Početak naplate plastičnih kesa u celoj Srbiji, koje marketi uglavnom daju besplatno, prethodna dva dana najavilo je nekoliko medija. Tu informaciju plasirali su kroz naslove, dok u tekstovima saznajemo da će kupci kese plaćati samo u određenom lancu marketa.
Portal B92 u utorak, 10. aprila, objavio je vest pod naslovom “Nema više besplatno, počinje naplata kesa u Srbiji”dok u nastavku pišu da će to biti slučaj samo u marketima Shop&Go kompanije “Delez Srbija”.
Na sajtu dnevnog lista Danas istog dana je objavljena ta ista vest samo je naslov Počinje naplata kesa u Srbiji .
Radi se o klasičnim primerima klikbejt naslova, odnosno onim koncipiranim tako da primame što veći broj ljudi da kliknu na vest, dok u tekstu stoji nešto banalno, ne tako šokantno kao što naslov obećava ili potpuno suprotno od naslova.
Svojim klikbejt varijantama Blic i Kurir su dodali i udicu „evo koliko će vas to koštati“.
Iz tekstova saznajemo da će kese koštati dva dinara, naravno u Shop&Go marketima, i da kompanija “Delez” u svom saopštenju navodi da na taj način žele da smanje upotrebu kesa i da njihov komšiluk učine čistijim i lepšim.
Uz to pišu i da će do 15. aprila deliti pamučne cegere kupcima čiji računi budu veći od hiljadu dinara.
Na osnovu ovih elemenata sasvim je jasno da se radi o kampanji privatne kompanije, a da su mediji koji su na ovaj način prenosili tu vest učestvovali u prikrivenom oglašavanju, koje je zabranjeno Zakonom o oglašavanju.
Dakle, tekstovi poput ovih ne bi bili problematični da su objavljeni u delu sajta gde je jasno naznačeno da se radi o marketingu.
Portal B92 imao je u februaru tekst o tome kako bi Srbija trebalo da radi na smanjenju upotrebe kesa, a u skladu sa regulativom u Evropskoj uniji.
B92 u tom tekstu navodi primer robne kuće Ikea, koja je poznata po prodaji svojih plavo žutih torbi. Kada je reč o lancima marketa robe široke potrošnje, zanimljivo je to što je prostor opet dat samo “Delezu” čiji menadžer koprorativnih komunikacija najavljuje uvođenje naplate kesa kao model koji je dao najbolje rezultate u smanjenju njihove upotrebe.
Autorka: Vanja Đurić