05.12.2025.Nakon što su se 1. novembra desetine hiljada ljudi okupile na komemoraciji žrtvama novosadske tragedije, pažnja javnosti usmerila se na četiri štrajka glađu: Dijane Hrke, Uglješe Mrdića, Milomira Jaćimovića i Milana Jaćimovića. Iako bi svaki od ta četiri slučaja mogao da bude tema za sebe, ovde ćemo se fokusirati na izveštavanje o majci Stefana Hrke, budući da je njen štrajk glađu izazvao najviše pažnje javnosti. Međutim, kao početnu tačku nećemo uzeti 1. novembar 2025, kada je najavila svoj radikalni potez, već 1. novembar 2024. Videćemo, na primeru Informera, kako se diskurs o Dijani Hrki menjao kroz četiri faze.
Informer je pun „empatije“ dok izveštava o Dijani: „Majka neutešna“, „Sine moj, dušo nasmejana“, „Potresne reči Dijane, čiji je sin poginuo u Novom Sadu“, „Reči majke paraju nebo“… Međutim, svi ovi naslovi potiču iz novembra 2024, kada pomenuti tabloid nije naslućivao da će Dijana Hrka postati jedno od vodećih lica građanskog otpora. Zbog toga je i njihova „empatija“ bila ograničena na (u političkom smislu) bezazlen period, kada je tragična priča bila zgodna za klasično tabloidno prikupljanje lajkova pomoću izveštaja sa sahrana.
Nakon što je Dijana Hrka stavila do znanja da neće ćutati i da joj je plan da istraje u borbi za ispitivanje odgovornosti, prorežimski mediji su je uglavnom ignorisali. Njeno ime se svega nekoliko puta pominje u korpusu naše „Blokadne beležnice“, u kojoj su zabeležene sve manipulativne objave o protestima i blokadama sa portala Informer, Alo i Novosti od januara do jula 2025. godine. Studenti su nazivani fašistima i ustašama, kreirane su lažne afere, medijskim hapšenjima najavljivana su ona prava – ali valjda je u toj tabloidnoj „borbi svim sredstvima“ ipak postojala trunka obzira – ili sujeverja, ili makar straha od kontraproduktivnosti? – pa su se suzdržavali od blaćenja Dijane Hrke. Do preokreta dolazi nakon Hrkinih istupa na jesenjim protestima (uključujući i protest ispred Informera zbog izjave o „šatro žrtvama“), a posebno nakon što je otpočela štrajk glađu.
Čitavu akciju tabloida pratili su botovski nalozi na društvenim mrežama. Oni su „ispitivali teren“ i sagledavali dokle se može ići u omalovažavanju Dijane Hrke, a da to ciljanoj publici bude svarljivo. Kada bi jedna forma gadosti bila normalizovana, prelazilo bi se na sledeću, napredniju. Na različitim X nalozima počela je da se širi fotografija na kojoj Dijana jede pljeskavicu (1, 2, 3), kao dokaz da ne štrajkuje glađu. Kolege sa AFP su utvrdile da je reč o AI fotografiji, a pronašle su i izvorni sadržaj na osnovu kojeg je kreirana. Majka poginulog dečka naziva se prevarantkinjom i ološem, dele se njene stare fotografije u kupaćem kostimu (navodno dokaz da nije ožalošćena), šire se informacije da se tokom štrajka ugojila, kreiraju se lascivni AI snimci, a fotografijama tečnosti dokazuje se da je prekršen štrajk glađu.
Informer postavlja pitanje šta Hrka radi u poslastičarnici Pelivan u večernjim satima, iako su vlasnici tog lokala otvoreno obavestili javnost da će ona kod njih moći da se odmori, popije vodu i ode u toalet. Za jedan te isti „misteriozni događaj“ ovaj tabloid razvija dva sučeljena konspirativna scenarija – prema jednom Hrka ima dvojnicu, a prema drugom je oteta. Profesor Pravnog fakulteta Vladan Popov kao element „protivpravnog nasilja“ navodi da je Dijana Hrka „pozivala na pobunu“, a onda insinuira i da „možda nije uračunljiva“ (što on niti može da zna, niti ima ekspertizu da proceni).
Po već ustaljenim obrascima se aktuelna situacija opisuje kao replika „ukrajinskog scenarija“, mada je ovog puta apsurd još izraženiji. Prvi dokaz: Dijana Hrka se obratila javnosti u kolicima, baš kao i Julija Timošenko 2014. godine (znači li to da je i Miloš Pavlović imitirao „ukrajinski scenario“ u junu?). Drugi dokaz: učenici su, tokom posete Dijani Hrki, skakali uz povike „Ko ne skače taj je ćaci“, što je „poznati poklič koji su i u Ukrajini uzvikivali 2014. godine, nakon čega je ta zemlja završila u haosu“. Da, dobro ste pročitali: Ukrajinci su još pre 11 godina skandirali „Ko ne skače taj je ćaci“.
Na kraju, građani koji podržavaju Hrku iznova se proglašavaju „sektašima“, jer se mole i pale cveće van crkve, a to se sme „samo kada sveštenici dozvole“. Ovakva Informerova veronauka upućuje na zaključak da bez dozvole sveštenika ne smete da zapalite sveću na groblju, niti da se – u krevetu – pomolite pred spavanje.
Nakon što je Dijana Hrka, posle 16 dana, prekinula štrajk glađu, krug je počeo da se zatvara. Informer je ponovo počeo da glumi empatiju i savezništvo, „braneći“ Hrku od „blokadera“ i „političkih zloupotreba“. Izvlače tvitove s osam lajkova kako bi dokazali da demonstranti preziru svoju dojučerašnju heroinu, lažu da su „đilasovci objavili rat Hrki“, a Dragan Vučićević konstatuje: „Hrka njima ne radi posao živa, ona je njima potrebna mrtva da bi je koristili kao novog ‘crnog labuda’, kao povod za novi krug blokaderskog pakla i ostvarenje vlažnih snova o otimanju vlasti bez izbora“.
Najčitanija analiza Tragača tokom novembra odnosila se na dezinformaciju o tome da su svi (ili većina) studentskih naloga na društvenoj mreži Iks kreirani u Hrvatskoj i da se njima upravlja iz ove zemlje. Brojni mediji, ali i javne ličnosti i političari širili su ovu tvrdnju potkrepljujući je informacijama koje su postale dostupne zbog nove opcije na Iksu – „o ovom nalogu“ (eng. About this account). Međutim, većina naloga studenata u blokadi napravljena je preko Eplove prodavnice aplikacija registrovane u Srbiji, a znatno manji deo preko prodavnice registrovane u Hrvatskoj, što su mediji koristili kao dokaz da se studentskim profilima upravlja iz te države. Takođe, informacija o tome preko koje je prodavnice skinuta aplikacija Iksa, nije dokaz o tome odakle se profilom upravlja.
Nova opcija na Iksu, stare optužbe u tabloidima: studentskim nalozima se ne upravlja iz Hrvatske
I tokom novembra smo pratili dezinformacije koje su plasirane putem Fejsbuka, Iksa i drugih društvenih mreža. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.
Stefan Janjić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
