19.10.2026.Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali iznosio je prethodnih dana niz neistinitih informacija o Dejanu Šoškiću, bivšem guverneru Narodne banke Srbije (NBS) i kandidatu Studentske liste. Pogrešno je navodio dužinu Šoškićevog mandata, vrednost dinara koju je zatekao i ostavio za sobom, a upitna je i ocena o propadanju četiri banke.
Gostujući na TV Kurir u petak, Mali je izneo tezu o – kako se navodi – „ludilu od kursa u vreme Dejana Šoškića“: „Dakle od 80, kurs ode na 120.50 odsto je dinar izgubio na vrednosti samo u te četiri godine.“ Međutim, Šoškić ni u kom slučaju nije mogao da utiče na kurs dinara četiri godine, jer se na mestu guvernera zadržao samo dve godine i osam dana, tj. od 29. jula 2010. do 6. avgusta 2012. To je, svakako, samo prvi deo problema u vezi sa ovom izjavom.
Pregledali smo medijske arhive, kao i arhivu NBS, pa došli do sledećeg zaključka: na dan kada je Šoškić preuzeo dužnost, kurs evra bio je je 105,64 dinara, dok je mesto guvernera napustio kada je kurs bio 118,21 dinara. Evro je poslednji put vredeo 80 dinara u oktobru 2008, za vreme Radovana Jelašića, dok je vrednost 120 dinara (koju Mali pominje kao drugu krajnost „ludila od kursa“) zapravo prvi put dosegao u novembru 2014, za vreme aktuelne guvernerke Jorgovanke Tabaković. U njeno vreme zabeležen je i rekordni kurs od 123 dinara, u januaru 2015. godine.
Vodimo li se iznetim podacima, kurs dinara je za vreme Šoškićevog mandata porastao za nešto manje od 13 dinara. Izraženo kroz vrednost dinara prema evru, dinar je oslabio za nešto više od 10%, a ne za 50%.
Tema održavanja kursa prevelika je da bismo je pokrili u ovoj analizi, ali recimo samo toliko da održavanje vrednosti ima i prednosti i mana, iako aktuelna vlast takvu politiku predstavlja kao neupitno pozitivnu. Srbija formalno primenjuje režim rukovođeno plivajućeg kursa (managed floating). To znači da se kurs formira na tržištu, ali NBS može da kupuje i prodaje devize kako bi ublažila oscilacije. Međutim, MMF klasifikuje stvarnu praksu Srbije kao stabilizovani devizni režim, jer se dinar od 2017. godine vrlo malo menja prema evru.
Bivši predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je 2024. da je „jasno da je fiksni kurs omogućio da odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) izgleda mnogo bolje nego što jeste“, ali da bi posebna analiza centralne banke trebalo da utvrdi da li je to održivo. U izveštaju iz juna 2026. MMF beleži da je očuvanje relativne stabilnosti dinara i dalje važan deo politike vlasti u Srbiji. Takođe dokumentuje da je NBS koristila devizne rezerve kako bi odgovorila na pritiske izazvane povećanom tražnjom za devizama.
Ekonomska istraživanja pokazuju da i stabilan i fleksibilniji devizni kurs imaju prednosti i nedostatke. Beker Pucar i Glavaški (2025) navode da stabilnost dinara doprinosi zaštiti od inflacije i finansijskih poremećaja, naročito zbog visoke evroizacije srpske ekonomije. Istovremeno, upozoravaju da dugotrajno održavanje stabilnog kursa, u uslovima relativno visoke inflacije, može doprineti realnom slabljenju konkurentnosti i produbljivanju spoljne neravnoteže.
U svom gostovanju na TV Kurir Siniša Mali izjavio je i da su „u vreme Dejana Šoškića propale Privredna banka, Univerzal banka, Nova agrobanka i Razvojna banka Vojvodine“. Ovu tezu nije lako proveriti, jer je podložno tumačenjima kada je u određenoj banci nepovratno došlo do sloma poslovanja (i da li se nešto moglo i trebalo uraditi na njenom spasavanju).
Međutim, iz arhive NBS možemo zaključiti da je svim tim bankama oduzeta dozvola za rad, što je formalno označilo njihov kraj, u vreme mandata aktuelne guvernerke Jorgovanke Tabaković: Novoj Agrobanci u oktobru 2012, Razvojnoj banci Vojvodine u aprilu 2013, Privrednoj banci Beograd u oktobru 2013, a Univerzal banci u januaru 2014.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
Foto: YouTube/RTS sajt
