09.11.2026.Ovogodišnji parlamentarni izbori u Srbiji delovali su vrlo neizvesno sve do samog kraja izbornog dana. Svaki pojedinac verovatno je skovao neku ličnu – samim tim i subjektivnu – projekciju izbornih rezultata, ali su izostala pouzdana istraživanja javnog mnjenja koja bi nas makar približila „tačnom odgovoru“ na pitanje ko će pobediti. Organizacija CRTA je istraživanje sprovela pre nego što su izbori uopšte bili raspisani, a IPSOS je nalaze sopstvenog ispitivanja javnog mnjenja predstavio u foto-finišu predizborne kampanje, tik pred početak predizborne tišine. Ishodi dva istraživanja bili su dijametralno različiti. Ko je bliži istini?
Bivši predsednik i kandidat liste Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je glasačima tri dana pred izbore poručio da je „jedino realno istraživanje ono koje daju kladionice“ jer „ljudi neće da gube pare“. Ova izjava neće zaprepastiti one koji su tokom kampanje pratili medije naklonjene tadašnjoj vladajućoj partiji, a koji su često izveštavali o izbornim prognozama američkog sajta Polimarket. Hajde da pogledamo kako je sve to izgledalo – i kako se završilo.
Platformu Polimarket možemo opisati kao svojevrsnu mešavinu svetske kladionice i berze. U ranijem Tragačevom blogu pisali smo kako je ova platforma uzdigla ne-sportsko klađenje na nivo „distopijskog horora“. Sada su korisnici Polimarketa na više tržišta vezanih za parlamentarne izbore u Srbiji mogli da ulože novac u kupovinu akcija „Da“ ili Ne“: ukoliko veruju da će se određeni ishod ostvariti, odnosno, neće ostvariti.
Pogledajmo kako su se kretali procenti na tržištu Polimarketa pod nazivom „Ko će pobediti na parlamentarnim izborima u Srbiji?“. Tokom čitave predizborne kampanje, tržište je davalo znatno veće izglede za pobedu listi Srpske napredne stranke (SNS), nego Studentskoj listi (SL). Evo kada je jaz između dve liste bio najveći:
Najmanji jaz zabeležen je u sledećim danima:
Studentska lista je tek 25. oktobra, na izborni dan, u 13 časova, imala prednost od 4,5 procentnih poena (p. p.) u odnosu na listu SNS-a. Koliko su tržišne prognoze odstupale od krajnjeg ishoda, jasno je kada ih uporedimo sa zvaničnim rezultatima koje je objavila Republička izborna komisija.
Dan pred izbore, tržište je davalo listi SNS-a prednost od čak 43 p. p. u odnosu na SL, a u danu predizborne kampanje kada je razlika bila najmanja, lista SNS-a se svakako nalazila ispred SL za „skromnijih“ 14,5 p. p. Ispostavilo se da je razlika u udelu osvojenih glasova iznosila približno toliko, ali u korist Studentske liste.
Projekcije tržišta Polimarketa, same po po sebi, ne bi bile toliko interesantne da nisu bile česta tema predizbornog izveštavanja mnogobrojnih medija.
Na primer, tabloid Alo je 28. septembra senzacionalistički pisao o tome da su na Polimarketu „Vučićevi procenti skočili“, te da „Srdanović strmoglavo pada“. Autor teksta čitaocima koji nisu upoznati sa načinom funkcionisanja Polimarketa nije pojasnio da se radi o sajtu za klađenje i prognoziranje ishoda događaja, već ga je opisao isključivo kao „renomiranu svetsku platformu“. „Narod i svetska javnost daju apsolutnu podršku Vučiću i politici stabilnosti“, piše novinar Alo-a. Vest se završava tvrdnjom da su „svi prljavi napadi, laži i ulični cirkus blokadera pali u vodu“, jer „narod i svet znaju ko jedini može da vodi i gura Srbiju napred“. Novinar je najavio i da će nam odgovor stići „već 25. oktobra na izborima“. I još kako je stigao.
Portal 24sedam je, pozivajući se na podatke Polimarketa, početkom oktobra pisao da „Vučić ubedljivo vodi“ i da je „blokadere ostavio daleko iza sebe u prašini“. U tekstu navode da je Polimarket „međunarodna platforma za predikcije“ ali pojašnjenje i kritička distanca u tumačenju prognoza ponovo izostaju.
Kurir je pre objavljivanja zvaničnih lista sa imenima kandidata za narodne poslanike, objavio tekst „SVETSKA PROGNOZA JE JASNA – VUČIĆ 67 ODSTO, A ĐOKIĆ 0,7! Najpoznatija berza na svetu otkrila ko ima najveće šanse da bude novi premijer Srbije“. Autor ističe da se Vučić nalazi u samom vrhu sa „nedostižnom prednošću“. Na istom tržištu se sada (9. novembar) najveće šanse pripisuju kandidatima SL Dejanu Šoškiću i Ivanki Popović.
Ulaganje u izborna tržišta na ovakvim platformama i medijsko izveštavanje o njima nisu praksa karakteristična isključivo za našu državu. Američki portal Politiko je, u članku o promotivnoj kampanji Polimarketa za koju su plaćani influenseri, skrenuo pažnju na korišćenje formulacija „kojima su se kvote za klađenje predstavljale kao novinski događaji“. Tragač je pronašao da su se pojedini domaći mediji jednako služili obmanjujućim diskursom u prenošenju prognoza.
Istraživači sa američkog Univerziteta Vanderbilt pokušali su da odgovore na pitanje da li su tržišta klađenja bolja od anketa kada je reč o predviđanju političkih izbora. Navodeći prednosti i mane oba pristupa, autori su kao jedan od problema u vezi sa podacima Polimarketa prepoznali „ograničenu količinu smernica o tome kako bi javnost trebalo da ih koristi i razume“, te „kako da tumači njihove projekcije“. Oni pretpostavljaju da bi javnost podatke sa ovakvih tržišta, bez dovoljno jasnih smernica, mogla posmatrati kao činjenice, iako su u pitanju procene zasnovane na novčanim opkladama.
O mehanizmima manipulisanja posredstvom tržišta predviđanja opsežno je pisao američki Blumberg. On skreće pažnju na činjenicu da se na izbornim tržištima opklade mogu plasirati ne samo radi predviđanja rezultata – već i radi uticanja na njih.
Nagli rast „kvota“ i dramatične razlike između kandidata privlače pažnju medija i javnosti, a prepoznatljivost kandidata predstavlja određen politički kapital koji se može pretvoriti u glasove („Svijet voli pobednike“). Pojedini ljudi priklanjaju se opciji koju, na temelju prethodnog iskustva, smatraju pobedničkom. U članku Blumberga napominje se da je nagli rast izbornih kvota moguće veštački izazvati novcem. Forbs Srbija skrenuo je pažnju na to da su na tržištima u vezi sa izborima u Srbiji uložene relativno manje količine novca, makar u poređenju sa pojedinim globalnim događajima. Zbog toga su kupovine ili prodaje akcija koje ne podrazumevaju velike iznose mogle pomerati verovatnoću protiv ili u korist određenog kandidata.
Kao što je primetio novinar Forbsa, na dva glavna tržišta (za budućeg premijera i pobedu na parlamentarnim izborima) izdvojilo se nekoliko korisnika po obimu trgovanja. Recimo, prema dostupnoj istoriji trgovanja, možemo videti da je korisnik „vsdiz1337“ usmerio stotine hiljada dolara na tržišta povezana sa ishodom srpskih parlamentarnih izbora. Većinu je usmerio na opklade da će lista SNS-a osvojiti najveći broj poslaničkih mandata, odnosno da Studentska lista neće. Veliki ulagač bio je i jutjuber Bogdan Ilić (Baka Prase) koji je uložio više od 200.000 dolara na opkladu da će lista SNS-a osvojiti najveći broj mandata.
Tekst završavamo fiktivnom opkladom: Da li će procene Polimarketa i dalje biti relevantna tema u medijima i tokom predsedničkih izbora koji nas očekuju? Ili, možda bolje: Da li će mediji makar biti oprezniji prilikom prenošenja izbornih prognoza sa platformi za predviđanje događaja? Lične prognoze ću, ovog puta, sačuvati za sebe.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
