Milankovićevi ciklusi nisu odgovorni za to što nam je planeta sve vrelija


Šta spaja Gavrila Principa i Milutina Milankovića? Srpsko poreklo, rekli bi jedni. Vizija, rekli bi, možda, drugi. „Pečat“, dodajemo mi, u slučaju da ste propustili misaonu akrobatiku s jedne od skorašnjih naslovnica ovog nedeljnika.

„Naš naučnik Milutin Milanković mogao bi da ima, dakle, isti efekat na geopolitičku strategiju ’klimatskih promena’ kao što je Gavrilo Princip imao na Austro-ugarsku imperiju“, objavio je ovaj list u izdanju od 16. juna, odgovarajući na pitanje „Šta ih spaja?“.

Nesvakidašnje uparivanje slavnih srpskih ličnosti Pečat zasniva na dezinformaciji da su Milankovićevi ciklusi dokaz da je zagrevanje kojem svedočimo prirodna pojava i da je uticaj ljudi na klimatske promene zanemarljiv.

Tekst o povezanosti aktuelnih klimatskih promena i Milankovićevih ciklusa za Pečat je napisao Nebojša Radić, dopisnik ovog lista iz Kembridža. Inače, Radić je doktorirao kreativno pisanje u Velikoj Britaniji, a magistrirao nastavu uz tehnologiju u Vankuveru i italijanski jezik na Novom Zelandu. Trenutno radi kao direktor programa za jezike na univerzitetu u Kembridžu.

 

Šta su „Milankovićevi ciklusi“?

Pre oko sto godina Milanković je dao veliki doprinos nauci pomogavši nam da shvatimo kako promena položaja Zemlje u odnosu na Sunce utiče na dugoročne promene klime na našoj planeti. Ove promene položaja Zemlje utiču – između ostalog – na pojavu ledenih doba, a po našem naučniku dobile su ime Milankovićevi ciklusi. Konkretno, Milanković je svoju teoriju bazirao na tri promene. Ovde ćemo navesti i grube procene njihovog trajanja, pri čemu treba uzeti u obzir i oscilacije koje se u tom pogledu javljaju.

  1. Promena oblika Zemljine orbite (ekscentricitet): ciklus koji obuhvata oko 100.000 godina i podrazumeva promenu oblika Zemljine orbite od približno kružnog do blago eliptičnog. Ova promena dešava se primarno pod uticajem sila gravitacije dve najveće planete Sunčevog sistema – Jupitera i Saturna.
  2. Promena nagiba ose rotacije Zemlje tokom kruženja oko Sunca: ciklus koji obuhvata oko 41.000 godina i podrazumeva promenu kosine Zemlje u orbiti oko Sunca, što utiče na promenu intenziteta godišnjih doba.
  3. Promena položaja Zemljine ose (precesija): ciklus koji obuhvata oko 23.000 godina i podrazumeva čigrasto „ljuljanje“ Zemljine ose koje je posledica gravitacionog uticaja Sunca i Meseca.

Sve ove promene utiču na količinu sunčevog zračenja koje dopire do vrha atmosfere, kao i na domet zračenja. Klima se pod uticajem tih promena zaista menja, ali u izuzetno dugim periodima: promene na osnovu Milankovićevih ciklusa dešavaju se tokom desetina ili čak stotina hiljada godina.

 

Kako je Pečat predstavio Milankovićeve cikluse?  

U tek nekoliko rečenica dopisnik Pečata objašnjava da je Milanković „proučio dokumentaciju o klimatskim promenama“, te „primetio da vremenom dolazi do promena“.

„Njegovo objašnjenje za te promene je bilo da je zemljina orbita oko Sunca nepravilnog, eliptičnog oblika, tako da je naša planeta nekada dalja nekada bliža Suncu. Takve manje promene se događaju otprilike svakih 22.000 godina, a veće oscilacije u toj orbiti se događaju na 100.000 godina. Isto je tako izračunao da se svakih 41.000 godina Zemlja naginje na jednu ili drugu stranu, tako da zaleđene polove približava ili udaljava od Sunca“, piše Radić.

Iz ovih navoda može se zaključiti da autor meša promenu oblika Zemljine orbite i promenu položaja Zemljine ose, objašnjavajući prvu pojavu kao veću promenu u Zemljinoj orbiti, a drugu kao manju. Ipak, kako smo već naveli, Milankovićev ciklus u trajanju od oko 100.000 godina odnosi se na Zemljinu orbitu, dok se ciklus koji obuhvata oko 23.000 godina odnosi na promenu položaja zemljine ose, a ne njene orbite.

Pri kraju svog predstavljanja Milankovićevih ciklusa autor iznosi još jednu paušalnu ocenu: „Milanković je radio pre jednog veka i konstatovao da se u tom trenutku već sto godina planeta Zemlja približava Suncu što uzrokuje otopljavanje. Ako tome dodamo još sto godina od Milankovića do nas, dolazimo do pomenute UN brojke od dvesta godina“.

Ovde dopisnik Pečata pokušava da sa Milankovićevim ciklusima poveže procenu Ujedinjenih nacija i brojnih stručnjaka za klimatske promene da je globalno zagrevanje povezano sa industrijskom revolucijom koja je počela pre oko 200 godina. Međutim, kako su stručnjaci iz NASA objašnjavaju, Zemlja je trenutno u interglacijalnom periodu (razdoblju blage klime između dva ledena doba), što znači da bi trebalo da se postepeno hladi, a ne zagreva, ukoliko bismo se vodili Milankovićevom teorijom.

 

Da li klimatska kriza s kojom se suočavamo ima veze sa Milankovićevim ciklusima?

Ukratko rečeno – ne. Teza o povezanosti Milankovićevih ciklusa i globalnog zagrevanja širi se internetom već godinama. Na ovakve tvrdnje reagovali su brojni mediji koji se bave proverom podataka, uključujući Snoups, Lodžikli fekts, kao i naš partnerski portal iz Hrvatske, Faktograf. Da Milankovićevi ciklusi ne mogu da objasne trenutno globalno zagrevanje pisale su i novinske agencije Rojters, AFP i AP, pa čak i američka svemirska agencija NASA.

U podkastu portala Klima101, posvećenom zabludama o klimatskim promenama, meteorolog i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević objašnjava da bi bilo lepo da Milankovićevi ciklusi mogu da nas spasu od klimatskih promena ili da su oni njihov uzrok, ali da to – nažalost – nije slučaj.

„Milankovićevi ciklusi se dešavaju na vrlo dugim vremenskim razmerama. Treba da se čeka po nekoliko hiljada ili po 10.000 godina da biste vi videli neku promenu koja vas uvodi u ledeno doba ili vas vraća iz ledenog doba u međuledeno. Kada pričamo o trenutnim klimatskim promenama stvari se dešavaju na mnogo kraćim vremenskim razmerama. Dešavaju se na razmerama od nekoliko decenija. Od trenutka kad sam se ja rodio do danas temperatura je porasla blizu jednog stepena. Kada pričamo o Milankovićevim ciklusima, čak i da sam Keopsova piramida verovatno ne bih ništa primetio što se tiče klime“, navodi Đurđević.

FN Tragač je o navodnoj vezi između Milankovićevih ciklusa i trenutnih klimatskih promena razgovarao i sa ekspertkinjom za klimatske promene Danijelom Božanić, koja objašnjava da na karakteristike klimatskih uslova na Zemlji između ostalog utiču i promene položaja Zemlje u odnosu na Sunce kojim se bavi Milankovićeva teorija. Ipak, i ona skreće pažnju na to da „ove promene nisu značajne na manjim vremenskim razmerama i ne mogu se osetiti za vreme životnog veka čoveka, pa čak ni za vreme života deset i više generacija“.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

23/11/2023

Ne, tetovaža Ane Stanskovski nije trajna

Portali B92, Blic, Kurir, Luftika i Nportal objavili su viralnu priču o influenserki Ani Stanskovski, koja je istetovirala ime svog dečka na čelu. „Mnogi su bili u…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA