13.12.2024.Roslinska kapela je vekovima (op)stajala gotovo neopaženo, na margini, a onda je – skoro preko noći – postala globalna turistička atrakcija, s desetinama hiljada posetilaca godišnje. Ovu škotsku kapelu, izgrađenu nedaleko od Edinburga, proslavio je čuveni „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna. Profesorka Kerol Kusak je u svom radu dokumentovala kako je ova lokalna atrakcija s godinama postajala sve poznatija, i to upravo zahvaljujući fikciji: iako je istorija objekta vrlo tipična za to podneblje, većina turista dolazi do Roslinske kapele privučena alternativnim interpretacijama, koje uključuju teorije o vitezovima templarima, masonima i Svetom gralu.
Naziv planine „Šasta“, smeštene na severu Kalifornije, na karučkom jeziku znači „bela planina“. Profesorka Medlin Dantli analizirala je hodočasničke zapise nastajale u periodu od 150 godina: oni ukazuju na to da je ovo uzvišenje s vremenom postalo važna destinacija za različite spiritualiste, poput teozofa i pokreta „I am“. Hodočasnici su svojim pričama o susretima i uspinjanjima na planinu doprinosili stvaranju njenog kultnog statusa i proširivanju repertoara ezoteričnih značenja koja joj se pripisuju. „Bela planina“ (ujedno i potencijalno aktivni vulkan) postala je mesto gde posetioci tragaju za transformativnim iskustvima.
Ako bismo otvorili mapu sveta, pronašli bismo još niz ovakvih odredišta: negde je fokus na građevini, negde na prirodnim lepotama, a negde na građevini u prirodi. Jedno je ipak, uvek isto – na ono što je nauka imala da kaže o tim mestima, entuzijasti su dodali još brdo materijala – geološkog, arheološkog, religijskog, energetskog, medicinskog – i to sumnjivog porekla i svrhe. Ezoterijski turizam nije previše zainteresovan za činjenice. Važnije je kakva se priča plete oko određene lokacije i koliko se takva priča uspešno prodaje.
U svojim reportažama novinari Petar Klaić i Marija Zemunović istražuju fenomen balkanskih piramida. Petar se penje na Rtanj, planinu čiji je karakterističan oblik postao osnova za priče o lekovitim energijama i vanzemaljskim građevinama, dok Marija posećuje „bosanske piramide“ u Visokom, možda i najpoznatiji primer ovakve transformacije običnog brda u mesto hodočašća. Njihove priče pokazuju kako se turistička industrija vešto oslanja na ljudsku potrebu za čudom i isceljenjem. Tamo gde geologiju možemo objasniti prirodnim procesima, a arheologiju istorijskim činjenicama, pojavljuju se alternativna tumačenja koja nude nešto više – energetske krugove koji leče, drevne civilizacije sposobne da izgrade piramide, kao i mistične sile koje „izviru“ iz zemlje. Kako se ovakve priče pakuju, na šta se oslanjaju i kome su namenjene?
Publikaciju možete preuzeti ovde.
FakeNews Tragač
