Upotreba vizuala traje koliko i sama istorija medija. Moglo bi se reći čak i duže, jer je čovek posle izgovorene reči u komunikaciji prvo upotrebio sliku pa tek onda pismo. Za današnjeg konzumenta medija podjednako je važna informacija koju dobija uz pomoć slike kao i ona koju čuje ili pročita. I upravo zato je važno da informacija koju dobijamo vizuelnim putem bude tačna. A da li je uvek tako?
Analizom magazina o zdravlju, objavljenih ovog leta, naišli smo na izvestan broj vizuala kojima čitaoci mogu biti dovedeni u zabludu.
U magazinu Moje zdravlje, broj 137, 8/18 na strani 40, objavljen je tekst „Neven mi je izlečio ranu na stopalu“ ilustrovan fotografijom cvetova kadifica. Ista greška napravljena je i u magazinu Biljem do zdravlja, br. 29/2018 na strani 28, gde je uz tekst o masti od nevena opet objavljena fotografija kadifice.
Opisana lekovita svojstva nevena su istinita, njegova blagotvornost je zaista dokazana brojnim naučnim istraživanjima, a recept za spravljanje masti od nevena predstavlja tradicionalnu verziju melema. Međutim, čitalac mora da vodi računa o tome da ako ubere biljku sa fotografije od nje ne napravi mast, već da njome eventualno može da začini salatu koju će servirati uz ručak.
U istom broju Biljem do zdravlja (29/18) na strani 31, u tekstu „Kantarion“ objavljena je fotografija hibrida iz porodice Hypericaceae – Hypericum patulum ‘Hidcote’, a ne biljke Hypericum perforatum o kojoj je reč. I pored najbolje volje, nismo uspeli da pronađemo kakva su lekovita svojstva biljke sa fotografije i zato savetujemo da kantarion ipak kupujete u apoteci.
Drastičniji primer od ovih pronašli smo u magazinu Ruska enciklopedija, broj 16, jul-avgust 2018, gde isti vizual ilustuje dva različita teksta objavljena na stranama 4 i 32. Prvi tekst „Aftozni stomatitis: zašto nastaje?“ govori o uzrocima nastanka, simptomima i lečenju aftoznog stomatitisa, dok u tekstu „Kako izbeći rak usta“ možete naći informacije o faktorima rizika, simptomima i merama prevencije raka usne duplje. Pretražujući poreklo ilustracije pronašli smo da se ona pojavljuje na internetu od 2009. godine i svaki put (uključujući i sajtove na ruskom jeziku) ilustruje aftozni stomatitis.
Navedeni primeri mogu biti posledica nenamerne greške. Međutim, pronašli smo i primere namerne manipulacije vizualima u propagandne svrhe.
U magazinu Ruski doktor, u broju 31 i 32 (juli i avgust 2018), u okviru oglasa za ArthroCure i Bio Reflex uloške, koji su „od sad dostupni i u Srbiji, u direktnoj prodaji“ pozivanjem istog broja telefona, na korišćenim fotografijama potpisani su navodni korisnici proizvoda u Srbiji, Mirko Bogdanović i Jelena Marković za Bio Reflex uloške a zajednička fotografija Dragana i Dare Mitrović za ArthroCure. Međutim, fotografija “Mirka Bogdanovića” je preuzeta sa sajta Bigstock, a “Jelene Marković” i “Dragana i Dare Mitrović” sa sajta Shutterstock.
U ovom slučaju, izdavač Color Media International se ogradio od odgovornosti za sadržaj i istinitost objavljenih reklamnih poruka, a ista fotografija i članak zadovoljnog korisnika Mirka Bogdanovića mogu se pronaći na sajtu bioreflex.rs. Ilustrovanje tekstova „stok“ fotografijama danas je sveprisutna praksa, koja je legitimna sve dok publiku ne dovodi u zabludu. Želeći da prikažu kako njihovi proizvodi pomažu konkretnim ljudima, oglašivači su modelima sa „stok“ fotografija dali srpska imena te izmišljene propratne opise i time prešli crvenu liniju etičnosti.
Fake News Tragač će u narednom periodu objaviti i rezultate dva velika istraživanja o manipulativnim tekstovima i manipulativnim oglasima u magazinima posvećenim zdravlju.
Jelena Jovović, Fake News Tragač