18.12.2023.Kada osetimo prve simptome prehlade, prvo za čime potežemo uglavnom su vitamini različitih vrsta, ali i čajevi u koje iscedimo podosta limuna. U koktelu vitamina koji tada unosimo u sebe gotovo neizostavan je i vitamin C, a njime je bogat i pomenuti limun. Međutim, ovaj vitamin, koji se često pominje kao važan faktor u borbi protiv prehlade, zapravo nam ne može pomoći da je izbegnemo. Iako je važan za naše zdravlje, on sam po sebi nije dovoljan da nas izleči ili spase od bolesti.
Za razliku od većine životinja, telo čoveka nije u sposobnosti da prirodno sintetiše vitamin C. Pre početka 20. veka i izolacije vitamina C, te otkrića njegovog značaja za ljudsko telo, mnogi ljudi patili su od bolesti uzrokovanih upravo nedostatkom ovog vitamina. U pitanju je bolest po imenu skorbut, koja je bila posebno rasprostranjena među mornarima i piratima. Oni su retko imali pristup adekvatnoj ishrani, pa su zbog nedostatka vitamina C osećali simtome skorbuta među koje spadaju letargija, oticanje usled unutrašnjeg krvarenja i problemi sa desnima.
Nakon otkrića da vitamin C leči skorbut 1932. godine, ova bolest polako iščezava, a otkrivaju se drugi benefiti pomenutog vitamina. Otkriveno je i da vitamin C igra bitnu ulogu u sintezi kolagena, proteina u ljudskom telu koji je izuzetno važan za formiranje vezivnog tkiva i zaceljivanje rana. Međutim, mit o tome da vitamin C sprečava prehladu počinje da se širi sedamdesetih godina prošlog veka, kada je dobitnik nobelove nagrade Lajnus Poling sugerisao da velike doze tog vitamina mogu stati na put prehladi.
Poling je ovo zaključio na osnovu studije u kojoj su učestvovala deca školskog uzrasta u jednom kampu za skijanje u Švajcarskoj. Studija je potvrdila da unošenje jednog grama vitamina C dnevno značajno smanjuje učestalost i trajanje prehlada. Ipak, u modernijim studijama se napominje kako deca školskog uzrasta u kampu za skijanje nisu reprezentativan uzorak za opštu populaciju, te da se zaključci o učinkovitosti vitamina C ne mogu donositi samo na osnovu ove studije.
Od tada do danas više studija bavilo se upravo tematikom uticaja vitamina C na prehladu. Već krajem sedamdesetih godina prošlog veka u studiji Grejs Taft i Pola Fildhausa sa Univerziteta u Lidsu zaključeno je da „ne postoji dovoljno prihvatljivih naučnih dokaza koji bi ukazivali da je vitamin C efikasan i bezbedan tretman za prehladu“. Nešto novija studija s početka devedesetih godina sugeriše da vitamin C „dosledno smanjuje trajanje epizoda prehlade i težinu simptoma“, ali i da je osim toga „zbog potencijalnih nuspojava i njegovih prilično umerenih direktnih efekata“ klinički „beskoristan“ za lečenje obične prehlade.
I nešto novija istraživanja sprovedena tokom prethodne decenije podržavaju ovakve zaključke. U studiji pod naslovom „Vitamin C u prevenciji i lečenju obične prehlade“ navodi se da konzumacija ovog vitamina smanjuje težinu i trajanje prehlade, ali da ga je najrazumnije unositi kroz ishranu „s obzirom da suplementacija nije smanjila ukupnu incidencu prehladi u opštoj populaciji“. Druga studija otkriva nam da redovno uzimanje vitamina C dovodi do „smanjenja trajanja prehlade za 8% kod odraslih i 13% kod dece“, ali i zaključuje da se „do sada, terapeutska suplementacija nije pokazala efikasnom“.
Ivan Subotić i Tijana Femić Bumbić, FakeNews Tragač
