Nemojte čitati ovaj tekst

Čitalac nas je zamolio da proverimo tvrdnju koju je Tatjana Vojtehovski, trenerkinja NLP-a (neurolingvističkog programiranja), u više navrata iznosila u svojim nastupima – da naš mozak „ne prepoznaje negativne komande”, da „ne poznaje negaciju”. Glavni istraživač Centra za kognitivne nauke i profesor sa Univerziteta u Nišu Mihailo Antović za FN Tragač kaže da je takva teza neprihvatljiva, te navodi istraživanja koja su se bavila ovom temom i nisu došla do takvog zaključka.

Vojtehovski: Čovekov um ne poznaje negaciju

Tokom gostovanja na TEDx konferenciji u Podgorici bivša TV voditeljka Tatjana Vojtehovski navela je da čovekov um ne poznaje negaciju. Kako bi se izbegla svaka mogućnost izvlačenja izjave iz konteksta, citiraćemo čitav segment koji se odnosi na tu tezu:

Druga stvar koju treba da znate, za naš um, za taj savršeni sistem, jeste da naš um ne poznaje negaciju. (Ispis na slajdu: UM NE PREPOZNAJE NEGATIVNE KOMANDE) Dakle, NEMOJTE pomisliti na dve zelene jabuke! Aha?! Naš um ne poznaje negaciju. NEMOJTE pomisliti na tri pomorandže! Hm?! Naš um ne poznaje, ali mi stalno našem umu dajemo komande u negativnom: da NE zakasnim, da NE zaboravim, da mi se NE desi to što mi se desilo, samo da mi se NE desi… Roditelji svojoj deci govore „Pazi da ne padneš, pazi da ne padneš“, dete čuje „…da padneš“, „…da padneš“… I roditelj još samo doda „Ako padneš, tačno ću te ubiti“ (smeh u publici).

Mihailo Antović je glavni istraživač Centra za kognitivne nauke i profesor Univerziteta u Nišu, gde između ostalog predaje Psiholingvistiku i Uvod u kognitivnu lingvistiku. U odgovoru na naše pitanje najpre skreće pažnju na to da je NLP metoda pseudonaučna: „Osim što je pseudonaučna, ’metoda’ je i dijabolična, budući da pod maskom potkupljivanja (kako uspeti u životu…) zapravo propagira manipulaciju kao vrhovnu vrednost“.

Budi oprezan / Ne pipaj šporet

Ne zalazeći u pitanje modela oblikovanja poruka – da li će u određenoj situaciji recipijent (dete, učenik, kupac, glasač…) bolje reagovati na afirmativnu ili negativnu rečenicu – želeli smo da proverimo tezu da „naš um“, a posebno dečiji um – ne poznaje negaciju. Važno je razlikovati ove dve ravni: šta smo u stanju da percipiramo i na šta ćemo bolje reagovati. Antović kaže da mu je, kao roditelju, bliska teza da je pozitivno potkrepljenje („Budi oprezan!“) adekvatnije nego negativno („Ne penji se tamo!“), ali da to nije univerzalno primenljivo načelo, jer bi svom detetu – u slučaju da postoji neposredna opasnost da se opeče – svakako poručio „Ne pipaj šporet“.

Profesor u svom odgovoru objašnjava da se jezička produkcija negacije, uz individualne varijacije, javlja između 18. i 24. meseca starosti, a razumevanje i mnogo pre toga.

„Džordž Lejkof kao kognitivni lingvista tvrdi da ’semantički okvir mora da se aktivira’ i kod negacije. ’Ne pipaj šporet’ dakako podrazumeva da neko zna osnovno značenje leksema ’pipati’ i ‘šporet’. Možemo da diskutujemo o tome da li se najpre procesira potvrdno značenje pa naknadno negacija, ili čak negacija možda ima prednost – deca često u najranijoj fazi stavljaju negativni marker na sam početak rečenice – no to je već stvar za psiholingvističke eksperimente“, navodi Antović.

Različite forme negativnog

Kada je reč o načinu na koji deca interpretiraju i koriste negaciju, važno je naglasiti različite kontekste: izražavanje nepostojanja („Nema više soka“), odbacivanja („Neću napolje“), poricanja („To nije lizalica“)… Istraživači sa Univerziteta Stanford sprovodili su eksperimente s decom uzrasta od dve do četiri godine. Ako se na kartici nalazi slika dečaka s dve jabuke i dečaka praznih ruku, koliko će brzo dete reagovati na zadatak „Pogledaj dečaka koji nema jabuke“? Autori studije došli su do zaključka da deca imaju tendenciju da gledaju u naznačeni predmet čak i ako je negiran („koji nema jabuke“ / „with no apples“), ali da s godinama postaju brža i preciznija kada je reč o ispravnim interpretacijama negativnih rečenica.

Grupa istraživača objavila je 2021. godine rad u kome se zaključuje da se kod dece tokom druge godine života može dokazati da razumeju negativne rečenice, tj. da ih ne interpretiraju kao afirmativne. Do sličnog zaključka su došli i naučnici sa Univerziteta u Torontu.

Slon i dve zelene jabuke

Šta ćemo, naposletku, sa primerom Tanje Vojtehovski o „tri zelene jabuke“?

„Kada na Berkliju držim predavanja o uokviravanju, prvo što uradim jeste da dam studentima da urade vežbu“, pisao je Džordž Lejkof. „Vežba je: Ne razmišljajte o slonu! Što god da radite, ne razmišljajte o slonu. Nikad nisam sreo studenta koji bi bio sposoban da to uradi. Svaka reč, kao i ’slon’, priziva okvir koji potiče od slike ili drugih vrsta znanja – slonovi su krupni, imaju velike uši, surlu, podsećaju na cirkus itd. Reč je relativno definisana ovim okvirom. Kada negiramo okvir – mi ga u stvari prizivamo“.

Ako ne možemo da se odupremo posmisli na dve zelene jabuke nakon što nam Tanja Vojtehovski kaže da na njih ne mislimo – da li je to dokaz da naš um ne poznaje negaciju? Odgovor daje profesor Antović.

„Što se primera sa jabukama tiče, u pitanju je tipična NLP-ovska manipulacija. Jedan od načina da se razjasni o čemu se radi je da se pozovemo na termine ’samoreferentan’ (izraz koji označava samog sebe) i ’presupozicija’ (ono što pretpostavljamo o fenomenu o kome raspravljamo, a što se ne nalazi eksplicitno u izgovorenom). U konkretnom slučaju (Nemoj da padneš), dva glagola imaju različit referencijalni status: ’pasti’ se odnosi na eksterni događaj, a ’misliti’ na proces koji nužno moramo da upotrebimo kako bismo uopšte mogli da semantički obradimo rečenicu! Drugim rečima, glagol ’misliti’ ovde je samoreferentan, i to iz više aspekata. U vezi sa drugim fenomenom, presupozicija oba iskaza je ’Nemoj [da pomisliš] da [ćeš da] padneš’, tj. ’Nemoj [da pomisliš] da [ćeš da] pomisliš na jabuke’. Sada je očigledno zašto je drugi iskaz logički nemoguć, pa samim tim i manipulativan. Ne možemo da mislimo da ne mislimo! Otprilike, kao da pritisnemo papučicu gasa na automobilu, a očekujemo da se on zaustavi”, objašnjava Antović za FN Tragač.

Stefan Kosanović i Stefan Janjić, FakeNews Tragač

Naknadna napomena (30. maj 2023): Čitalac sa Tvitera primetio je da smo konferenciju na kojoj se Tatjana Vojtehovski predstavila nazvali „TED“ umesto „TEDx“. Ispravili smo grešku u drugom pasusu teksta.