Meštrović u medijima – između Srbije, Hrvatske i Velike Albanije


U Narodnom muzeju u Beogradu trenutno se održava izložba skulptura poznatog jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića, čije je stvaralaštvo dalo jedan od najprepoznatljivijih kulturoloških pečata periodu stvaranja bivše zajedničke države. Ta izložba, kao i skoro istovremena restauracija Pobednika na Kalemegdanu, pobudila je pažnju medija koji su svoje izveštavanje usmerili ne samo na Meštrovićev umetnički izraz, nego i na njegove političke stavove i nacionalno poreklo.

Čitaoci FN Tragača izrazili su sumnju u navode objavljene u tekstu dnevnog lista Danas, u kom se ističe da je Meštrović „u zrelim godinama tvrdio da ima srpsko poreklo i da njegova porodica potiče iz Raške oblasti, iz plemena Gavrilović“.

Skoro istovetna formulacija nalazi se na stranici Vikipedije na srpskom posvećenoj vajaru. Izvor za ovaj navod je javna polemika u okviru koje je pisac i diplomata Jovan Dučić tvrdio da umetnik ima ne samo srpsko, nego i plemićko poreklo i srodstvo sa Urošem II Milutinom Nemanjićem. Dučić je srpske korene vajara našao u sličnosti naziva plemena Gavrilović, koji su živeli na području sa toponimima Meštrovci, i devojačkog prezimena Meštrovićeve majke, „Gabrilović”.

Sâm Meštrović je na ove navode svojevremeno odgovarao sa dozom ironije, tvrdeći da je Dučić „kako dolikuje širokoj i pesničkoj duši“ veze se kraljevskom lozom našao čoveku „bezimenog i besvesnog porekla.

U istom odgovoru svom prijatelju objavljenom u „Novoj Evropi, Meštrović je 1932. godine navodio da narodno stvaralaštvo iz koga je crpeo inspiraciju može poslužiti samo kao nadahnuće pojedinačnog umetnika, a nikako nacionalna ideologija, kao i da je u svom jugoslovenstvu u tom trenutku bio bliži svojim hrvatskim i katoličkim korenima. Meštrović je, inače, nekoliko godina pre početka Prvog svetskog rata govorio da su „Srbin” i „Hrvat” dva imena za jedan narod.

Čitaoci su izrazili sumnje i u navod da je Meštrović zbog odbijanja Hitlerovog poziva da poseti Berlin u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bio jedno vreme zatvoren, a to je konstatacija koja se takođe nalazi na Vikipediji. Sâm Meštrović u svojoj autobiografiji (Uspomene na političke ljude i događaje, 1969, Matica hrvatska) ne navodi da je to bio razlog odlaska u zatvor, već da je tamo završio zbog kritike tadašnjeg ustaškog režima, preciznije zbog glasina koje su postojale da kritikuje režim i da se sprema na bekstvo u Španiju.

Portal Espreso je takođe nedavno dao prostor teoriji da je jedan od simbola Beograda, Pobednik, simbol „Velike Albanije“. Teza je nastala na društvenim mrežama, a argumentovana je time da Pobednik „nosi albansko keče, a nos mu je kao kljun na dvoglavom orlu albanskog grba“.

Ovo nije prvi put da se slične teorije o Pobedniku i simbolici tog dela (u političkom kontekstu) pojavljuju u Srbiji, a do sada nisu dobile direktna tumačenja eksperata, odnosno akademske zajednice. Viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije Olga Manojlović Pintar, koja je doktorirala na ideološkoj i političkoj komponenti spomenika Prvog i Drugog svetskog rata na tlu Srbije, navela je za FN Tragač da je Meštrovićeva simbolika i estetika „proizilazila iz političkog konteksta u kome je živeo, a koji je istovremeno svojim stvaralaštvom snažno uobličavao vizuelizujući ideju navodnog drevnog jugoslovenskog porekla“.

„Deo te složene i ideološki jasno definisane estetike i simbolike kojom je uobličavana ideja jedinstva Južnih Slovena predstavlja i figura Pobednika izrađena nakon Balkanskih ratova, a postavljena na Kalemegdanu u vreme obeležavanja desetogodišnjice probija Solunskog fronta 1927. Ona je urađena u istom formalnom i simboličkom maniru kao i sve ostale Meštrovićeve skulpture. Fascinacija antičkom umetnošću (helenskim skulpturama, egipatskom arhitekturom, asirskim reljefima) ključno je uticala na Meštrovićev vizuelni izraz. Odatle dramatična ekspresija, odlučne crte lica, snažne figure njegovih junaka. U vremenu kada se govorilo o rasnim odlikama Dinaraca, simbolika Meštrovićevih dela je doživljavana kao vizuelizacija njihovog navodnog ratničkog elana i spartanske odlučnosti“, navodi Manojlović Pintar.

Komentarišući navode da Pobednikov slomljeni nos zapravo predstavlja „slomljene kljunove“ albanskog dvoglavog orla i, posledično, albanski nacionalizam, Manojlović Pintar ocenjuje da „asocijacije ovog tipa uvek više govore o toku svesti njihovih sastavljača, nego što prenose istorijske činjenice“.

„Smišljati odgovore, da se radi o ratniku koji je skinuo svoju ratničku spremu, te mu je kosa slepljena od šlema, bilo bi podjednako budalasto kao što je ova konstatacija, ali bi možda to bio jedini odgovor koji bi zadovoljio ljude spremne da poveruju u suludu interpretaciju Pobednika sa kečetom na glavi, kao dokaz maliciozne zavereničke simbolike koju je Meštrović upisao u siluetu Beograda. Iskreno rečeno, volela bih da vidim umetničku instalaciju koja bi upravo sledila ideju Pobednika sa kečetom i koja bi naišla na široku pozitivnu recepciju ljudi u Srbiji. To bi značilo da konačno živimo u normalnom društvu u kome se slavi pobeda nad politikom mržnje, u društvu u kome simboli druge nacije neće značiti ničiju uvredu, niti diskreditaciju. Nadam se da ćemo doživeti takvu Srbiju“, zaključuje Manojlović Pintar.

Mateja Agatonović, FakeNews Tragač

 

Naknadna napomena (1. jun 2023): Portal Espreso ispravio je netačne navode.

 

 

Ukratko

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA