Nauka i naučni radovi

FakeNews Tragač pripremio je ovaj onlajn vodič za analizu izveštavanja o nauci i pseudonauci s ciljem da podstakne razvoj medijske i naučne pismenosti medijskih profesionalaca, ali i znatiželjnih građana. U vodiču će biti predstavljeni alati i strategije za proveru tekstualnih i vizuelnih manipulacija koje se tiču nauke i pseudonauke. Kako prepoznati lažnu vest, a kako manipulativni grafikon? Kako utvrditi kakav je kredibilitet određenog naučnika i kako prepoznati lažne identitete? Šta su predatorski časopisi, a šta baze nerecenziranih radova? Vodič će vam pružiti odgovore na ova, ali i druga pitanja, uz ilustracije, kvizove, primere i preporuke za čitanje.

 

Izveštavanje o nauci

Ukoliko pođemo od pretpostavke da (grubo gledano) naučna istraživanja mogu biti dobra i loša, a da dobro i loše može biti i medijsko izveštavanje o tim istraživanjima, to nas dovodi do četiri mogućnosti:

1 Istraživanje je dobro, ali je izveštavanje o njemu loše. Istraživanje je sprovedeno prema očekivanim standardima, metodologija je precizno objašnjena; istraživanje je recenzirano i objavljeno u naučnom časopisu pristojnog kvaliteta ili kao recenzirana monografija. Međutim, način na koji je istraživanje medijski interpretirano je loš: novinar namerno ili slučajno izvlači zaključke kojih u istraživanju nema; neprecizno prevodi ili pojednostavljuje segmente istraživanja; senzacionalistički predstavlja otkriće; unosi neopravdanu dozu optimizma ili pesimizma.
2 I istraživanje i izveštavanje su loši. Ovo je najgora moguća kombinacija: nalazi su dobijeni na pogrešan, manipulativan ili antinaučni način, a istraživanje potom dobija veliki medijski prostor zahvaljujući medijima koji nekritički prenose takve sadržaje. Veliki broj pogrešnih ideja o zaverama, ali i „istraživanja“ u oblasti alternativne medicine dobija publicitet na ovaj način.
3 I istraživanje i izveštavanje su dobri. Ovo je cilj naučnog novinarstva: pronaći način da se ideje i rezultati prezentovani u dobrim, recenziranim naučnim radovima, približe široj publici, ali tako da se izbegnu senzacionalizam i preterano pojednostavljivanje. Novinari se služe tehnikama storitelinga i vizualizacije podataka kako bi dobra istraživanja predstavili na dobar način.
4 Istraživanje je loše, ali je izveštavanje o njemu dobro. Osim o dobrim istraživanjima, novinari mogu izveštavati i o lošim, ukoliko se za time ukaže potreba. Novinari mogu, u konsultaciji sa naučnicima, da ukažu na to zašto je određeno istraživanje loše sprovedeno ili interpretirano, koristeći se tehnikama desk analize i provere podataka. Ipak, treba biti oprezan kada je reč o ovom formatu izveštavanja, budući da se i njime – bez obzira na dobre namere – obezbeđuje publicitet lošem istraživanju.

Izmišljena istraživanja

Prethodno smo govorili o dobrim lošim istraživanjima. Međutim, pre nego što potražimo odgovor na pitanje šta loša istraživanja čini lošim, trebalo bi da se spustimo još jedan stepenik niže: na istraživanja koja nikada i nisu sprovedena.

Primeri izmišljenih istraživanja

Informer je kao verodostojnu preneo satiričnu vest o pronalasku poruke unutar DNK zapisa koja dokazuje postojanje Boga; slično je uradilo više medija kada je objavilo priču o surovom eksperimentu koji su sovjetski naučnici vršili nad političkim zatvorenicima, a koja je zapravo fikcija, tačnije kratka horor priča objavljena 10 godina ranije; takođe nikada nije postojalo ni istraživanje koje je sproveo FBI o tome koji horoskopski znaci čine najviše zločina – ono što je zapravo postojalo jeste jedna anonimna objava čiji je autor koristio podatke dostupne na sajtu FBI-ja, što se u budućim inkarnacijama vesti pretvorilo u istraživanje koje je uradio FBI; a nije postojalo ni istraživanje Univerzitetske klinike iz Beča koje je utvrdilo da su svi ljudi zaraženi kovidom-19 uzimali ibuprofen pre nego što su se zarazili, kako se to tvrdilo u jednoj glasovnoj poruci sa početka pandemije – sama Univerzitetska klinika je demantovala ovu vest.

 

Originalni, recenzirani radovi

Originalni i recenzirani radovi objavljuju se u legitimnim naučnim časopisima, pri čemu se originalnost proverava upotrebom softvera za detekciju plagijata, a kvalitet rada postupkom recenziranja. Originalne naučne radove možete pronaći preko Gugl skolara, Akademije i sličnih agregatora. Osim toga, postoje i nacionalni repozitorijumi naučnih radova: Srpski citatni indeks u Srbiji, Hrčak u Hrvatskoj i tako dalje.

Kako se proverava da li je rad plagiran?

Ovakva vrsta provere obično se sprovodi softverski, putem programa kao što je Turnitin. Osim za proveru radova napisanih za naučne časopise, ovakvi softveri se koriste i na univerzitetima, za proveru doktorskih i master teza, kao i seminarskih radova. Sistem funkcioniše tako što dostavljeni tekst upoređuje s tekstovima iz svoje baze podataka, tražeći nenaznačene podudarnosti. Može se očekivati da će u budućnosti ovaj softver postajati sve bolji, ali trenutno ne funkcioniše bez greške i zahteva dodatnu proveru segmenata koji su označeni kao sumnjivi. Uz to, softveri poput Turnitina su veoma skupi. Ukoliko želite da isprobate jeftinije varijante - Quetext i Grammarly daju zadovoljavajuće rezultate u velikom broju slučajeva.

Kako da preuzmem rad sa Gugl skolara?

Na Gugl skolaru možete ukucati ključne reči i odabrati period koji je relevantan za vašu pretragu. Na primer, ukoliko vas zanimaju radovi o temi poverenja u nauku nakon pandemije virusa korona, ukucaćete „Trust in science“ i ograničiti pretragu na - recimo - radove objavljene od 2020. do danas. Gugl skolar će vam izlistati sve relevantne rezultate do kojih je došao, a ukoliko postoji besplatna verzija rada (najčešće u .pdf formatu) dobićete i link do nje, s desne strane (npr. [PDF] researchgate.net). 

Kako da preuzmem rad sa Srpskog citatnog indeksa?

Postupak preuzimanja radova sa Srpskog citatnog indeksa veoma je jednostavan. U polje za pretragu na levoj strani treba uneti odgovarajuće ključne reči, deo naslova ili ime autora. SCI će vam potom izlistati radove koji odgovaraju unetim parametrima, a radovi dostupni u .pdf formatu imaju PDF ikonicu s desne strane.

Kako se klasifikuju relevantni naučni časopisi?

Iako se klasifikacije časopisa razlikuju od zemlje do zemlje, sam princip na osnovu kojeg kategorišu časopise uglavnom je veoma sličan. Časopisi u našoj zemlji se kategorišu spram impakt faktora koji je rangiran u Journal Citation Reports. Da razjasnimo ova dva pojma: 1. impakt faktor se izračunava tako što se broj citata u nekom časopisu za dve poslednje godine podeli brojem objavljenih radova u te dve godine, 2. Journal Citation Reports je baza koja svakog juna objavljuje impakt faktore časopisa za prethodnu godinu. Na osnovu impakt faktora koji se objavi u navedenoj bazi vrši se kategorizacija časopisa spram pozicije časopisa u odnosu na druge časopise u toj naučnoj oblasti. Smatra se da je časopis bolji ukoliko se radovi koje objavljuje u proseku češće citiraju. Prosečan broj citata u poslednje dve godine se stoga koristi kao mera izvrsnosti nekog časopisa za tu godinu. Da se ne bi samo sabirali članci koje je neko objavio, zanima nas i kojoj kategoriji pripadaju časopisi u kojima je istraživač objavljivao, a više se vrednuju časopisi koji imaju impakt faktor i to što veći to bolje.

Šta znače M oznake u kategorizaciji domaćih časopisa?

Kao što je napomenuto u prethodnim odgovorima, to su kategorije koje (prema kriterijumima koje smo usvojili) ukazuju na to koliko je časopis u kojem ste objavili neki naučni članak zapravo dobar ili jak. Čaopisi koji su prema našoj klasifikaciji označeni sa M21a su međunarodni časopisi izuzetnih vrednosti i spadaju u odnosu na vrednost impakt faktora u prvih 10% časopisa u svojoj oblasti nauke. Objaviti u časopisu M21a znači da ste imali vrlo veliku konkurenciju, jer broj radova koji se pošalje u ove časopise daleko premašuje broj objavljenih radova. Zatim slede kategorije M21, M22 i M23 koje takođe ukazuju na to da časopisi imaju određeni impakt faktor, ali se međusobno razlikuju spram pozicije časopisa u poređenju sa ostalim časopisima iz te naučne oblasti. Tako su, prema ostvarenom impakt faktoru, časopisi M21 među prvih 30%, časopisi M22 između prvih 30% i 60%, a časopisi M23 se nalaze u bazi Journal Citation Reports, ali prema ostvarenom impakt faktoru nisu u svojoj naučnoj oblasti rangirani među prvih 60% časopisa.

 

Zaključani radovi

Primeri i uputstva iz prethodnog odeljka mogu se primeniti u slučajevima kada su naučni radovi javno i besplatno dostupni. Međutim, postoji i veliki broj vrhunskih naučnih radova koji su zaključani, pri čemu se postupak preuzimanja naplaćuje. Naplata može biti jednokratna (za jedan rad) ili se može ostvariti kroz pretplatu, što je model na koji se oslanjaju univerziteti. Ukoliko vam je potreban pristup nekom naučnom radu koji je zaključan, postoje tri solucije: (1) da platite naznačenu cenu), (2) da se obratite autoru rada i zamolite ga da vam rad pošalje besplatno; (3) da rad potražite na nekom od piratskih sajtova. Poslednji model može se smatrati nepoštenim i ilegalnim, ali se na njega oslanja veliki broj istraživača i naučnika koji veruju da nauka mora biti otvorena, a svaki objavljeni rad javno i besplatno dostupan.

Nerecenzirani radovi

Standardni proces koji prethodi objavljivanju rada neizostavno podrazumeva njegovu recenziju, u kojoj često učestvuje i više eksperata. Međutim, postoje onlajn repozitorijumi na koje je moguće postaviti radove u pred-finalnoj verziji koji još nisu prošli postupak recenzije. Ovakav postupak nije neoprdavdan, budući da recenziranje ume da traje mesecima, a ponekad je – kao za vreme pandemije – neophodno omogućiti da prikupljene informacije budu što pre dostupne stručnoj javnosti. Nevolja nastaje onda kada mediji pronađu takve radove, pa o njima počnu da izveštavaju bez ikakve zadrške i ograde. Na sajtovima poput medRxiv.org i chinaxiv.org eksplicitno se navodi da istraživanja koja su tamo postavljena ne bi trebalo da budu objavljivana u medijima kao pouzdani izvori informacija, niti kao uputi medicinskom osoblju za njihov dalji rad.

Primeri izveštavanja o nerecenziranim radovima

Na samom početku pandemije, Srđan Nogo je, pozivajući se na „doktore sa RTS-a“ (ispostaviće se Branimira Nestorovića), rekao da koronavirus izaziva sterilitet kod mlađe muške populacije. Međutim, i sam Nestorović je u svom gostovanju istakao da kineska studija koja se time bavila nije potvrđena, a kasnije je bila i povučena sa interneta. Sajt na kojem je ova studija objavljena jeste medRxiv.org – arhiv preliminarnih izveštaja istraživanja u vezi sa medicinom, koja nisu recenzirana, i koja, prema samom sajtu, ne bi trebalo prenositi u medijima kao utvrđene činjenice. Sa ovog sajta potiče i istraživanje koje sugeriše da visoki ljudi imaju dvostruko veće šanse da budu zaraženi kovidom 19. Ovo istraživanje problematično je stoga što su podaci za njega prikupljeni elektronski (telefonom ili preko interneta), a još više zbog toga što se na osnovu rezultata nije moglo zaključiti da je visina taj faktor koji je uzrokovao veću stopu zaražavanja koronavirusom.

 

Radovi iz predatorskih časopisa

Posebnu kategoriju čine radovi objavljeni u predatorskim časopisima, koji naplaćuju objavljivanje naučnih radova a pritom ne poštuju sve kriterijume i procedure obavezne za njihovo publikovanje. Na adresi Beall’s list možete pronaći dugačku listu potencijalnih predatorskih časopisa i izdavača, a na ovoj stranici i detaljan spisak kriterijuma koji dovode u sumnju kredibilitet časopisa. To su, na primer, nedostatak podataka o recenzentima i uređivačkom odboru, spamovanje potencijalnih autora / naučnika, naziv časopisa u nesaglasju s dominantnom tematikom radova, radovi s mnogo jezičkih grešaka… Ukupno gledano, činjenica je neki rad objavljen u predatorskom časopisu ne mora sama po sebi značiti da je rad loš, ali je potreban dodatan oprez jer je velika šansa da je postupak recenziranja bio nedovoljno temeljan ili da ga čak nije ne bilo.

 

 

Ukratko

26/11/2022

Ne, španski grip se nije širio vakcinama

Portal Borba za istinu objavio je tekst „Španski grip nije bio prirodna pojava bolesti, već čin masovnog ubistva“ u kome se navodi svedočenje prof. dr Eleonor Mekbin,…

26/11/2022

Ne, piloti nisu protestovali protiv kemtrejlsa

Na Tviteru je objavljena fotografija pilota koji nose slike „kemtrejlsa“ uz natpise na engleskom („Odbijamo da nastavimo da prskamo kemtrejls“) i na italijanskom („Odbijamo da ubijamo naše…

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA

Slični članci

Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.