Nije viteški #1: Samoubistva

Na konferenciji za štampu održanoj 22. 12. 2021. Branimir Nestorović i Saša Borojević predstavili su Udruženje za zaštitu dece „Vitezovi reda zmaja“. Tom prilikom izneli su niz tvrdnji koje smo analizirali bez namere da umanjimo značaj problema sa kojima se suočavaju deca, mladi i njihovi roditelji, već iz uverenja da njihovo rešavanje ne treba da počiva na neistinitim i manipulativnim informacijama.

Redakcija FakeNews Tragača će u devet nastavaka objavljivati analizu izjava Nestorovića i Borojevića o suicidu, dečijim pravima, promeni pola, društvenim mrežama, osobama sa invaliditetom, sistemu amber alert, seksualnom obrazovanju, pedofiliji i incestu.

Samoubistva

Povod za prvu analizu predstavljala je sledeća izjava Saše Borojevića sa pomenute konferencije:

46000 samoubistava dece imamo u 24 države Evropske Unije u poslednjih 12 meseci. To su deca od 8. do 14. godine. U Srbiji negde imamo oko 1000 samoubistava.

Borojević u svojoj izjavi nije precizirao na koje se 24 države Evropske unije (od 27 zemalja članica koliko ih ima) odnosi izneti podatak. Najnoviji dostupni Eurostatovi podaci o stopi (a ne ukupnom broju) samoubistava za uzrast od 15 do 19 godina odnose se na 2018. godinu. Dostupni su još samo podaci za starije, ali ne i za mlađe uzraste. Ni u bazama Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, Svetske banke ili portala Our World in Data, koji inače objavljuju ovaj tip podataka, još uvek nisu objavljeni podaci za 2021. godinu.

U velikom istraživanju o mortalitetu među mladima, čiji su rezultati objavljeni u novembru 2021. godine [1] obrađeni su podaci za 2019. godinu za 204 zemlje i teritorije. Rezultati ukazuju da je u 2019. godine umrlo oko 1,49 miliona mladih uzrasta od 10 do 24 godine, od čega je 8,2% oduzelo sebi život, što znači da je ovaj broj, za istraživani uzrast i period bio oko 122.000. U objavljenom radu nisu izdvojeni posebni podaci za Evropu, a u dodatnim dokumentima moguće je pronaći samo grafikone u kojima su predstavljeni podaci za regione i pojedinačne zemlje po uzrocima smrti, ali za uzrast od 10-24 godine [2, 3].

Broj koji pominje Borojević može se pronaći u sažetku najvažnijih nalaza UNICEF-ovog istraživanja o stanju mentalnog zdravlja dece i adolescenata. Najveći broj medija i potrala preneo upravo tu informaciju [4, 5, 6]. Međutim navedena procena se ne odnosi na zemlje članice EU, već se na osnovu dostupnih podataka za 2019. godinu procenjuje da je na globalnom nivou 45.800 dece i adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina izvršilo samoubistvo.

U okviru istog istraživanja, objavljen je i separat za Evropu u kome se navodi procena da je u 2019. godini u Evropi 1.200 dece i adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina oduzelo sebi život.

Kada je u pitanju Srbija, Republički zavod za statistiku je poslednji put ažuruirao podatke 1. 7. 2021. godine, i ti podaci se odnose na 2020. godinu. Iz objavljene tabele može se pročitati da je tokom 2020. godine bilo ukupno 895 samoubistava (682 osobe muškog i 213 ženskog pola), a u uzrastu od 15 do 19 godina četiri. Podaci za 2021 godinu još nisu objavljeni.

Napomena: Cilj ove analize nije da umanji značaj očuvanja mentalnog zdravlja i problema suicida kod dece i mladih, već da ukažemo na realne razmere problema. Ako vam je potrebna pomoć, možete pozvati Nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida (011/7777000), SOS liniju Centra Srce, koja je dostupna svakodnevno od 14 do 23 (0800/300303) ili Nacionalnu liniju za psihosocijalnu pomoć tokom epidemije (0800/309309). Posebni brojevi Instituta za mentalno zdravlje su 063/7298260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina) i 063/1751150 (za osobe starije od 18 godina).

Sutra: Nije viteški #2 – Dečija prava

Jelena Jovović, FakeNews Tragač