Danica Grujičić i danske loto-kuglice

Čitalac Tragača skrenuo nam je pažnju na intervju koji je ministarka zdravlja u tehničkom mandatu dr Danica Grujičić dala za televiziju Insajder. Prijava se konkretno odnosi na jednu sumnjivu tvrdnju vezanu za proces stažiranja mladih lekara u Danskoj, koju je ministarka izgovorila tokom ovog gostovanja. Kontaktirali smo sa Danskom zdravstvenom upravom i utvrdili da dr Grijičić nije sasvim ispravno objasnila kako funkcioniše stažiranje u danskim zdravstvenim ustanovama.

Dr Grujičić je, govoreći o pitanju deficita lekara u Srbiji, navela kako studenti u Danskoj koji završe medicinski fakultet o trošku države, nasumično izvlače lopticu na kojoj piše ime grada u kome moraju da rade dve godine po okončanju studija. „Svi žele nekakvu specijalizaciju. U Danskoj, vi kada završite o trošku države fakultet vi dve godine idete negde, izvrćete lopticu na kojoj piše ime grada u kome treba da radite“, navela je Grujičić.

Kako stići do „izvrtanja loptice“?

Kako bismo odgovorili na ovo pitanje, neophodno je da ukratko obrazložimo kako funkcioniše danski obrazovni sistem u oblasti medicine. Studije medicine u ovoj državi traju ukupno šest godina, a sastoje se od osnovnih i master studija. Nakon završetka master studija, budući lekari su dužni da prođu osnovnu kliničku obuku, odnosno stažiranje u kliničkoj ustanovi (skraćeno KBU – klinisk basisuddannelse). Ovo podrazumeva kurs od 12 meseci u zdravstvenoj ustanovi kako bi se steklo ovlašćenje za samostalan lekarski rad, što je ujedno i preduslov za dalju specijalizaciju. Nacionalni odbor za zdravstvo u Danskoj sprovodi proceduru registracije za stažiranje, dok regioni organizuju proceduru zapošljavanja.

Diplomirani studenti medicine ne „izvrću lopticu“, kako je to slikovito objasnila dr Grujičić, već se prijavljuju za osnovnu kliničku obuku, nakon čega dobijaju svoj redni broj od Danske zdravstvene uprave. Potom, na osnovu datog redosleda, imaju mogućnost da izaberu željenu obuku na zvaničnom veb-sajtu basislaege.dk, gde je za svaku trenutno dostupnu opciju jasno naznačeno koja oblast medicine je u pitanju, ali i koja tačno zdravstvena ustanova zapošljava.

Da li je iko ostavljen bez mogućnosti izbora?

Redosled prema kome mladi lekari biraju željeni KBU kurs jeste određen po principu lutrije, odnosno, nasumično. Oni kojima pripadnu najmanji brojevi prvi imaju mogućnost izbora, dok oni sa većim brojevima to čine kasnije, pa im je spisak opcija sužen. Ali jedno je sigurno – izbor svakako postoji. Ovo nam je potvrđeno i u pres službi Danske zdravstvene uprave.

„Nije sasvim tačno da budući lekari u Danskoj ne mogu da biraju grad u kom žele da završe KBU. Kada se studenti medicine registruje za KBU, dobijaju broj lutrije od Danske zdravstvene uprave. Broj lutrije označava redosled kojim mogu da biraju kurseve na basislaege.dk. To praktično znači da će neki studenti medicine imati više mogućnosti da biraju od drugih. Ako dobijete najveći broj lutrije, ostaće vam samo nekoliko opcija“, objašnjava za FN Tragač Moli Mari Birlih iz pres službe Danske zdravstvene uprave.

Pored ovoga, treba naglasiti i to da se osnovna klinička obuka u Danskoj sastoji od dva puta po šest meseci stažiranja, odnosno ukupno 12 meseci, a ne dve godine kao što to navodi ministarka Grujičić u intervjuu.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač