Platforma MGID najavila prekid promocije oglasa kojima se krši Zakon o oglašavanju


Redakciji FakeNews Tragača obratio se čitalac koji nam je skrenuo pažnju na još jedan u nizu sajtova kraj čijih objava se plasiraju oglasi sumnjivog kredibiliteta. Ovog puta radi se o veb stranici Novi portal koja objavljuje kratke tekstove o prirodnim lekovima uglavnom preuzete sa drugih portala, dok veći deo prostora oko samog teksta čine takozvani nativni oglasi.

Ovi oglasi mogu se pronaći na veb prezentacijama mnogih medija, a svojim izgledom podsećaju na linkove za novinske članke (naslov s pratećom fotografijom). Ipak, kada se klikne na nativni oglas, link vas vodi na drugu veb lokaciju gde se nalazi reklama za određeni proizvod ili uslugu prerušena u medijski sadržaj. Nažalost, u slučaju Srbije, mnogi od ovih sadržaja dizajnirani su tako da obmanjuju potencijalne kupce, o čemu je FN Tragač pisao u više navrata (1, 2, 3, 4).

Primeri oglasa plasiranih putem platforme MGID

Kako se plasiraju nativni oglasi?

Nativni oglasi do svoje publike, to jest potencijalnih kupaca proizvoda koji se oglašava, dolaze preko medija koji sarađuju sa određenom agencijom za nativno oglašavanje. Agencije su posrednici između oglašivača i medija i one bi trebalo da moderiraju sadržaje koji se plasiraju kroz platforme za oglašavanje. U Srbiji posluje nekoliko domaćih i stranih agencija koje se bave ovim poslom, a među njima su i srpska agencija Native Media kao i mnogo poznatija internacionalna agencija MGID, na čije je reklame redakciji FN Tragača pažnju skrenuo pomenuti čitalac.

FN Tragač je tokom dekonstrukcije lažne reklame za čaj Hypertea kontaktirao s agencijom Native Media koja je distribuirala jedan od obmanjujućih oglasa za ovaj proizvod. Tada nam je iz ove agencije rečeno da istinitost reklama proveravaju, ali ne do tančina. Obmanjujuće reklame poput onih o kojima je FN Tragač već pisao plasiraju se i preko MGID platforme za oglašavanje. Zbog toga, kontaktirali smo i ovu agenciju kako bismo im ukazali na potencijalno kršenje prava potrošača kroz zakonom zabranjeno manipulativno oglašavanje.

MGID: Ako oglašivači krše zakone Srbije, biće uklonjeni s platforme

Iz kompanije MGID za FN Tragač rekli su da ta agencija plasira oko tri i po miliona oglasa širom sveta. Kako bi oglašavanje preko svoje platforme učinio efikasnim i legalnim, MGID prilagođava svoju politiku poslovanja i striktno se pridržava zakona i propisa svake države u kojoj posluje, inicijalno nam je rečeno u ovoj kompaniji. Ipak, FN Tragač zabeležio je primere više reklama koje se kroz ovu platformu plasiraju na manipulativan način. Među proizvodima i uslugama koje MGID oglašava nalaze si i Purodone, Hypertea, Bitcoin era, Go Slim i Natubone, o čijim manipulativnim reklamama je Tragač već pisao.

Zbog toga smo referentkinji za markenting kompanije MGID Mariji Khukalo skrenuli pažnju na sumnjive oglase plasirane kroz njihovu platformu. Ubrzo nam je rečeno da je MGID u procesu implementacije strožih pravila i politika moderiranja oglasa na srpskom jeziku.

„Što se tiče oglašivača sa vaše liste, naši pravni timovi i timovi za usklađenost istražuju svaki od tih slučajeva. Ako dođemo do definitivnog zaključka da svi ili bilo koji od njih krše zakone Srbije, oni će odmah biti uklonjeni sa naše platforme“, rekla je za FN Tragač referentkinja za marketing agencije MGID, Marija Khukalo.

Preko nativnih oglasa agencije i njihovi klijenti ne zarađuju isključivo prodajom određenih proizvoda ili usluga. Novac im donose i klikovi na reklame. Zbog toga se na internetu nekada pojavljuju portali koji objavljuju sadržaj zanemarljivog kvaliteta, dok većinu prostora zauzimaju upravo nativni oglasi.

FN Tragač će nastaviti da prati situaciju sa manipulativnim oglasima na koje smo skrenuli pažnju kompaniji MGID i obavestiti svoje čitaoce o tome da li je ova agencija uklonila obmanjujuće reklame.

Pravni okvir

Publikacija „Onlajn prevare i kako im se suprotstaviti“ u izdanju Novosadske novinarske škole pruža pregled pravnih okvira korisnih u pogledu zaštite od onlajn prevara. Za potrebe publikacije pravnik Miloš Stojković sačinio je kratak pregled zakona koji regulišu trgovinu na internetu od kojih kao najbitniji za odnos trgovca i potrošača izdvaja Zakon o zaštiti potrošača.

Ovaj zakon u svom 19. članu propisuje zabranu nepoštene poslovne prakse koja predstavlja korišćenje nedozvoljenih sredstava koja utiču na ekonomsku odluku potrošača u pogledu kupovine nekog proizvoda ili usluge. Stojković objašnjavao kako se „kao tipični vidovi ovakve prakse pominju obmanjujuća nepoštena praksa koja zapravo predstavlja dovođenje potrošača u zabludu“ navodeći ga da kupi određeni proizvod.

Takođe, Zakon o oglašavanju u svom 11. članu propisuje zabranu obmanjujućeg oglašavanja, a u 58. članu reguliše zdravstvene i izjave o nutritivnim svojstvima u reklamama. U tom članu jasno je naznačeno da „oglašavanje koje sadrži tvrdnje o zdravstvenom, lekovitom ili nutritivnom svojstvu robe ili usluge koja se oglašava mora da se zasniva na odgovarajućim naučnim ili stručnim nalazima“, što često nije slučaj kod nativnih oglasa na srpskom jeziku.

Stojković ističe i da se građani u slučaju da imaju problem koji se odnosi na oblast zaštite potrošača trebaju obratiti trgovcu ili udruženjima za zaštitu potrošača. Ako se radi o povredama Zakona o elektronskoj trgovini, trgovini i oglašavanju, adresa za prijavljivanje problema je Tržišna inspekcija pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Građani mogu podneti i krivičnu prijavu Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za visokotehnološki kriminal u skladu sa članom 208 Krivičnog zakonika Republike Srbije, ukoliko su prevareni na internetu.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA