24.12.2025.Prošlo je ravno deset godina otkako je Džordž Maršal u knjizi „Nemoj ni da pomišljaš na to“ (Don’t Even Think About It) pokazao šta nas sve koči u razumevanju složenosti klimatskih problema. Maršal tvrdi da ljudi ne ignorišu klimatske promene zato što im nedostaju podaci, već zato što ti podaci ne uspevaju da se uklope u naše emocionalne obrasce i narativne okvire na koje smo naviknuti. Ono što se dešava s klimom „previše je sporo da bi delovalo hitno, previše apstraktno da bi delovalo opasno, i previše kontroverzno da bi se delovalo zajednički“.
Maršal smatra da je klima „nevidljiv” problem: nema jasnog neprijatelja, nema alarma za uzbunu, nema instant posledica, pa naš emocionalni sistem – koji donosi većinu odluka – ostaje neaktiviran. Kao što kaže pisac Džonatan Frenzen, „planeta je i dalje čudesno netaknuta, i dalje naoko normalna: smenjuju se godišnja doba, približava se još jedna izborna godina, objavljuju se nove komedije na Netfliksu. Druge vrste apokalipse, bilo biblijske, termonuklearne ili one uzrokovane asteroidom, barem su binarno uredne: u jednom trenutku svet je tu, u sledećem je zauvek nestao. Klimatska apokalipsa, nasuprot tome, strašno je neuredna. Ona će imati oblik sve žešćih kriza koje se haotično prepliću dok civilizacija ne počne da posrće. Stvari će postati veoma loše, ali možda ne prebrzo, i možda ne za svakoga, možda ne za mene“.
Tokom ove decenije naši psihički obrasci ostali su slični, ali se svet sve vreme menjao: neke prekretnice koje su 2015. delovale udaljeno sada su postale merljive, vidljive, a neke i nepovratne. Ekstremni toplotni talasi, gubitak biodiverziteta, destabilizacija glečera, sve češći požari, svaka godina toplija od prethodne… Zbog toga je važno da novinari i naučni komunikatori razmotre Maršalov savet: nije dovoljno preneti podatke – moramo preneti smisao. Drugim rečima, moramo stvarati vizualizacije i eksplejnere koji ne samo informišu, već angažuju, naslanjaju se na iskustva ljudi i – kada je to moguće – nude jasan okvir akcije.
Novosadska novinarska škola kreirala je „Priručnik za vizualizaciju“ nakon treninga vizualizacije podataka za osmoro novinara iz Srbije. Želja nam je bila da zaključke do kojih smo došli zajedničkim radom predstavimo i široj publici, a pre svega zainteresovanim novinarima i naučnim komunikatorima. Ovaj priručnik, nastao uz podršku Journalismfund Europe, sastoji se iz četiri segmenta. U prvom ćemo se baviti elementima scenarija za vizualizaciju, a potom slede saveti za digitalnu vizualizaciju, vizualizaciju u realnom prostoru, kao i inspirativni prikaz radova koje su kreirali naši polaznici.
Priručnik možete preuzeti ovde.
FakeNews Tragač
