10.11.2026.Zamislite da vam komšija kaže da mu u podrumu živi Baš-čelik, baš onaj iz bajke koju je zapisao Vuk Karadžić. Siđete, a podrum je prazan. „Baš-čelik je nevidljiv“, objašnjava komšija. Predložite da pospete brašno po podu da biste videli tragove. „Baš-čelik ima krila i lebdi“, odgovara on. Predložite da mu ostavite vodu, jer u bajci traži tri čaše. „Pije samo kad niko ne gleda“, kaže komšija. Na svaki test on ima odgovor, a na kraju vam poručuje da ne možete da dokažete da Baš-čelika nema.
Tekst smo otvorili adaptacijom igre koju je astronom Karl Sagan predstavio u svojoj knjizi „The Demon-Haunted World“, s ciljem da dokaže sledeće: tvrdnja koju je nemoguće opovrgnuti (ili još nije sistematski opovrgnuta) ne postaje zbog toga tačna. Na Tragaču smo, na primer, pre nekoliko godina dosta razmišljali o tome kako pristupiti tvrdnji da „nije do kraja dokazano da 5G mreža ne izaziva zdravstvene posledice“, iz čega su mnogi zaključivali da je 5G (smrtonosno) opasna.
Zaključak da je nešto tačno zato što niko (još) nije dokazao suprotno zove se argument iz neznanja, a naziv potiče od Džona Loka. Filozof Bertrand Rasel predstavio je 1952. zgodno poređenje: Ako tvrdim da između Zemlje i Marsa oko Sunca kruži porcelanski čajnik, premali da bi ga registrovao i najjači teleskop, niko ne može da me opovrgne. Ipak, bilo bi besmisleno da zbog toga očekujem da mi verujete. Teret dokazivanja nosi onaj ko nešto tvrdi, a ne onaj ko sumnja.
Postoji i obrnuta greška: nema dokaza da je štetno – dakle bezbedno je. Statističari Daglas Altman i Martin Blend su 1995. u časopisu BMJ upozorili lekare upravo na to: Mnoga klinička ispitivanja su premala da bi uočila stvaran efekat, pa izostanak razlike u rezultatima ne znači da razlike zapravo nema.
Da li to znači da odsustvo dokaza nikad ništa ne govori? Ne. Razmislimo, najpre, o pravosuđu, a onda i o primerima iz svakodnevice. Ako, na primer, u redu vožnje već dve godine nema polazaka sa Železničke stanice u Novom Sadu, razumno je zaključiti da vozovi danas odatle zaista ne saobraćaju. Teoretičar argumentacije Daglas Volton objašnjava zašto je ovakav zaključak validan. Zaključak iz neznanja je opravdan kada je pretraga bila temeljna i kada bismo, da stvar postoji, gotovo sigurno znali za nju. Red vožnje sadrži potpun spisak polazaka i zato je argument validan. S druge strane, nije opravdan u primeru sa nevidljivim Baš-čelikom, jer komšija uvek može da čudovištu doda neko novo svojstvo.
U veče 15. marta 2025, na velikom protestu u Beogradu, demonstranti su u Ulici kralja Milana čuli neobičan, jak zvuk, nakon čega su se naglo razbežali. Od tada traje spor oko toga šta se zapravo desilo. Vlast od prvog dana kaže da su navodi lažni, a tužilaštvo je takođe zaključilo da „nije korišćen tzv. zvučni top“. Ovog leta Aleksandar Vučić rekao je da je to nedvosmisleno dokazano, uz izveštaj ruske FSB, koji je nazvao „preciznim i perfektnim”, dok je RTS u dva navrata realizovao specijale kojima se priključio kampanji vladajuće stranke.
SNS i državne institucije zapravo su se sve vreme vodili načelom „nema dokaza – dakle netačno je“. To bi moglo da bude validno razmatranje jedino ukoliko se istinski dobro i predano tražilo. U čitavom su procesu, međutim, zanemarena dokumentovana iskustva hiljade građana, lagalo se da su ljudi prijavljivali zdravstvene tegobe tek kada je „nastao hajp“, ali i da je „Zapad priznao“ da topa nije bilo. U završnici kampanje BIRN je emitovao intervju s bivšim aktivistom SNS-a koji je – kako kaže – lično čuo da je okupljenima u Ćacilendu 15. marta savetovano da zaštite uši.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
