Predizborne naslovnice tabloida: Ili mi – ili propast

Poslednja nedelja pred parlamentarne izbore u Srbiji donela je usijane naslove domaćih tabloida. Jednomesečna kampanja političkih aktera odvijala se u uslovima kakve Srbija nije videla od 2000. godine, u bezbednosnom smislu. Kroz šest dana, napisi na naslovnim stranama pokazali su podudaranje u tri kategorije: propagandi, direktnim napadima na političke protivnike i pokušajima slanja pozitivnih poruka.

Propaganda ili sistemske narativne manipulacije funkcionisale su tih dana u tri pravca. Naslovima je potencirano stvaranje egzistencijalne krize i lažnog izbora „ili mi ili propast“. Naslovi u tom periodu stvaraju lažne dileme, usput uspostavljajući atmosferu vanrednog stanja i zastrašivanja birača.

Prosperitet i ambis

Već na početku nedelje, 19. oktobra, Informer i Kurir uskladili su narative. Informer je objavio naslov: „Presudna nedelja za sudbinu Srbije – Građani biraju između političke stabilnosti, stranih investicija, povećanja plata i slabljenja dinara, smanjenja zarada i sankcija Rusiji“, dok je Kurir poručio: „Šta može da se desi ako pogrešno izaberemo: Sankcije Rusiji, rušenje dinara, smanjenje primanja“.

Priključile su im se i Večernje novosti naslovom: „Vučić: Ključne tri tačke zbog kojih hoće da me ruše: Sankcije Moskvi / Nezavisnost Kosova / Strane sile su protiv jake Srbije“. Istaknute su i optužbe za izazivanje nasilja i državni udar. Blic, Informer i Večernje novosti donose bezmalo identične priče. „Blokaderi planirali nerede u Beogradu“, piše Informer. Blic se nadovezuje napisom: „Pripremali nerede na izborni dan“, dok Večernje novosti temu razrađuju u detalje. Uz naslov „Planirali prevrat na dan izbora“ prenose da su uhapšeni hrvatski državljani koji se terete za pokušaj prevrata.

Naslovnice srpskih tabloida i u predizbornoj nedelji prenele su zabrinjavajući broj napada na protivnike liste koju predvodi Aleksandar Vučić. Tabloidi su koristili tehnike dehumanizacije, nazivajući političke aktere fašistima, bednicima i krpeljima. Alo je optužio studente da „marširaju na Beograd kao fašisti na Berlin“, a pristalice Studentske liste uporno su nazivani „blokaderima“ i povezivani sa „stranim službama“.

Udari na pojedince i medije

Napadi ad hominem bili su skoro svakodnevna pojava na naslovnim stranama tabloida. Informer 23. oktobra donosi tekst o rektoru Beogradskog univerziteta pod naslovom: „Đokić skriva koliko je para uzeo od države“. Tu je i slika Bojana Pajtića, nekadašnjeg predsednika Vlade Vojvodine, uz napis: „Pajtić u paklu droge“. Alo rektora optužuje da „pravi stranku posle sloma blokadera“.

Posebno mesto u naslovima imali su i napadi na medije, pre svega N1 i Nova S. Informer i Kurir, dan za danom, donose priču o potencijalnom gostovanju Aleksandra Vučića. Poruka je identična: „Vučić zabranjen na N1 – ovo je čist fašizam“. Alo i Novosti istog dana poručuju da „Nova S i N1 krše predizbornu tišinu“. Večernje novosti su čak zatražile i krivične prijave protiv ovih medija iz tih razloga.

Katalog crnih scenarija

Najzanimljiviji deo medijskog delovanja srpskih tabloida funkcionisao je po sistemu crno-belo. Ta polarizacija videla se iz svakodnevnih naslova koji su potencirali crni scenario u kojem opozicija ruši državu i beli, u kojem su slate pozitivne poruke.

A kako je to izgledalo? Večernje novosti nude analizu bivšeg predsednika na temu: „Ključne tri tačke zbog kojih hoće da me ruše: Sankcije Moskvi, nezavisnost Kosova, strane sile koje su protiv jake Srbije“. Takođe pišu: „Planirali prevrat na dan izbora“. Alo se nadovezao naslovom: „Blokaderski mediji udarili na Vučića u izbornoj tišini“. Kurir je izvestio o neredima u Evropi usled protesta i napisao: „Od ovoga je Vučić spasao Srbiju“.

Ovo je samo mali deo crnih scenarija koje su tabloidi preneli u šest dana pred izbore. Nasuprot tome, ali često u donjem delu naslovnice i manjim fontom, plasirani su naslovi koji bi trebalo da bude nadu u bolje sutra.

Svetla budućnost s ružičastim naočarima

Zapazili smo obećanja u vezi sa ekonomskom stabilnošću i izgradnjom infrastrukture. Alo citira ministra finansija Sinišu Malog: „Srbija ruši rekorde, raste dva puta brže od evrozone“. Informer obećava da „Ekspo otvara novih 36.000 radnih mesta“, a Kurir prenosi priču da se u Srbiji „obnavlja i gradi 126 osnovnih škola“.

Bilo je tu mesta i za nadu, patriotizam i primere povratka u zemlju. „Još 14 lekara i sestara se vraća u Srbiju: Dolazimo zbog dece i stabilnosti“, prenosi Alo. Usred predizborne tišine, 24. oktobra, Kurir citira glumca Stefana Kapičića: „Vraćam se u Srbiju, ovde vidim velike mogućnosti“.

U pozitivne poruke možemo svrstati i one koje predviđaju ubedljivu pobedu bivše vlasti i snagu lidera. Večernje novosti donose naslov preko pola strane: „Vučić: Pobedićemo sa 400.000 glasova razlike“. Za Kurir nije bilo dileme posle mitinga SNS-a u Nišu: „Biće kec ko kuća u nedelju“.

I dok su ostali gradili sliku snage i zajedništva, Blic je dva dana zaredom plasirao poruke kojima se zaokružuju neke od najvažnijih tema u Srbiji. U četvrtak, 22. oktobra, Blic donosi „Vučićev plan za Srbiju u šest tačaka“. Sutradan su na naslovnici ovog tabloida dve politički oprečne teme osvetljene pozitivnom porukom. Blic donosi analizu „Ulazak u EU kao put sa više etapa“, a ispod stoji naslov: „Vojna neutralnost Srbije održiva“.

Soft i hardkor propaganda

U šest posmatranih dana uvideli smo da verbalna agresivnost ima izvesnu gradaciju, od medija do medija. Informer donosi najbezobzirnije naslove, targetiranje pojedinaca na najvulgarniji način, uz sejanje straha kroz katastrofične scenarije.

Odmah iza njega je Alo, koji je pokazao sklonost ka huškačkoj retorici, nazivajući oponente „srbomrscima“, „albanskim plaćenicima“, „fašistima“…

Najuzdržaniji u izražajnom smislu bio je Blic. Iako je pratio narativ vlasti i prenosio izjave u prilog vladajućoj strukturi, izbegao je najvulgarnije lične uvrede, paralele sa fašizmom i ekstremni rečnik koji je prisutan kod većine tabloida.

Posmatrani period pokazuje visok stepen uređivačkog podudaranja među tabloidima, kako u izboru tema tako i u načinu njihovog predstavljanja. Razlike se uglavnom ogledaju u intenzitetu retorike, pri čemu Informer i Alo koriste agresivniji i konfliktniji diskurs, dok Blic ostaje znatno uzdržaniji. Bez obzira na te razlike, dominantan obrazac ostaje ista podela na preteće scenarije povezane sa političkim protivnicima i pozitivne poruke povezane sa vladajućom strukturom.

Za FakeNews Tragač
Petar Klaić