Kôd i savest – Etika veštačke inteligencije

U poslednjih nekoliko godina svedoci smo ekspanzivnog razvoja i upotrebe sistema veštačke inteligencije. Na primer, najpoznatiji četbot Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT), koji je lansiran u novembru 2022, već je početkom 2025. godine imao 300 miliona aktivnih korisnika širom sveta (1). U isto vreme svedočimo da trgovci uvode sisteme nadzora zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi se zaštitili od krađa kupaca (2), u medicini se već primenjuje niz alata koji asistiraju lekarima u uspostavljanju dijagnoza različitih bolesti (3), veštačka inteligencija se koristi za analizu podataka u ratnim konfliktima (4, 5), kontinuirano se razvijaju novi algoritmi za društvene mreže koji omogućavaju efikasniju isporuku sadržaja i oglasa (6), a do sredine 2024. godine, besplatno ili uz nadoknadu manju od 5 dolara mesečno, i laicima i ekspertima je na raspolaganju bio značajan broj alata veštačke inteligencije – 2,298 alata za zamenu lica, sinhronizaciju usana za audio zapisom, animaciju lica i kreiranje AI avatara, 10,206 alata za generisanje slika, 1,018 alata za generisanje ili kloniranje glasa (7).

Ove brze promene, osim koristi za društvo i pojedince, nose i značajne rizike, te se otvaraju ozbiljna i brojna etička pitanja koja se odnose na razvoj i primenu veštačke inteligencije. Pitanja koja se nameću odnose se na širok spektar oblasti, uključujući donošenje odluka, rad i zapošljavanje, društvene interakcije, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, medije, pristup informacijama, zaštitu privatnih podataka, zaštitu potrošača, životnu sredinu, demokratiju, vladavinu prava, bezbednost, kao i ljudska prava i osnovne slobode, poput slobode izražavanja, privatnosti i nediskriminacije. Imajući u vidu da pojedini sistemi veštačke inteligencije preuzimaju zadatke koje su ranije izvršavali ljudi i ulaze interakciju sa ekosistemima i okruženjem, stvara se i novi društveni kontekst u kojem odrastaju nove genracije. U dugoročnoj perspektivi, sistemi veštačke inteligencije mogu uticati na način na koji ljudi shvataju sopstveno iskustvo i delovanje, kako doživljavaju i razumeju sebe, što otvara dodatna pitanja o društvenim, kulturnim i ekološkim interakcijama, autonomiji, sposobnosti delovanja, kao i o ljudskoj vrednosti i dostojanstvu (8).

Namera nam je da se u ovom radu upravo fokusiramo na etiku veštačke inteligencije, posebno one generativne, sa čijom (zlo)upotrebom se fektčekeri u svom radu najčešće susreću. Publikaciju možete preuzeti ovde.

Jelena Jovović i Marina Grnja Klaić, FakeNews Tragač