Lažni Dinko Gruhonjić obećava nerealnu zaradu pomoću veštačke inteligencije

Sve je, zbirno gledano, toliko bizarno da liči na početak vica: Sede za stolom Dinko Gruhonjić, Miloš Vučević, Emina Jahović i Saša Radulović. I kaže im Dinko: „Ne morate naporno raditi da biste bili bogati. A kada to shvatite, počećete mnogo lakše upravljati svojim novcem“.

Lik Dinka Gruhonjića, profesora na Filozofsom fakultetu u Novom Sadu, zloupotrebljen je u prevarantskoj reklami za platformu „Arcane Trade“. U istim ulogama našli su se i premijer Vučević, pevačica Emina Jahović i lider stranke „Dosta je bilo“ Saša Radulović. Svi su se oni – prema identičnom scenariju – navodno izlanuli u nekom od svojih javnih nastupa i otkrili „kako su se obogatili“.

Veštačka inteligencija

U izmišljenom intervjuu Dinka Gruhonjića navodi se da je uz ulog od 30.000 dinara moguće zaraditi milion za 12 do 15 sedmica. Ukoliko sledite link za registraciju, doći ćete do sajta na domenu „Wood farm“, gde se navodi da „Arcane Trade“ koristi veštačku inteligenciju i najsavremenije algoritme da identifikuje samo profitabilne transakcije. I opet pregršt lažnih svedočanstava: od bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića do izvesne Anđe Stanković, predstavljene fotografijom zadovoljne mušterije frizerskog salona u Mičigenu.

Ipak, ako govorimo o veštačkoj inteligenciji, ona je u ovom slučaju korišćena samo za kreiranje reklame, ne i za uslugu koja se reklamira. Zapravo je reč o hrpi besmislica, koje se potom – po identičnom šablonu – pripisuju različitim poznatim osobama. Stiče se utisak da selekcija „aktera“ nije strateška, već je vođena popularnošću nečijeg imena na internetu. Gruhonjiću je, nakon čuvenog montiranog snimka i martovske blokade Filozofskog fakulteta, skor na Gugl trendovima drastično porastao. Nekoliko meseci kasnije, završava u reklami stranice Alte Mode, koja objavljuje da mu je život ugrožen zbog onoga što je slučajno izneo u javnost.

Šta se krije iza stranice Alte Mode?

Ako biste ušli na Fejsbuk stranicu Alte Mode, verovatno biste stekli utisak da je dosta zapuštena. Ima prilično generički logo, pet javnih objava i samo devet pratilaca. Iako na prvi pogled deluje da je sve zamrlo, ispod površine se odvija pravi marketinški vašar. Stranica pokreće čitav niz reklamnih kampanja, koje potom – nakon što dostignu određeni domet – bivaju zaustavljene zbog kršenja Metinih standarda o oglašavanju.

Na jednom od primera reklama možemo videti kako ovaj mehanizam funkcioniše. Odabrali smo reklamu vezanu za Grčku, jer EU zahteva poseban nivo transparentnosti za objave usmerene ka njenim članicama. Oglašivač je odabrao konkretnu zemlju, ali bez ikakvih specifikacija u vezi sa polom ili uzrastom publike. Izvukli smo podatke o uzrastu korisnika do kojih je reklama došla i dobili sledeće rezultate:

Dakle, analizirana reklama je za samo jedan dan doprla do 5.658 korisnika, od čega su velika većina (86%) bili muškarci. Odeljak o transparentnosti pokazuje da stranicu Alte Mode vode dva administratora iz Ukrajine, kao i da je osnovana u aprilu 2022. godine.

Šta se krije iza domena Wood farm? 

Prevarantska reklama za platformu „Arcane Trade“ postavljena je na domen wood-farm.com, koji je prvi put registrovan davne 1999. godine. Uvid u arhivu pokazuje da je prethodno zaista bio posvećen sadnicama drveća u britanskoj grofoviji Norfok, koja će 2016. predstavljanje svoje ponude prebaciti i na drugi domen. Tako „Wood farm“ ostaje prazan i dostupan, a delovaće prazno i danas – ako odete na „čist“ domen, bez konkretnog linka na kojem je „Arcane Trade“ zapravo sakriven. Jedini model ulaska je upravo putem prevarantske reklame sa Fejsbuka. Kao i u prethodnim slučajevima, svi podaci o novom vlasniku domena su sakriveni.

Dakle, reč je o mehanizmu koji se služi različitim zapuštenim onlajn prostorima, gde se u senci grade pseudoplatforme za trgovanje akcijama ili kriptovalutama. Kreatori ovih prevara sakrivaju svoj identitet, a platformu promovišu kroz saradnju sa različitim Fejsbuk stranicama, od kojih neke pripadaju i javnim ličnostima – na primer meksičkom glumcu ili indijskom rok bendu. U tom smislu, ako vam se neka reklama učini sumnjivom, proverite ko stoji iza nje. U atmosferi gde Meta previše blago reaguje na prevare, dobar inicijalni model zaštite može biti i pitanje koje biste sebi postavili. Na primer – „Zašto bi meksički glumac objavio reklamu na srpskom jeziku u kojoj Emini Jahović prete ubistvom zbog trgovanja na berzi?“

Tijana Bumbić i Stefan Janjić, FakeNews Tragač