Čitali smo: „Antikrhkost“ Nasima Nikolasa Taleba

Pre oko četiri godine u našoj Čitaonici predstavili smo knjigu „Crni labud“ libansko-američkog istraživača u oblasti verovatnoće Nasima Nikolasa Taleba. Od tada, pojam Crni labud – koji predstavlja nepredvidive događaja se ogromnim posledicama – počeo je češće da se koristi u domaćim tabloidima, uglavnom u iskrivljenom značenju. Postao je sinonim za zloupotrebu tragedije, povezivan je s američkom službom CIA i poprimio je pretežno negativan kontekst. Međutim, Crni labudovi nisu uvek strašni, nepredvidivi događaji koji odnose puno žrtava. Oni su naša neminovnost koja može biti i pozitina i negativna. Pitanje je samo kako se na njih adaptiramo. Ili čak, kako ih koristimo. U tome nam može pomoći još jedna Talebova knjiga: „Antikrhkost – stvari kojima prija nered“ (Heliks, prevod Ane Imširović Đorđević i Ane Ješić).

Koncept Antikrhkosti

Da li ste se ikada zapitali koji je antonim reči krhko? Verovatno ne, osim ako niste već čitali Talebovu knjigu. Pokušajte da to učinite sada. Koje reči vam padaju na pamet? Nelomljivo, izdržljivo, čvrsto… Otporno? Nijedna od ovih reči za Taleba nije odgovarajuć antonim reči krhko jer nisu u pitanju dovoljno precizne suprotnosti, sa suprotnim svojstvima i ponašanjem.

Sagledajmo to iz sledećeg ugla: zamislite da ste u pošti. Šaljete paket čaša za šampanjac koji treba da prevali put od više hiljada kilometara. Čak i da to ne napomenete službenicima, oni bi ga verovatno sami obeležili znakom „krhko“ ili „lomljivo“, s obzirom na to da se radi o paketu koji se lako može oštetiti u transportu. Međutim, da šaljete paket knjiga s tvrdim povezom on verovatno ne bi dobio nikakvu oznaku – jer je otporan.

Ipak, otpornost nije sušta suprotnost krhkosti. Za vaš krhki paket čaša za šampanjac „bi se moglo reći da bi u najboljem slučaju prošao neoštećen, a otporan paket bi i u najboljem i u najgorem slučaju bio neoštećen“. Prema mišljenju Taleba prava „suprotnost krhkom je stoga ono što je u najgorem slučaju neoštećeno“. A u najboljem? U najboljem slučaju, sadržaj paketa ne bi bio samo nelomljiv, već bi mu potresi i širok spektar trauma koristili. Pomogli bi mu da se nekako unapredi. To je Antikrhkost.

Pojednostavimo ovo u potpunosti. Suprotno od pozitivnog je negativno, a ne neutralno. Dakle, suprotnost od pozitivne krhkosti bi trebala da bude negativna krhkost – Antikrhkost – a ne neutralna krhkost koja bi podrazumevala otpornost.

Trijada

U prethodnoj celini možda ste primetili da Talebov koncept Antikrhkosti počiva na tri kategorije – krhko, otporno i antikrhko. To je ono što ovaj istraživač naziva Trijadom. Prema njegovom mišljenju gotovo sve bitne stvari mogu da se preslikaju ili svrstaju u neku od ove tri kategorije. Ali hajde prvo da kroz još jedan primer objasnimo koncept Antikrhkosti i samim tim i Trijadu. Ovog puta poslužićemo se starogrčkom odnosno starorimskom mitologijom.

Prvi mit – Damoklov mač

Sicilijanski tiranin Dionizije II pozvao je Damokla, dvoranina koji mu se ulizivao i zavidio mu, na luksuznu večeru. Međutim, kako bi mu dokazao da luksuz dolazi sa stalnom pretnjom Dionizije je iznad Damokla okačio mač koji je visio samo na jednoj dlaci iz konjskog repa. Bilo je samo pitanje vremena kada će se mač otkačiti i ubiti Damokla. On je bio krhak.

Drugi mit – Feniks

Za ovo mitsko biće ste sigurno čuli. Radi se o raskošnoj ptici koja kada god umre, ponovo se rađa iz sopstvenog pepela, ali se uvek vraća u prvobitno stanje. Dakle, Feniks je otporan.

Treći mit – Hidra

Hidre se možda sećate iz priča o Herkulu. U pitanju je zmijoliko čudovište sa više glava. Ono što je Herkulu pravilo problem je to što kada god bi odrubio glavu Hidri, na tom mestu bi izrasle još dve glave. „Dakle, povrede joj prijaju“, primećuje Taleb. Hidra je antikrhka.

Umesto da predviđamo i preračunavamo buduće verovatnoće i rizike, Taleb smatra da bi nam pametnije bilo da se fokusiramo na krhkost. U tom smislu, Trijada nam pomaže da svaku situaciju ili pojavu svrstamo u neku od tri kategorije, a potom razmislimo o tome da li i kako možemo da poboljšamo svoju poziciju.

Autor navodi da ceo niz različitih stvari može da se na sličan način svrsta u Trijadu. Recimo, centralizovana nacionalna država je na levom kraju Trijade (krhka), dok je na desnom kraju decentralizovani sistem gradova-država (antikrhki). Na levoj strani Trijade greške koje se javljaju su retke i velike – ireverzibilne. Na desnoj strani su česte, male i gotovo bezazlene greške koje su bogate informacijama.

„Krhko priželjkuje spokoj, antikrhko cveta u neredu, a otporno ne mari za te stvari“, piše Taleb. Prema njegovoj filozofiji Antikrhkosti prijaju različiti stresori. Ipak, on skreće pažnju i na to da su „stvari antikrhke do određenog nivoa“. Našim telima prija izvesna količina stresa, ali do određene granice – svakako nam ne bi prijalo da se bacimo s vrha zgrade, napominje Taleb.

Barbel strategija

Do sada smo videli šta je Antikrhkost i kako da pozicioniramo pojave u Trijadi. Ali kako postižemo Antikrhkost? Odgovor je u barbel strategiji. Barbel je dugačka šipka s opterećenjem na oba kraja koju koriste dizači tegova. Za potrebe koncepta Antikrhkosti ona ilustruje „zamisao kombinovanja ekstrema uz izbegavanje sredine“. Suštinski, barbel strategija je „dualni pristup koji podrazumeva da se u nekim oblastima igra na sigurno (otpornost na negativne Crne labudove) a u drugim preduzima mnoštvo malih rizika (otvorenost prema pozitivnim Crnim labudovima) – te se na taj način postiže Antikrhkost“.

Primenom barbel strategije s jedne strane ispoljavate ekstremnu odbojnost prema riziku, a s druge strane ekstremnu ljubav prema njemu. Taleb ovo objašnjava kroz finansijska ulaganja: ako 90% svog novca uložite u dosadnu gotovinu (pod uslovom da ne postoji rizik visoke inflacije), a 10% u maksimalno rizične obveznice, ne možete izgubiti više od 10% svog novca, a potencijalno možete ostvariti ogromne dobitke. Oni koji 100% svog novca drže u obveznicama tzv. srednjeg rizika, u opasnosti su od potpunog kraha.

„Antikrhkost je kombinacija agresivnosti i paranoje – valja skresati loše strane, zaštiti se od ekstremne štete i pustiti da se dobra strana, pozitivni Crni labudovi pobrinu sami za sebe“, objašnjava Taleb. Ona takođe nije (samo) protivotrov za Crne labudove. Ako je ispravno razumemo „manje smo intelektualno podozrivi pred prihvatanjem da ovi događaji imaju neophodnu ulogu u istoriji, tehnologiji, znanju – u svemu“. Crni labudovi su svuda oko nas, u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti. Ako pokušamo da ih predvidimo i sprečimo možemo ispasti krhke naivčine. Ali ako naučimo da sa njima živimo, koristimo ih i od njih profitiramo – onda postajemo antikrhki.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač