Reciklaža straha: Spekulacija o Torlaku i Novartisu stara je 6,5 godina

U nedavnoj objavi na Fejsbuku tvrdi se da je Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak prodat švajcarskoj farmaceutskoj kompaniji Novartis, koja je navodno u vlasništvu porodice Rotšild, i ta se prodaja navodno desila samo nekoliko dana pre proglašenja vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije virusa. Ipak, ova vest nije stara pola meseca već više od pola decenije jer se na portalu Srbija danas (srbijadanas.net) u skoro identičnoj formi našla 16. septembra 2013. godina. Pritom, za nekoliko tvrdnji iz objave, FN Tragač je utvrdio ne samo da su zastarele, već i da nikada nisu bile tačne.

U objavi se navodi da je Institut Torlak prodat Novartisu samo nekoliko dana pre „nezakonitog proglašenja epidemije i uvođenja vanrednog stanja”.

Tvrdnja je sporna samim tim što je vest stara bar 6,5 godina, od kada i potiču spekulacije o prodaji Instituta Torlak, nakon što je obrazovano koordinaciono telo za vođenje pregovora i predlaganje mera za unapređenje proizvodnje i distribucije imunoloških lekova u Institutu. Tada je i u drugim medijima nezvanično najavljeno da će Novartis postati strateški partner Instituta, ali to nije bila jedina opcija, već je bilo reči da se pregovori vode i sa drugim velikim farmceutskim kompanijama. Četiri godine kasnije (2017), iz Ministarstva zdravlja je rečeno da će Torlak ostati u državnim rukama jer je pronađen strateški partner koji je spreman da uloži 40 miliona evra, ali njegovo ime nije otkriveno. Naposletku, 2018. godine osnovano je Koordinaciono telo za unapređenje i razvoj Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, sa premijerkom Anom Brnabić na čelu, a ugovor o strateškom partnerstvu – piše Sputnjik – do tada nije potpisan.

Iz kompanija Novartis je za FN Tragač rečeno da su sve tvrdnje iz objave netačne, dok je sa Instituta Torlak najavljeno da odgovor nećemo dobiti jer su „sve jedinice ugašene sem one za istraživanje korone”. Odgovor nismo dobili ni od Ministarstva zdravlja.

Novartis AG nema većinskog vlasnika, a deonice su podeljene na više od 160.000 akcionara, od kojih 29 drži više od pet miliona deonica. Dakle, reč je o kompaniji koja ima šaroliku strukturu vlasništva u koju su uključene mnoge kompanije, banke i fondovi, iako se u spornoj objavi navodi da je Novartis u vlasništvu porodice Rotšild. Prema godišnjem izveštaju kompanije Novartis AG za 2019. godinu, banka JPMorgan Chase Bank iz Njujorka, koja se vodi kao zastupnik američkog deoničarskog udela u kapitalu Novartisa na raspolaganju ima nešto manje od 315 miliona deonica Novartisa, odnosno 12,5% deonica kompanije, i nijedan drugi deoničar ne raspolaže udelom većim od tog.

Treba napomenuti i da je u godišnjem izveštaju kompanije Novartis istaknuto da ova firma, na osnovu svog registra deonica, veruje za sebe da „nije direktno ili indirektno kontrolisana od strane bilo koje druge korporacije ili vlade, kao ni od strane bilo kog drugog fizičkog ili pravnog lica”. 

Porodica Rotšild nije jedina kojoj se u Srbiji pripisivalo vlasništvo nad kompanijom Novarits AG, pa je tako 2018. godine, prema pisanjima portala Geopolitika, Novarits AG navodno bio u vlasništvu Rokfelera, a vest sa tom tvrdnjom kao aktuelnu 31. marta ove godine preneo je portal Glas javnosti.

Još jedna netačna tvrdnja iz sporne objave glasi da je Novartis Torlaku zabranio proizvodnju bilo kojih vakcina i seruma, te je sad dozvoljen samo uvoz ili kupovina od Novartisa. Ovu tvrdnju demantuje činjenica da Institut Torlak proizvodi vakcine, i to pet bakterijskih vakcina (BSG i vakcine protiv tetanusa, diferije i velikog kašlja), kao i serume: antitoksin tetanusa i antiserum protiv zmijskog otrova, kako je navedeno na sajtu instituta u odeljku Proizvodni progam. Pored toga, Torlak je krajem prošle godine proizveo novu vakcinu protiv sezonskog gripa u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja čeka odobrenje Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Činjenica je i to da ovaj institut danas nema prestiž kakav je imao nekada. Jedan od važnih izvoznika polio vakcine našao se u centru pažnje 2005. godine kada 20.000 doza vakcine proizvedenih na Torlaku nije dobilo pozitivan atest Nacionalne agencije za lekove, a takva ocena usledila je posle konsultovanja referentnih laboratorija u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, pisao je tada nedeljnik Vreme. Ovo je bilo, kako nedeljnik objašnjava, posledica višegodišnje izolacije Srbije i nerasvetljenih afera u vezi sa ovim institutom tokom ratova i sankcija krajem prošlog veka u Srbiji.

Naposletku, u tekstu se navodi da je Novartis Galenici zabranio proizvodnju penicilina iz nepoznatih razloga, pa sada možemo samo uvoziti ili kupovati i potraživati količine od Novartisa. Netačne su tvrdnje da se u Srbiji koristi samo uvozni penicilin. Na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na važećoj listi lekova od 4. marta 2020. godine u tabeli lekova koji se izdaju na nalog, može se naći penicilin koji proizvodi Hemofarm, u Republici Srbiji, a uputstvo za njegovu upotrebu nalazi se na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Nedokazanu vest iz 2013. godine koja je kroz prva dva pasusa objave na Fejsbuku povezana sa aktuelnom pandemijom Kovida 19 putem svojih profila delili su mnogi građani, a ona se našla i u među objavama u Fejsbuk grupama СРБИЈА САДА i Само Слога Србина Спасава.

Darija Stjepić, Ivan Subotić i Marko Apostolović
FakeNews Tragač