SNS ne može bojkotom da spreči konstituisanje Skupštine

Posle ubedljive pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima 25. oktobra, na društvenim mrežama se širi tvrdnja da novi saziv Narodne skupštine ne može da se konstituiše bez 167 poslanika, što bi značilo da SNS izostankom sa prve sednice može da blokira ili odloži formiranje vlasti. Tvrdnja je netačna. Ustav traži da se potvrde mandati dve trećine poslanika, a ne da dve trećine poslanika bude u sali.

Mandati se potvrđuju na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije, bez glasanja o samim mandatima, a za rad prve sednice dovoljno je 126 prisutnih poslanika, što Studentska lista ima i sama. Pregledali smo relevantne odredbe Ustava i poslovnika, te razgovarali sa profesorkom prava Vesnom Rakić Vodinelić.

Šta se tvrdi?

Više korisnika Tvitera / X-a objavilo je prethodnih dana tezu da je za konstituisanje Skupštine potrebno dve trećine od 250 poslanika, odnosno 167 mandata, i da bez njih Skupština ne može da se konstituiše. Pošto Studentska lista (prema aktuelnoj kalkulaciji, pre ponavljanja izbora na 53 biračka mesta) ima 141 mandat, zaključuje se da ostatak do 167 mora da dođe iz Srpske napredne stranke.

Član 101 Ustava Srbije propisuje da je Narodna skupština konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika. Time ujedno prestaje mandat prethodnog saziva. Ustav ne kaže da 167 poslanika mora da bude u sali, niti da 167 poslanika mora da glasa. Uslov za rad sednice uređuje druga odredba. Po članu 105, Skupština odlučuje većinom glasova poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina poslanika. To znači da je za odlučivanje potrebno najmanje 126 prisutnih. Studentska lista taj kvorum ima i bez ijednog poslanika SNS-a ili manjinskih stranaka.

Vesna Rakić Vodinelić: Pogrešno čitanje Ustava

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da sporna tvrdnja počiva na pogrešnom čitanju Ustava: „Tih dve trećine, tj. 167 poslanika, ne moraju biti prisutni na sednici na kojoj se verifikuju mandati. Verifikacija, štaviše, ne zavisi od volje poslanika“.

Ona razdvaja dva pitanja koja se u tvrdnji spajaju. „Jedno je pitanje koliko je potrebno verifikovanih mandata da bi se Skupština konstituisala, a drugo je pitanje kolika skupštinska većina je potrebna za verifikaciju“, objašnjava profesorka Rakić Vodinelić. Ukazuje i na član 105 Ustava, koji nabraja odluke za koje je potrebna posebna većina. Dvotrećinsku većinu svih poslanika taj član traži samo za izbor po četiri člana Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Ovu dilemu je za portal Nova.rs u sličnom duhu komentarisala i profesorka prava Jelena Jerinić.

Na poslednje dve konstitutivne sednice za koje smo našli broj prisutnih, mandati su potvrđeni svim izabranim poslanicima, uključujući i one koji nisu došli: 2022. prisustvovao je 241 poslanik, a 2020. godine 190. Ukoliko pogledamo Zakon o izboru narodnih poslanika, videćemo da poslanik ne može da spreči potvrđivanje sopstvenog mandata time što neće doći na sednicu. Može da podnese overenu izjavu da ne prihvata mandat, a ako ga prihvati može naknadno da podnese ostavku. U oba slučaja mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač