Životni vek ugljen-dioksida & životni vek pseudonauke

U emisiji „Aktuelnosti“ na televiziji s nacionalnom frekvencijom Hepi početkom ove sedmice razgovaralo se o ustaljenim temama – o ratu u Ukrajini, geopolitici, poziciji Srbije u svetu… Međutim, uz mnoštvo priloga koji su se ticali rata i geopolitike, prikazan je i deo govora australijskog senatora Malkoma Robertsa u kom on iznosi krajnje neutemeljene stavove o klimatskim promenama i poriče uticaj čovečanstva na nivo ugljen-dioksida u atmosferi.

Iako gosti „Aktuelnosti“ – osuđeni ratni zločinac Dragan Vasiljković (Kapetan Dragan), politikološkinja Ivana Stojanović i istoričar dr Jovan Janjić – nisu previše pažnje posvetili govoru australijskog senatora, treba skrenuti pažnju na nenaučne stavove Robertsa koji je odavno poznat po širenju dezinformacija o klimatskim promenama (1, 2). Inače, Roberts je član krajnje desničarske populističke partije Jedna nacija koja u Federalnom parlamentu Australije ima dva senatora, a na čelu je pokreta Galileo koji u Australiji zagovara pseudonaučne teorije o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.

Roberts: „Nivo ugljen-dioksida kontroliše priroda“

U pomenutom prilogu Roberts govori da „oni koji razumeju nauku shvataju da je ona fundamentalna: ljudi ne utiču niti mogu da utiču na nivo ugljen-dioksida u atmosferi; njega u potpunosti kontroliše priroda“. On ovaj zaključak izvodi iz toga što je čovečanstvo tokom globalnih kriza 2009. (finansijska) i 2020. godine (pandemija) uspevalo da smanji emisiju ugljen-dioksida u atmosferu, ali je i pored toga nivo tog gasa u atmosferi nastavio da raste.

Iako je tačno i to da je čovečanstvo tokom 2009. i 2020. godine smanjilo ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu (1), ali i da uprkos tome nivo ovog jedinjenja u atmosferi tokom pomenutih godina nije opao, Robertsov zaključak da ljudi ne utiču na nivo ugljen-dioksida u atmosferi i dalje se ne može smatrati tačnim. To dokazuju mnoge naučne studije (1, 2, 3…) kao i stručnjaci za klimatske promene širom sveta, a Sjukuro Manabe, naučnik sa Univerziteta Prinston u Sjedinjenim Državama, prošle godine dobio je Nobelovu nagradu za fiziku između ostalog i zbog dokazivanja uticaja ugljen-dioksida na globalno zagrevanje.

Vladimir Đurđević: Odgovor leži u životnom veku ugljen-dioksida

Među naučnicima koji neumorno skreću pažnju na uticaj čoveka na nivo ugljen-dioksida u atmosferi je i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević, koji za FN Tragač kaže da odgovor na pitanje zbog čega se nivo ugljen-dioksida u atmosferi nije smanjio tokom kriznih godina, kada smo u atmosferu ispuštali manje ovog gasa, leži u njegovom životnom veku.

„Odgovor je u vremenu koje je potrebno da se iz atmosfere prirodnim putem ukloni ugljen-dioksid koji su ljudi emitovali/dodali u nju. Različiti gasovi koje ljudi emituju imaju različite životne vekove. Na primer, metan ima životni vek od 12 godina, tako da ako ove godine emitujemo neku količinu metana i zatim prestanemo da ga emitujemo, količina koju smo dodali će se ‘razgraditi’ posle 12 godina, i koncentracija metana će se vratiti na nivo od pre 12 godina, a svake godine od emitovanja koncentracija će biti sve manja i manja, dok se ne vrati na ‘staru’ vrednost“, objašnjava dr Đurđević.

Kada govorimo o ugljen-dioksidu okolnosti su znatno teže, jer je prema rečima dr Đurđevića njegov životni vek značajno duži od životnog veka metana.

„Životni vek ugljen-dioksida emitovanog u atmosferu je jako dug, od nekoliko vekova pa do nekoliko hiljada godina, a jedan značajan deo emitovanog ugljen-dioksida ostaće u atmosferi ’zauvek’“, kaže dr Đurđević i skreće pažnju na članak iz naučnog časopisa Nature u kom se navodi da je „životni vek ugljen-dioksida koji se ispušta sagorevanjem fosilnih goriva u atmosferu nekoliko vekova, plus 25% koji u suštini ostaju zauvek tamo“.

„Ako tokom neke godine emitujemo određenu količinu ugljen-dioksida u atmosferu i time povećamo koncentraciju, a onda prestanemo da je emitujemo, da bismo videli da koncentracija počinje da se vraća na staru biće potrebno nekoliko vekova; da bismo videli koncentraciju koja je bila pre emitovanja, moraćemo da čekamo jako dugo, mereno ljudskim životima zauvek. To je razlog zbog kog se – kada jedne godine emitujemo manje ugljen-dioksida – njegova koncentracija ne smanjuje nego samo manje raste u odnosu na prethodnu godinu“, objašnjava dr Đuđević.

On takođe napominje da je upravo ova osobina ugljen-dioksida kriva za to što su klimatske promene s kojima se suočavamo tako opasne. „Nema vraćanja unazad, kada budemo prestali da emitujemo ugljen-dioksid, jednostavno ćemo se samo tu zaustaviti, odnosno ostaćemo na nivou ‘problema’ na kom smo u tom trenutku“, upozorava dr Đurđević.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač