slušalaca u periodu od 9. do 11. oktobra, koji je iznosio gotovo dva miliona više ljudi. Kada je reč o broju njenih pratilaca na ovoj mreži, njihov broj se od 10. septembra do 29. oktobra povećao za skoro četiri miliona. Ni u jednom trenutku, čak ni u danima nakon „sporne“ objave, on nije opao.
Na kraju, obratili smo pažnju i na fluktuacije u slušanosti drugih izvođača. Na primer, pevačica Arijana Grande je mesec i po pre Svift, odnosno 8. marta, objavila sedmi album Eternal Sunshine. Prvog marta je broj slušalaca iznosio nešto više od 79 miliona, vrhunac slušanosti je zabeležen 8. aprila sa gotovo 93 miliona, dok se u septembru ovaj broj kretao između 76 i 77 miliona. Identična situacija je i sa pevačicom Bijonse, koja je 29. marta izbacila album Cowboy Carter – njena popularnost postepeno je rasla od februara kada je album najavljen, da bi vrhunac dostigla 16. aprila sa skoro 80 miliona slušalaca. U septembru je taj broj već bio znatno manji i kretao se između 54 i 56 miliona.
I premda je ovakvih primera zaista mnogo, možemo reći da prethodna dva dovoljno odslikavaju tipične promene koje su karakteristične za „ciklus popularnosti“ muzičkih izvođača. U ovom slučaju je zadatak novinara bio da dublje razmisli o mogućoj vezi između dve pojave, pre nego što svojoj publici plasira zaključak o njihovoj stvarnoj vezi i na taj način potencijalno doprinese – svesno ili nesvesno – širenju političke propagande.
Napomene:
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
