19.06.2021.
Da bi zaintrigirao svoje pobornike, Q je izgradio čitav sistem pojmova i specifičnu terminologiju kojom redefiniše stvarnost da bi je prilagodio svom pogledu na svet. Analizirajući najčešće korišćene termine u Qanon krugovima možemo nazreti sistem značenja koji drži njihove pripadnike na okupu, otežava pristup onima koji bi da ih razuvere i olakšava širenje lažnih vesti putem društvenih mreža.
Terminologija koja se koristi za aktivnu propagandu je rudimentarnija i ključna svrha joj je da stvori narativ koji Qanon reklamira kao svoju svrhu. Pasivna manipulacija je daleko perfidniji deo priče o Qanonu i u njenoj suptilnosti leži ključni deo njegovog uspeha. No, krenimo redom.
U Qanon svetu, aktivna manipulacija se mahom zasniva na starijim teorijama zavere koje je Qanon apsorbovao i preoblikovao tako da se uklope u njegov narativ. Primera radi, „Kabala“ i „Duboka država“ su srodni pojmovi koje qanonovci često koriste kao sinonime. Prvi se uglavnom vezuje za liberalne elite koje čine tajno društvo satanista i pedofila, dok se drugi odnosi na delove bezbednosnih struktura koje im omogućavaju delovanje i služe kao tajna vojska. Oba imaju uporište u ranijim antisemitskim teorijama zavera, masonsko-iluminatskim vladarima svetom iz senke, pričama o Bilderberg grupi, reptilijancima i serijama poput „Dosijea X“ gde uvek postoji neko ko vuče sve konce ovog sveta.
Međutim, u Qanon mitologiji, negativci ne samo što siluju i jedu decu: oni ih koriste i da bi ostali mladi i produžili sebi život. Kako to rade? Tako što iz njih tokom mučenja izvlače adrenohrom, koji nastaje oksidacijom adrenalina, a zatim ga koriste kao psihodeličnu drogu.
Kao i u svakoj dobroj manipulaciji, postoji deo koji je istinit: supstanca zvana adrenohrom postoji i zaista nastaje oksidacijom adrenalina, ali se koristi u medicini za zaustavljanje krvarenja. Ne, naravno da se ne dobija mučenjem mališana. I ne, naravno da ne podmlađuje. Svejedno, qanonovci koriste adrenohrom za vrbovanje tako što ispričaju svoju priču a onda pošalju ljude da guglaju da li adrenohrom postoji. Ne samo što će otkriće o njegovom postojanju poslužiti kao zastrašujući „dokaz“ – guglajući će naići na horor priče koje su pisali (ili u našem slučaju prevodili) istomišljenici onih koji su ih poslali da „istraže“. Čitav niz srpskih portala preneo je priče o adrenohromu kao stvarne. Samo retki su se potrudili da ih i demantuju kad su shvatili da su ispali magarci.
Sličnom eksploatacijom logičkih grešaka Qanon je smestio dečja mučilišta u DUMBs (Deep Undergorund Military Bases), mrežu tajnih podzemnih baza i tunela. Tragajući za tim pojmom naići ćete ili na naučnofantastični serijal Dejvida Slome ili na priče ljudi koji misle da tako nešto zaista postoji. Naravno da ne možete da pišete ozbiljan tekst o nečemu čega nema jer teret dokazivanja leži na onome ko nešto tvrdi, tako da u dezinformacija zatrovanom internetu neupućena osoba može najlakše da naleti na tekstove koji dokazuju da DUMBs leže pod njihovim nogama. Ako je još gledala i horor film Džordana Pila „Mi“, u kojoj takvi tuneli em postoje em su puni jezivih ljudskih klonova, to se pretvara u vrlo sočan mamac.
Q i qanonovci su svoju teoriju učinili još stvarnijom uz pomoć pasivne manipulacije. Za razliku od aktivnog dokazivanja svojih stavova, Q je rešio da kreira stvarnost simboličkom legitimizacijom kroz učenje svojih sledbenika da „prepoznaju“ njegovo prisustvo svugde.
Uzmimo na primer broj 17. Budući da je Q sedamnaesto slovo engleskog alfabeta, logično je da je taj broj počeo da se koristi kao šifra za Qanon. Dovoljno je pominjanje tog broja bilo gde u medijima da sledbenici posumnjaju da je reč o kodiranoj poruci namenjenoj njima.
Međutim, nije reč samo o medijima: broj 17 se nalazi i na stranicama knjiga, odakle se može iščeprkati citat koji uz kreativno tumačenje „objašnjava“ ili „dokazuje“ ono što im odgovara. Pesma broj 17 na top-listi možda krije subliminalne poruke. Kućni broj 17 bi mogao biti nečije tajno skrovište. Sedamnaesta paralela na globusu možda ukazuje na tunel kojim se švercuju deca. Šifre su svuda oko nas, namenjene su nama, i samo valja biti dovoljno paranoičan da nam ne promaknu.
Istu pojavu uočavamo i u načinu na koji qanonovci tumače pominjanje pasa u medijima. Naime, navodno je reč o šifrovanoj poruci da je neko umro, uhapšen ili eliminisan. Ako Hilari Klinton pomazi psa, ili ako Džo Bajden pomene svog psa Mejdžora, to je njihov način da pripadnicima Kabale objave da su ubili nekoga od pozitivaca. Uradi li to Tramp – uhapsio je nekog od zlikovaca. Proglašavanje pasa za simbol je tipičan primer kako svakodnevnu, bezazlenu pojavu možete pretvoriti u propagandno oružje kojim ćete sopstvenim sledbenicima omogućiti da se svakodnevno upucavaju u zdrav razum time što će loviti vesti koje sadrže pse i političare.
Upravo na tome počiva pasivna manipulacija: ona nije tu da namami nove sledbenike, nego da zadrži postojeće tako što će ih istrenirati da u svemu vide zagonetke. Rešenja tih zagonetki, kakva god bila, zapravo nisu bitna zato što samo njihovo postojanje „dokazuje“ sve ostalo što Q objavi. Ako poverujete da Obama mazi psa da bi poručio da je naredio nečiju egzekuciju, više nije bitno ko je ta osoba – bitno je da ste zagrizli udicu. Dresura nije primenljiva samo na pse – propaganda dresira i ljude, stvarajući automatizovane reakcije na simbole.
A kada su već tu, ljudima treba nečim zadržati pažnju, stvoriti nekakve sadržaje koje će moći da „dekodiraju“ i time, kao u svakoj ozbiljnoj sekti, iznova dokazuju samima sebi da su u pravu. Zbog toga je značajan deo Qanonove terminologije okrenut prethodno objašnjenoj tehnici stvaranja napetosti kroz iščekivanje. Nešto važno će se desiti uskoro i to će biti dokaz svima da smo sve vreme bili u pravu.
Jedan od najčešće korišćenih termina vezanih za takve najave je MOAB, odnosno „Mother of all bombs“ – Majka svih bombi. Odnosi se na medijsku bombu koja će odjeknuti kada Tramp, Q ili neko iz njihovih orbita konačno objavi dokaze o Kabali, adrenohromu ili nečemu trećem što će dokazati da je Qanon sve vreme propovedao istinu. Centralni Qanon pojam je „Oluja“, odnosno trenutak kada će Kabala i Duboka država konačno odgovarati za svoja nedela. I on se temelji na anticipaciji konačne pobede u nekoj neodređenoj budućnosti.
Nakon prošlogodišnjeg poraza Trampa na izborima u SAD, Qanon zajednici je bilo neophodno da samoj sebi objasni poraz tako da njen centralni narativ ostane neokrnjen, pa je nastala bogata lepeza izgovora zasnovanih na navodnoj izbornoj krađi. Jedna od njenih zagovornica je Sidni Pauel, advokatica koja je neko vreme bila deo Trampovog pravnog tima, koja se istakla najavljujući mesecima kako će „osloboditi Krakena“ – izneti na videlo neoborive dokaze o krađi.
Parola se sjajno primila među qanonovcima i bila povod za bezbrojne mimove, ali oslobađanje Krakena se ispostavilo kao još jedna najava „velikog preokreta“ koja je samo služila tome da sledbenicima ispuni vreme i stvori iluziju da ipak ima nade.
Kada je Tramp pao s vlasti a Oluja s velikim O nije stigla, preostali su samo pozivi na zajedništvo, poput čuvenog WWG1WGA (Where we go one, we go all – „Gde ide jedan idemo svi“) ili „Trust the Plan“ („Veruj u plan“). Oni su tu za međusobno bodrenje, ali i zato što su lako pamtljivi i mogu se ponavljati iznova i iznova. Sve dok Qanon i priča oko njega ne počnu ponovo da zvuče smisleno.
Za FakeNews Tragač
Dario Hajrić
U sledećem tekstu: Iako je u osnovi počeo kao LARP (live action role playing game) Qanon je vremenom mutirao u svojevrstan internet kult. Iako važan podskup qanonovaca čine beli evanđelisti, teološka osnova Qanona nije hrišćanstvo. Kako je Qanon našao svoje mesto među vernicima, po čemu podseća na sektu i ima li izlaza iz njega?
