Da li je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu za teoriju relativiteta?


Ako bi trebalo da formiramo igru asocijacija kao u Slagalici, a želimo da nam rešenje bude „Ajnštajn“, na pamet bi nam mogli pasti fizika, čupava kosa, genije, isplažen jezik, Mileva Marić, a svakako i teorija relativiteta. Međutim, ako bismo kao asocijaciju iskoristili pojam „fotoelektrični efekat“, koliko bi se ljudi setilo Ajnštajna?

Albert Ajnštajn je mnogo puta bio nagrađivan za svoj rad, a među priznanjima koja je dobio više je počasnih doktorata na različitim univerzitetima, medalje Maksa Planka i Bendžamina Frenklina, kao i prestižna Nobelova nagrada. Do ove, najcenjenije nagrade u svetu fizike, došao je suočavajući se sa brojnim preprekama.

Danas sa sigurnošću možemo tvrditi da je Ajnštajnov rad bio revolucionaran i da nam je promenio pogled na svet. Međutim, prihvatanje značaja tog rada nije bilo ni sveopšte ni momentalno. Mnogi Albertovi savremenici skeptično su posmatrali njegove ideje, osporavajući mu otkrića ili relativizujući njihov značaj. Mnoge njegove kolege, ali čak i naučnici iz drugih oblasti, nisu smatrali da je Ajnštajnov doprinos fizici posebno značajan, a njegov rad bio je osporavan i po nenaučnoj osnovi, s obzirom na to da je bio Jevrej koji je u Nemačkoj živeo i stvarao u doba uspona nacizma. Međutim, i pored negativnog odnosa mnogih naučnika prema Ajnštajnovom radu, on jeste osvojio Nobelovu nagradu.

Čuvena teorija sastoji se iz dva dela, specijalne (posebne) i opšte teorije. Ajnštajn je rad na teoriji relativiteta završio 1905. (specijalna), odnosno 1916. (opšta). Nobelovu nagradu dobio je 1922. godine, ali ne za 1922. i ne za teoriju relativiteta. Kako to?

Robert Mark Fridman sa Univerziteta u Oslu, u avgustu 2022. godine objavio je rad o ovoj kontroverznoj dodeli Nobelove nagrade, tačno 100 godina od tog događaja. U njemu se navodi da su se dodeljivanju Nobelove nagrade Ajnštajnu najviše protivili hemičar i fizičar Svante Arenijus i oftalmolog i optičar Alvar Gulstrand, obojica poreklom iz Švedske. Arenijus je kao član Nobelovog komiteta za fiziku koristio svoj uticaj kako bi „nagrađivao prijatelje i kažnjavao svoje neprijatelje“ u naučnom svetu, zabeležio je doktor fizičke hemije Patrik Kofi u svojoj knjizi „Katedrale nauke“.

Kada se komitetu pridružio švedski fizičar Karl Vilhelm Osen, Ajnštajnove šanse za nagradu se povećavaju. Arenijus i Gulstrand su između 1920. i 1922. u evaluacijama Ajnštajnovog rada na teoriji relativiteta pristrasno sudili o njegovom istraživanju, uključujući u svoje izveštaje argumente zasnovane na rasi i politici nemačkih ultranacionalističkih eksperimentalnih fizičara. Međutim, Osen je odlučio da nominuje Ajnštajnov rad koji se tiče otkrića fotoelektričnog efekta. Ipak, ni to Ajnštajnu nije pomoglo da nagradu osvoji 1921. godine.

Prema Statutu fondacije Nobel, ukoliko u određenoj godini nijedan rad ne ispunjava uslove za dobijanje nagrade, ona se može dodeliti naredne godine. Kako ni Ajnštajnov rad, ali ni rad danskog fizičara Nilsa Bora – drugog kandidata koji se dobro kotirao u komitetu – prema mišljenju komiteta nisu ispunili uslove da budu nagrađeni, dodela se odložila za narednu godinu. Tek kada je 1922. godine Osen ponovio nominaciju, Ajnštajnu je konačno dodeljena Nobelova nagrada, ali ne za jedno od najvećih otkrića dvadesetog veka – teoriju relativiteta.

Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač

Ukratko

22/05/2024

Ne, „pravilo 7-38-55“ nije pravilo

Portal Gradske info pridružio se nizu portala koji su preneli netačne navode o takozvanom „pravilu 7-38-55“, prema kojem se sedam odsto komunikacije prenosi rečima, 38 odsto tonom…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA