Recikliranje netačnih podataka o upravljanju otpadom

U „Dnevniku 2“ Radio-televizije Srbije 18. februara emitovan je prilog o početku spaljivanja otpada u novom Centru za upravljanje otpadom u Vinči. Novinarka prilog završava konstatacijom: „Samo u Japanu postoji 1.200 spalionica otpada. Norveška, na primer, nema više deponije, jer se sav otpad iskoristi. U Kopenhagenu, jednom od tri najčistija evropska grada, na vrhu spalionice otpada je skijaška staza.“

Iste podatke potom je prenela Politika u svom štampanom izdanju, kao i portali K1 info, Glas javnosti, Energija Balkana, Blic i Qninfo.

I dok se Danci zaista skijaju na stazi koja je napravljena na krovu spalionice u Kopenhagenu, navedeni podaci za Japan i Norvešku ipak nisu sasvim tačni.

Prema najskorijim dostupnim podacima koje je objavilo tamošnje Ministarstvo životne sredine, u Japanu je aktivno 1.056 spalionica otpada. U saopštenju za štampu iz kojeg potiču ovi podaci navodi se i da se broj spalionica smanjuje, a da se njihovi kapaciteti neznatno uvećavaju. Međutim, čak i uz ovako valiki broj spalionica, Japan se suočava sa manjkom prostora za deponovanje spaljenih ostataka i otpada koji se ne spaljuje [1]. Ukoliko se nastavi isti nivo proizvodnje otpada, Japan će za 22,4 godine iscrpeti svoje kapacitete za njegovo odlaganje.

U Norveškoj se, prema poslednjim dostupnim podacima, deponuje oko 20% običnog otpada. Oko 73% se reciklira. Od toga, oko 44% se iskoristi za proizvodnju novih proizvoda ili materijala, dok se preostali udeo spaljuje i u tom procesu se proizvodi energija. U procesu upravljanja otpadom Norveška je 2009. godine načinila značajan korak kada je zabranila deponovanje biorazgradivog otpada i tako umanjila emisiju metana koji nastaje u procesu razlaganja ovog otpada i njegov štetan uticaj na životnu sredinu. Sa druge strane, ni proces proizvodnje energije u spalionicama nije idealno rešenje. Tokom spaljivanja svake tone otpada norveške spalionice proizvode nešto više od jedne tone ugljen-dioksida [2] koji značajno doprinosi stvaranju efekta staklene bašte. Kako su spalionice značajne karike za proizvodnju energije, u nekim periodima ove fabrike su i uvozile ili spaljivale smeće koje je moglo biti reciklirano, jer su njihove potrebe bile veći od ponude [3].

Jelena Jovović, FakeNews Tragač