23.11.2023.Leta 2019. godine nekolicina medija objavila je vest o velikom otkriću: Nikola Tesla finansirao je četnički pokret! Kao dokaz ponuđena je spomenica iz 1938. godine, kojom se Udruženje četnika iz Bele Crkve zahvaljuje velikom naučniku kao svom darodavcu, „uz uspomenu na osvećenje zastave“. Znači li ovo da je Tesla zaista novčano pomagao četnicima? Šta tačno predstavlja „osvećenje zastave“ i kakve troškove taj čin iziskuje? Tragom ovih pitanja možemo otkriti mnogo toga o četničkom pokretu između dva svetska rata: o tome kako je funkcionisao i kako se finansirao.
„Pravila Udruženja četnika“, doneta krajem 1922. godine, predvidela su četiri izvora prihoda centralnog udruženja i njegovih mesnih odbora. To su: prihodi od članarine, dobrovoljni prilozi, pokloni i zaveštanja, te prihodi od zabava i almanaha. Najgalantniji članovi (dobrotvori) donirali su najmanje 2000 dinara, dok su članovi „utemeljači“ davali barem hiljadu. Redovni članovi plaćali su 110 dinara godišnje (50 za upisninu i pet dinara mesečno), dok je za „nove četnike“ bio predviđen fin popust: članarina je iznosila ukupno 61 dinar za 12 meseci.
Osim centralnog udruženja, širom Srbije osnivani su i mesni odbori: na primer, 1933. u Rumi, 1934. u Ćićevcu i Sremskim Karlovcima, 1935. u Lajkovcu, a 1937. u Svilajncu, Krčedinu i Mošorinu. Iako može delovati da je kroz tako široko organizovanu mrežu bilo jednostavno doći do velikog broja ljudi i obezbediti sredstva kroz članarine, udruženje je ipak neretko kuburilo s novcem. „Pravda“ u maju 1927. donosi izveštaj sa Skupštine udruženja, gde je saopšteno da se u blagajni nalazi svega 6000 dinara, zbog čega je odlučeno da se „bankama, humanim društvima i imućnim građanima“ upute pisane molbe za novčane priloge.
Iz te perspektive lakše je razumeti i zašto se Udruženje četnika iz Bele Crkve obratilo Tesli, tražeći pomoć za osvećenje zastave. Muzej Nikole Tesle potvrdio je Tragaču da je spomenica autentična. U propratnom pismu, adresiranom na Njujork, četnici navode da osvećenje zahteva određene „materijalne žrtve“, pa da se stoga obraćaju „svima nacionalnim rodoljubima, građanima i ustanovama za pripomoć, a kojima dostavljamo ovu spomen-povelju, kao uspomenu na dan osvećenja naše društvene zastave“.
Članom 44 „Pravila udruženja četnika“ četnička zastava određena je kao crna, sa mrtvačkom glavom u sredini, belim orlom na koplju, kao i natpisom „Za slobodu i čast Otadžbine“. Obred osvećivanja zastave i danas se praktikuje kod nas, ali ne tako često kao između dva rata, kada su to činile mnogobrojne organizacije, poput pevačkih, sokolskih, pa i četničkih društava. Iako nije reč o činu koji zaista iziskuje velike „materijalne žrtve“, bio je to dobar povod da se članovi, ali i drugi potencijalni donatori, motivišu da doniraju.
Muzej Nikole Tesle nije mogao da nam odgovori na pitanje da li je Tesla uplatio neki novac belocrkvanskim četnicima: arhiva kojom raspolažu sadrži hiljade Teslinih čekova, čije bi pregledanje u svetlu ove teme bilo otežano činjenicom da je potencijalna donacija mogla biti uplaćena i na nečije lično ime, ili „na ruke“, a ne na ime udruženja. Ipak, iz propratnog pisma je jasno da je spomenica poslata „unapred“, ne kao zahvalnica za primljen novac, već kao gest upućen potencijalnim darodavcima. Sve u svemu, nema dokaza da je Tesla finansijski podržavao četnički pokret, niti bi iz neutemeljenih navoda o vezi Tesle i četnika trebalo izvlačiti bilo kakve zaključke o njegovim svetonazorima.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
