Da li je carski palac iskrivio Transsibirsku železnicu?


„Ako sam rekô da će tuda da prođe pruga, ima tuda da prođe. I ako to ne umete, možete samo da pređete sa nivoa inženjera u gulag!“ Prema navodima jedne domaće Fejsbuk stranice, ovim rečima, i jednim nespretnim potezom olovke, objasnio je Staljin najboljim inženjerima Sovjetskog saveza na koji način će da premoste izrazito nepovoljan teren Transsibirske železnice. (Ili neke druge – voljom nekog drugog, ali o tome uskoro.)

Veb-stranica Ruskih železnica procenjuje ukupnu dužinu operativnih pruga u Ruskoj Federaciji na oko 85.600 km (poređenja radi, ukupna dužina pruga u Srbiji iznosi oko 4.000 km), kojima se od januara do novembra 2021. godine prevezlo nešto više od 962 miliona putnika. Statistika Međunarodne unije železnica Rusku Federaciju postavlja na treće mesto po veličini operativne železničke infrastrukture na svetu, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine.

Ovaj impresivni sistem železničkog saobraćaja započet je 1837. godine otvaranjem eksperimentalne deonice dužine svega 27 km, koja je povezala Carskoje selo i Sankt Peterburg, navodi veb-sajt „Predsedničke biblioteke Ruske Federacije“. Železnički sistem  ucrtan je na mape Ruske Imperije sredinom XIX veka, vizijom jednog od najenergičnijih ruskih careva Nikolaja I Romanova, čija će se legendarna strogost potom pripisivati i drugim mašinovođama ove moćne, ali često trome lokomotive ruske države.

U tekstu „Legenda o carevom prstu“ portala „Big tink“, navodi se kako je izgradnja železničkog saobraćaja između Moskve i Sankt Peterburga usporena oklevanjem carskih inženjera. Kako je strpljenje sredovečnog Nikolaja bilo upravo obrnuto proporcionalno beskrajnom prostranstvu države kojom je upravljao, nije teško zamisliti pištanje pare iz carskih ušiju zbog kašnjenja; ukratko, oteo je inženjerima mapu, povukao pravu liniju između Sankt Peterburga i Moskve, a sve bi drugo bila slavna istorija da ne beše tog nesrećnog, ali carskog palca.

„U blizini Verebjea, prava linija je odbačena zarad polukružnog odstupanja zvanično nazvanog Verebinska obilaznica“ – železničke anomalije u narodu poznatije pod imenom Carski prst, prenosi navedeni tekst. Prema predanju, carski palac je provirio preko ivice lenjira uz koji je Nikolaj I prevukao pravu liniju između stare i nove prestonice, utisnuvši u trasu polukrug. „U carskoj Rusiji, vladareva volja je zakon“, napominje tekst, zbog čega se nijedan inženjer nije usudio da carevu omašku ispravi.

Ali otkud zaista Verebinska obilaznica? Završivši liniju Moskva-Petrograd 1851. godine, nestrpljivi car je konačno mogao da odahne – ali ne zadugo. U tekstu portala „Raša bijond“, opisana je tragedija koja se na ovoj liniji dogodila već u februaru naredne godine. Jedno od stajališta nove trase nalazilo se na isuviše strmom brdu, što je dovelo do prevrtanja vozne kompozicije. O obilaznici oko ovog strmog mesta počeće da se govori tek 1869. godine, kada je izgoreo Mstinski most, kojim se usklađivala razlika u nadmorskoj visini između dve udaljene stanice. Nakon opsežnih radova, kojima je trasa produžena za 5 km i dva dodatna stajališta, Verebinska obilaznica je završena 1881. godine – 26 godina nakon smrti Nikolaja I Romanova.

„Carski prst“ je u međuvremenu „ispravljen“ tokom ranih 2000-ih, za potrebe brze železnice kojoj ne pogoduje zakrivljenje pruga, ali legenda o vladarevom prstu opstaje internacionalno, potpirujući divljenje surovosti ruskih vlastodržaca. Tako se podvig stvaranja pruge Moskva-Petrograd često pogrešno pripisuje Petru Velikom, a „carski palac“ ove železničke linije ponekad postaje „Staljinov palac“ „čuvene Transsibirske železnice Moskva-Vladivostok“, kako navodi Fejsbuk stranica s početka ovog teksta.

Nikola Đurić, FakeNews Tragač

Ukratko

23/11/2023

Ne, tetovaža Ane Stanskovski nije trajna

Portali B92, Blic, Kurir, Luftika i Nportal objavili su viralnu priču o influenserki Ani Stanskovski, koja je istetovirala ime svog dečka na čelu. „Mnogi su bili u…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA