Blokada Filozofskog: Da li ste pogledali ceo snimak? „Ispratio sam lično, delimično“


Grupa mladića stoji pred ulazom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji je pod blokadom. Jedan od njih ogrnut je zastavom Srbije, drugi na majici ima portret Milorada Ulemeka Legije. Radi su da učestvuju u anketi FakeNews Tragača. Na pitanje zašto su ovde slažu se oko toga da su došli da izraze svoj protest protiv „ustaše Dinka“ i govora mržnje. Ražestio ih je snimak na kom Dinko govori o svom, i imenu ustaškog zločinca Dinka Šakića. Pitamo ih i da li su pogledali ceo panel na osnovu kog je nastao snimak koji su videli. „Samo sam načuo, nisam baš gledao sve“, kaže jedan. „Ja sam ispratio lično, delimično“ dodaje drugi.

Vratićemo se ovoj grupi momaka, ali najpre da vidimo koji ih je sled događaja doveo ovde.

Ovogodišnji dubrovački festival „Rebedu“ posvećen temama nacionalizma, pravima žena i medijima u regionu dobio je verovatno malo očekivanu pažnju u srpskim medijima. Nažalost, radi se o negativnoj pažnji. Nakon svojih izjava o nacionalizmu na jednom od panela festivala novinarka Ana Lalić pretrpela je hajku domaćih tabloida, pozive na linč i pretnje smrću. Ali njen slučaj ostao je u senci onoga što će uslediti. Na mrežama se pojavio manipulativno isečen snimak sa prošlogodišnjeg festivala „Rebedu“ čiji je glavni akter novinar Dinko Gruhonjić. Ovaj snimak prouzrokovaće hajku još većeg obima, nove pretnje smrću i blokadu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na kom je Dinko Gruhonjić vanredni profesor.

Radi se o specifično izmontiranom video-zapisu, u kom su određene Gruhonjićeve rečenice, izgovorene na tribini, izvučene iz svog originalnog konteksta i poslagane tako da kreiraju potpuno novo značenje. Najviše pažnje javnosti definitivno je privukla sledeća rečenica: „pa su mi čak izmislili ime Sabahudin, iako ja imam jedno lepo ime – Dinko, kao Dinko Šakić“. Ovako isečenu izjavu su preuzeli mnogi tabloidni mediji poput Informera, Večernjih novosti, portala Alo, 24sedam i drugih, da bi je dalje delili pod konotacijom da je Dinko Gruhonjić zapravo „ponosan“ što nosi ime Dinka Šakića, ustaškog zločinca i komandanta Jasenovca. Ipak, cela izjava je glasila ovako:

„Pa nije baš ozbiljno, al’ aj. Pa da, lako je vama svima. Ja dolazim dakle iz Vojvodine. Mi smo jedini ostali sa Srbijom, ni krivi ni dužni. Tako da se ja osećam ovde kao višestruka manjina. Ali ja sam (auto)autošovinista. Meni se penju po tom rodoslovnom stablu, pa ne mogu nikako da skontaju od kojih  sam. Pa su mi čak izmislili ime Sabahudin, iako ja imam jedno lepo ime – Dinko, kao Dinko Šakić je l’? … Al’ eto, nisu se setili, nije im mašta dobacila dotle. Nego su mi morali Sabahudina, to jest Zorana.“

Ko je imao priliku da pogleda celo gostovanje mogao je zaključiti da se Gruhonjić koristio autoironijom u pokušaju da objasni kako mu neistomišljenici preispituju poreklo i zbog toga dodeljuju razne, naizgled uvredljive nadimke.  Dinko Gruhonjić je, u ovom kontekstu, za portal Raskrikavanje izjavio kako „ovo nije prvi put da ga nacionalisti izvlače iz šešira i spinuju njegove reči“ ali i da „decenijama trpi pritiske i napade na svoj rad“.

 

O pojavi snimka i njegovom daljem širenju

Sporni video-snimak koji je pokrenuo targetiranje Gruhonjića na internetu se, prema evidenciji Tragača, prvi put pojavljuje 14. marta u 9 i 15 ujutru na delu portala 24 sedam posvećenom video-sadržajima. U pitanju je duža verzija snimka koja traje dva minuta i sedam sekundi, a pored Gruhonjićevih sadrži i još nekoliko takođe manipulativno isečenih izjava drugih panelista na festivalu „Rebedu“. Ova verzija snimka završava se Gruhonjićevom izjavom u kojoj on predsednika Aleksandra Vučića naziva psihopatom, nakon čega se na ekranu pojavljuje Vučićeva slika uz poruku „i tada im je on bio najveći problem i tada su njega najviše mrzeli i vređali“. U kraćoj verziji snimka, koja traje nešto manje od minuta i postigla je veću viralnost na mrežama, ovog dela nema.

 

Nešto više od pola sata nakon objave video-snimka na odeljku portala 24 sedam ista, duža verzija videa pojavljuje se na anonimnom X (Tviter) profilu Tako je govorio (@govoriojetako). Tek pedesetak drugih korisnika prati ovaj profil, a on je namenjen isključivo plasiranju manipulativno isečenih video-snimaka koji targetiraju aktiviste, opozicione političare i nezavisne medije. Gotovo sve snimke odlikuje isti font i slična napeta muzička podloga, kao i to da su uvek usmereni protiv kritičara vlasti. Sa ovog profila se duža verzija snimka širi do portala pod imenom srpskiportal.rs gde je umetnuta unutar teksta. Urednik Srpskog portala potom je deli na mreži X gde ona dobija nešto više pažnje.

Petnaestak minuta ranije duža verzija snimka završava na portalu Informera u vesti pod naslovom „(VIDEO) Gori od najgorih! Antisrpski festival mržnje u Dubrovniku zgrozio Srbiju: Dinko Gruhonjić godinu dana ranije izgovorio još veće gadosti o Srbima i SPC“. Ubrzo potom video se objavljuje i na delu portala 24 sedam posvećenom tekstualnim sadržajima u vesti pod naslovom „Antisrpski talasi tutnje Dubrovnikom: Gruhonjićev nastup zgrozio Srbiju – Voli što deli ime sa ustaškim zločincem!“. Nakon ovih vesti video nastavlja da se širi portalima i društvenim mrežama i dobija svoju kraću, prijemčiviju verziju, oslobođenu prisustva predsednika Aleksandra Vučića.

Duža verzija snimka širila se i Telegram kanalima uglavnom posvećenim proruskim sadržajima. Tragač ga prvi put beleži na Telegram kanalu Istočna budućnost, gde je objavljen 14. marta predveče. Ovaj kanal, inače, u poslednjih par godina već je sporadično targetirao novinara Dinka Gruhonjića u desetak različitih objava. Sa ovog kanala dužu verziju snimka preuzeo je, recimo, portal NS uživo i objavio ga u sklopu vesti pod naslovom „Ko obrazuje našu decu? Profesor sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić ponosan što nosi ime po ustaškom koljaču Dinku Šakiću“. O širenju spornog snimka Telegram kanalima na srpskom i ruskom pisao je i Radio Slobodna Evropa.

 

O trendovima na internetu nakon pojave snimka

Na platformi Google Trends uočili smo kako se popularnost pretrage imena Dinka Gruhonjića odjednom povećala sa nula poena u periodu pre 14. marta do 25 već sledećeg dana. Od tog trenutka, pretežno nastavlja da raste, da bi 28. marta kada je održana blokada Filozofskog fakulteta dostigla 100 poena. „Vrednost od 100 predstavlja vrhunac popularnosti nekog termina. Vrednost od 50 znači da je termin upola manje popularan. Ocena 0 znači da nije bilo dovoljno podataka za ovaj termin“ navodi se u objašnjenju analitike Google Trends. Na osnovu ovoga trenda uočavamo kako je Dinko Gruhonjić naprsno nakon objavljivanja snimka postao znatno popularnija tema na internetu u odnosu na period pre targetiranja. Kao povezane teme Google Trends je zabeležio termine „Dubrovnik“, „Dinko Šakić“, „Govor“ i „Branimir Nestorović“.

O Dinku Šakiću, ustaškom zločincu s kojim se Dinko Gruhonjić navodno poistovetio, takođe nisu zabeležene češće pretrage do 15. marta. Međutim, na taj dan beleži čak 82 poena, nekoliko dana kasnije čak raste na 100 poena, dok je na dan blokade imao 91 poen. Povezane teme u ovom slučaju su „Dinko Gruhonjić“, „Dubrovnik“, „Profesor“ i „koncentracioni logor Jasenovac“.

Identičan porast pretraga smo zabeležili i u slučaju Vikipedije, kada su u pitanju stranice o Dinku Gruhonjiću i Dinku Šakiću.

 

Protest podrške Dinku Gruhonjiću

Različite desne i nacionalističke neformalne grupe razjarene manipulativnim snimkom Gruhonjićevih izjava počele su da na društvenim mrežama i u medijima pozivaju Univerzitet u Novom Sadu i Filozofski fakultet da daju otkaz profesoru. Zbog toga je u sredu 27. marta ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu organizovan skup podrške Dinku Gruhonjiću.

Na njemu se okupilo oko 280 akademaca, studenata i profesora, mahom sa Filozofskog fakulteta. Okupljenima se najpre obratio profesor sa Odseka za psihologiju Vladimir Mihić rekavši kako su svi danas tu da brane pravo nekoga da ima svoj stav, a da zbog toga „ne bude kažnjavan, ne bude procesuiran i ne bude razvlačen po blatu, pogotovo kada su te izjave ili potpuno lažne ili izmontirane, ili potpuno izvučene iz konteksta“. On je ujedno dodao kako nesuglasice i razmimoilaženja u mišljenju treba da se rešavaju unutar fakulteta, a potom pozvao studente koji su najavili blokadu da preispitaju svoje zahteve.

Foto: O radio

Profesorka sa Odseka za filozofiju Mina Đikanović pročitala je zajedničko saopštenje profesora i asistenata, a zatim istakla kako je „naročito poražavajuće što su Studentski parlament Filozofskog fakulteta, kao i Univerziteta u Novom Sadu, iskorišćeni kao instrument kampanje progona koja jasno izlazi iz okvira akademskog života“.

Iskoristili smo priliku i da razgovaramo sa profesorkom sa Odseka za medijske studije Smiljanom Milinkov koja nam je rekla kako je ovakav linč na profesora Gruhonjića „apsolutno nedopustiv“, a povodom zahteva studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta da se smeni profesor Gruhonjić dodala da „ne može niko sa strane da utiče na to ko će predavati na fakultetu a ko neće, pored akademske zajednice“. Naročito je naglasila kako nikako nije u redu što se manja grupa studenata predstavlja u ime „svih studenata Filozofskog fakulteta“, pa i novosadskog Univerziteta. Na okupljanju je bio prisutan i Dinko Gruhonjić, prevashodno kao posmatrač. Nije govorio na skupu, a za medije je pročitao već pripremljeno saopštenje.

Nakon održanih govora razgovarali smo i sa okupljenim studentima, od kojih smo dobili gotovo identične odgovore – nakon što su se prvi put susreli sa spornim video-snimkom, prema njemu su u isti mah bili sumnjičavi. Nije im dugo trebalo da sami istraže navode i njihov kontekst, te da na taj način dođu do sopstvenog nepokolebljivog zaključka. Upravo zbog tog zaključka su, na kraju, prisustvovali ovom skupu.

 

Blokada Filozofskog fakulteta

Prethodno pomenuti apel profesora Vladimira Mihića o preispitivanju zahteva nije „urodio plodom“, s obzirom na to da je sutradan započeta blokada Filozofskog fakulteta predvođena Damjanom Vakanjcem, studentom prorektorom Univerziteta u Novom Sadu. Oko 11 časova i 15 minuta „iskreni rodoljubi“, kako su sami sebe na početku skupa okarakterisali, počeli su da se okupljaju oko čuvene fontane između studentskih domova, da bi se potom u koloni zaputili ka zgradi Filozofskog fakulteta. U šetnji je učestvovalo nešto više od 200 ljudi*.

Tokom šetnje posmatrači su mogli da primete razne transparente sa manje ili više sličnom porukom: „Studenti protiv govora mržnje“, „Položićemo i ovaj ispit“, „Moj sinko samo nikad kao Dinko“, „Dinko oSTAV“.

Ova protestna šetnja je u velikoj meri podsećala na nekakvo navijačko okupljanje ili možda odlazak na derbi, s obzirom na to da su učesnici entuzijastično, pomalo agresivno (ali i ritmično) skandirali „Dinko, odlazi!“. Primetili smo i da je nekoliko prisutnih studenata bilo ogrnuto srpskom zastavom, dok su drugi nosili majice sa natpisima poput „nema predaje“, pa čak i sa likom osuđenog ubice Milorada Ulemeka Legije.

Potom su se, u blizini Fakulteta tehničkih nauka, zaustavili, fotografisali za medije i ponovo počeli da skandiraju, ali ovog puta „Kosovo je srce Srbije“ nakon što je kolovođa pozvao na skandiranje „koje ih najviše boli“ (valjda Dinka i ljude koji ga podržavaju). Muškarci u prvim redovima su bili prilično glasni, dok su malobrojne devojke bojažljivo šaputale ove reči i međusobno se zagledale. Skup nas je u ovom trenutku podsetio na mnoga desničarska okupljanja, pa ukoliko je neki posmatrač tek u ovom trenutku i naišao, gotovo da ne bi mogao da dokuči zbog čega je on uopšte organizovan. Da se vrati Kosovo ili da se otpusti Dinko Gruhonjić? Možda zato što je Kosovo na pragu ulaska u Savet Evrope? A ne, nije to.

Bilo kako bilo, kolona je nastavila dalje, a kako su njeni učesnici skrenuli desno ka zgradi Fakulteta, začula se pesma „Izađi mala“, što je zbunilo, tako nam se bar učinilo, sve posmatrače. Ko da izađe? Dinko? Zbog čega? Ta pesma obično se izvodi na svadbama kada se mlada izvodi iz kuće. Oni koji prate domaći sport znaju, međutim, da je ovo „standardna numera“ koju navijači neretko pevaju i na utakmicama.

Izgleda da je među okupljenima bilo i onih koji još uvek pate  zbog ishoda takmičenja „Pesma za Evroviziju“, s obzirom na to da je jednom od učesnika zazvonio telefon sa melodijom „Gnezdo orlovo“.

Iako je ova grupa mladih ljudi više puta isticala kako zastupaju stav protiv govora mržnje, to pojedince među njima nije sprečilo da Dinka Gruhonjića tokom svog govora ispred Fakulteta okarakterišu kao „malog Hitlera“, kada su naglasili i kako se, između ostalog, bore „protiv nacizma“. Pada nam na pamet još jedna osoba koja se „bori protiv nacizma“. Trenutno vodi krvavi rat na istoku Evrope nazivajući ga „specijalnom operacijom“.

Da bismo bolje razumeli motive okupljenih, odlučili smo da ih pitamo zbog čega su danas došli na skup. Kako je izjavio jedan student Ekonomskog fakulteta poreklom iz Crne Gore, najviše je došao zbog „procrnogorskih medija koji su protiv Srba u Crnoj Gori“, a koji su ujedno pružili podršku Dinku Gruhonjiću. Sa druge strane, studentkinja književnosti obrazložila je kako je „Srbija svetosavska zemlja“ te će se i dalje dešavati ovakvi incidenti dok to svi ljudi ne shvate i ne prihvate. Jedan od prisutnih učesnika je jasno naglasio kako je tu „da iskaže protest protiv ustaše Dinka“. Njegov kolega je na pitanje da li je pogledao ceo video-snimak panela ili samo montirani isečak, zbunjeno odgovorio kako ga je ispratio „lično delimično“.

Kad je reč o dužini trajanja blokade, kako smo saznali od učesnika na skupu, ona je planirana da traje narednih sedam dana, odnosno koliko je predodređen i rok za ispunjenje zahteva – otkaz za Gruhonjića.

Na skupu su zabeleženi i verbalni napadi na pojedine medije ali i zastrašivanje posmatrača. Jedan od mladića koji je blokirao ulaz na fakultet prišao je trojici momaka koji su stajali ispred zgrade sa fotoaparatom, ispitivao ih da li su sa Filozofskog fakulteta, a takođe ih i pozivao da im se pridruže unutra kako bi „popričali“. Blokadu su neuznemireno ispratili i pripadnici policijske službe u civilu.

Nakon par sati od početka skupa povodom blokade demonstranti su ušli u zgradu Filozofskog fakulteta u kojoj su puštali sirene i, valjda kako bi se predstavili kao miroljubivi, dečiju muziku. Ubrzo su studenti i profesori pozvani da napuste zgradu jer će ona biti blokirana. Nedugo potom blokada je zaista počela, a u zgradi je ostalo desetak demonstranata i osoblje fakulteta koje nije želelo da ga napusti. Ulazi na fakultet zapečaćeni su lancima, stolovima i stolicama. Ispred zgrade su ostali demnostranati u manjem broju, mediji i zbunjeni studenti Filozofskog fakulteta.

Knjige ostavljene demonstrantima koji blokiraju fakultet.

Prema poslednjim informacijama grupa demonstranata predvođena Damjanom Vakanjcem je prenoćila unutar zgrade fakulteta. Osoblje ga je u nekom trenutku napustilo. Danas je organizovan skup podrške akademskom integritetu koji je okupio studente i profesore kako Filozofskog, tako i drugih fakulteta u Novom Sadu. Pitanje Dinka preraslo je u pitanje autonomije Univerziteta i akademskog integriteta. Demonstrantima su ostavljene knjige simboličnih naslova – „Bekstvo od slobode“, „Pobunjeni čovek“, „Poslušnost autoritetu“ i druge. Za ponedeljak je najavljena tribina o slobodi govora koja će biti održana na stepeništu obližnjeg rektorata Univerziteta u Novom Sadu u 13 časova.

Teodora Koledin i Ivan Subotić, FakeNews Tragač

 

*Naknadna napomena (30. mart 2024): U prvobitnoj verziji teksta navodilo se da je u šetnji demonstranata pred blokadu Filozofskog fakulteta učestvovalo nešto više od 150 ljudi. Ovaj deo teksta je izmenjen u skladu sa procenom Aleksandra Gubaša koji nezavisno prati broj učesnika na protestima više godina i procenjuje da je na ovom skupu u Novom Sadu ipak bilo oko 220 ljudi.

Ukratko

23/11/2023

Ne, tetovaža Ane Stanskovski nije trajna

Portali B92, Blic, Kurir, Luftika i Nportal objavili su viralnu priču o influenserki Ani Stanskovski, koja je istetovirala ime svog dečka na čelu. „Mnogi su bili u…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA