Treba li izbegavati metalnu kašičicu kada uzimamo med?

Med predstavlja deo svakodnevne ishrane ljudi širom sveta, a o njegovim lekovitim svojstvima doznali smo, kroz usmena predanja, uglavnom još tokom detinjstva. O zdravstvenim benefitima meda, ali i o zaštiti pčela i neophodnosti njihovog očuvanja zarad nepromenjenog funkcionisanja planete, govori se u okviru naučnih zajednica, ali i kroz beletristiku. Tako je knjiiga „Istorija pčela“ autorke Maje Lunde, koja govori o mračnoj sudbini planete ukoliko dopustimo da pčele u potpunosti nestanu, doživela veliki komercijalni uspeh, a uticala je i na ekološku svest.

Koliko i u koje doba dana treba konzumirati med, kao i koja važna svojstva ova namirnica poseduje, uglavnom je poznato, dok je oko pitanja čime med (ne) treba jesti nastao jedan od najistrajnijih mitova vezanih ovaj proizvod. Ovaj mit ukazuje na to da med ne treba konzumirati metalnom kašikom, jer u dodiru s metalom gubi povoljna nutritivna i lekovita svojstva. Međutim, istina je drugačija.

Portal Dr Gifing ističe važne komponente meda za dobrobit našeg organizma, ali i da ne treba „koristiti metalnu kašičicu za med jer može doći do reakcije organskih kiselina i metala, što je štetno po zdravlje i uništava vitamine u proizvodu“. Čitaocima se savetuje da koriste „drvenu, porculansku ili plastičnu kašičicu”. O alergijama koje može da izazove i pojedinostima oko konzumiranja i probave meda govori i portal Glas grada, ponavljajući poznati mit: „Mnogima je poznato da se med ne smije grabiti metalnom žlicom jer gubi svoje vrijedne sastojke.”

Međutim, radi se o zabludi. Proizvođači meda koji stoje iza brenda Plodovi Srbije Danijela i Nikola Milutinović objašnjavaju zašto teza o nepovoljnoj hemijskoj reakciji između meda i kašike nije utemeljena. Oni navode da „med ima pH oko 3,9 i, ako bismo išli ovom logikom, onda metalnim escajgom ne bi trebalo da jedemo sir, kiseli kupus, kiselo mleko, turšiju, voće, paradajz i mnogo drugih namirnica koje imaju veću kiselost od meda”.

Proizvođači meda iz Sjedinjenih Država objašnjavaju da ovaj mit u teoriji može zvučati logično jer je kiselost meda, odnosno njegova pH vrednost, u rasponu od 3,4 do 6,1 – prosečno 3,9 – a kiseline mogu korodirati metale ili izazvati hemijske reakcije. Međutim, „iako su mnogi metali reaktivni, uključujući gvožđe, bakar, aluminijum i kalaj, nerđajući čelik, od kog je napravljena većina escajga, nije reaktivan“, navode u pčelinjaku Mil Krik.

Sa ovime se slažu i drugi proizvođači meda, nazivajući mit o medu i metalnim kašikama „bapskim pričama koje ne iščezavaju“. Takođe, oni skreću pažnju na to da, iako je uzimanje meda metalnom kašikom samo po sebi bezopasno, ne treba tu istu kašiku ostavljati unutar tegle meda, niti čuvati med u metalnim posudama.

Dakle, konzumiranje meda metalnom kašikom ne ugrožava zdravlje niti lekovita svojstva meda. Zadržavanje meda na kašičici traje isuviše kratko da bi došlo do bilo kakve osetne hemijske reakcije.

Miloš Lazarević, FakeNews Tragač