Oktobar ’26 unatrag: Halucinacije o javnom mnjenju

U završnici predizborne kampanje Aleksandar Vučić je neprestano najavljivao „ubedljivu pobedu“. „Važno je da izađemo i da ih pobedimo ubedljivo“, rekao je na RTS-u. „Da ih pobedimo ubedljivo! Sve ispod 50 odsto nije uspeh“, vikao je u Beogradskoj areni. U Novom Sadu je, praćen „Ruzmarinom“, egzaltirano poručio okupljenima „Idemo da ih pobedimo, najubedljivije do sada!“

A onda je, u „pet do dvanaest“ uoči predizborne tišine, IPSOS dao signal da slavlje može da počne; rečima SNS-kampanje (iz koje je istraživanje i finansirano): „Biće kec kô kuća“. Taj kec je, međutim, ostao u igri samo kao ocena koja bi se mogla dodeliti IPSOS-u: debelo su promašene projekcije izlaznosti (–4,19 procentnih poena) i rezultata SNS-a (+8,42), a šta tek reći za rezultate Studentske liste (SL): –13,01 procentnih poena, tj. čak 10,91 van intervala.

Pomama za istraživanjima

U završnici kampanje imali smo priliku da gotovo svakog dana čitamo rezultate istraživanja i projekcije. Bilo je, zaista, „za svačiji ukus ponešto“. Faktor plus je video naprednjake nadomak apsolutne većine, i za čak 11,5 procentnih poena ispred SL. Nova srpska politička misao (NSPM) objavila je da su dva glavna takmaca skoro rame uz rame, uz blago vođstvo SL.

Treba pomenuti i individualne procenitelje, javne i anonimne. Predrag Piper je obrisao svoj Iks nalog, na kom je – s preciznošću od dve decimale – predviđao ubedljivu pobedu SNS-a, s više od 10% razlike. Korisnik Iksa Vidak došao je na osnovu sopstvene analize (jer u druge, kaže, ne veruje) do slične projekcije o prednosti SNS-a. S druge strane, nalog Mirko Topalović na Iksu objavio je rezultate „BNI istraživanja“ prema kojem su studenti više nego dvostruko jači od SNS-a. Korisnici su na mrežama uzbuđeno prenosili i šta im je o ishodu izbora rekla veštačka inteligencija.

Slučaj IPSOS

Izbori su bili neizvesni i napeti, pa se može razumeti zašto je toliki broj analitičara-entuzijasta imao poriv da „zaviri u budućnost“ i saopšti šta je video. Ipak, jedno je kad ogromne greške vidite u objavi „Mirka Topalovića“ na Iksu, a drugo kada ih servira agencija s takvom reputacijom kao što je IPSOS, i to u najdelikatnijem trenutku kampanje.

Pisali smo njihovoj centrali kako bismo razrešili određene nedoumice, a odgovor smo dobili od tima IPSOS Srbija, koji nas je uputio na prethodno objavljeno saopštenje. U njemu se između ostalog navodi:

„Naše predizborne procene, objavljene 22. oktobra, razlikovale su se od konačnih rezultata više od očekivane margine greške. Kako bi u potpunosti sagledao činioce koji su do toga doveli, Ipsos je formirao panel iskusnih stručnjaka iz svoje globalne mreže, koji će sprovesti sveobuhvatnu reviziju metodologije i realizacije istraživanja”.

Budući da nisu želeli da odgovore na naša pitanja, ostali smo uskraćeni – između ostalog – za informaciju o tome da li je IPSOS Srbija sprovodio i istraživanja čiji rezultati nisu objavljeni, ko je odlučio da rezultati budu saopšteni pred samu predizbornu tišinu i da li postoje interna pravila koja se odnose na slučajeve kada je naručilac istraživanja politička stranka.

Pokušali smo da utvrdimo da li je bilo sličnih slučajeva u svetu, ali smo pronašli samo optužbe za „friziranje podataka“ u IPSOS-u uoči izbora u Keniji. IPSOS je izdao i saopštenje nakon što je pogrešno predvideo da će Kamala Haris pobediti Trampa, ali je, procentualno gledano, taj promašaj bio daleko benigniji u odnosu na ovaj zabeležen u Srbiji.

Da li je uopšte bilo moguće doći do precizne slike?

Posle bitke je, kaže staro pravilo, lako biti general, pa ovih dana često možete čuti ljude kako kažu „Ma tačno se znalo da će studenti razvaliti“. Međutim, to „znalo se“ moglo je da funkcioniše samo u sferi intuicije. Ako smo želeli da na osnovu objektivnih pokazatelja predvidimo rezultate, bili bismo u veoma nezgodnoj situaciji.

Čak i ako zamislimo neku savršeno neutralnu, objektivnu agenciju, kojoj su na raspolaganju sva raspoloživa sredstva i alati za istraživanje, da li bi takva agencija dobila kvalitetnu prognozu? Uz metodološke probleme vezane za Kosovo i dijasporu, treba imati na umu i da su se mnogi ljudi javno hvalili kako su slagali istraživače javnog mnjenja, tj. da su im rekli da će zaokružiti broj 1, iako će podržati SL. Naravno, sigurno je bilo i onih koji su istu stvar uradili iz straha, ili se iz straha nisu izjasnili, a iza paravana su podržali SL. U tom okviru možemo dobiti i deo odgovora na pitanje kako se i sam Vučić toliko prevario u svojoj „pobedničkoj“ računici.

Najčitanija analiza

Tokom predizbornog oktobra čitaoci Tragača najviše pažnje pružili su našoj analizi o nizu neistina koje je ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali izneo o Dejanu Šoškiću, bivšem guverneru Narodne banke Srbije (NBS) i kandidatu na Studentskoj listi. Mali je, između ostalog, navodio pogrešne podatke o tome koliki je kurs dinara prema evru bio kada je Šoškić došao na poziciju guvernera i kada ju je napustio; koliko je dinar oslabio u odnosu na evro za vreme njegovog mandata; koliko je dugo Šoškić bio na čelu NBS i koliko je banaka propalo dok je on bio na funkciji. Više o tome čitajte u našoj analizi.

Siniša Mali iznosi niz neistina o Dejanu Šoškiću

Stefan Janjić, FakeNews Tragač