Kreme za sunčanje i zaštitni faktor za lažne uzbune

„Bili smo izloženi suncu stotinama hiljada godina i sve je bilo dobro dok krema za sunčanje nije izmišljena 1938. godine“ – piše korisnica mreže X, dodajući kako je od tog trenutka „stopa melanoma počela naglo da raste, ali ljudi krive sunce, a ne toksične hemikalije u kremama za sunčanje“. Uz ovaj tekst korisnica je priložila i fotografiju koja prikazuje navodni spisak toksičnih hemikalija u kremama za sunčanje. Međutim, melanom je postojao i mnogo pre nego što je izmišljena krema za sunčanje, a hemikalije koje ona sadrži ipak nisu toliko opasne kako to korisnica mreže Iks tvrdi.

„Kratka istorija melanoma“

Konstatacija da je „sve bilo dobro“ do 1938. godine je u prvi mah zbunjujuća i može sugerisati da melanom nije postojao pre nego što su počele da se proizvode kreme za zaštitu od sunca, te da ljudi od melanoma nisu ni obolevali, što nije slučaj. Francuski lekar Rene Laenek je još na samom početku 19. veka uveo termin „melanom“ i bio je prvi naučnik koji je o ovoj bolesti govorio na svojim predavanjima.

Kako navode američki istraživači u radu „Kratka istorija melanoma: od mumija do mutacija“ prvi zabeleženi opisi melanoma pojavljuju se još u spisima Hipokrata sa Kosa iz petog veka pre nove ere. Najraniji fizički dokaz ovog karcinoma pronađen je u metastazama izvučenim iz skeleta pretkolumbijskih mumija u Peruu. U evropskoj medicinskoj literaturi iz 17. i 18. veka takođe se referiše na „smrtonosne crne tumore sa metastazama i crnom tečnošću“.

Kada je izmišljena krema za sunčanje i ima li to veze s pojavom melanoma?

Sam proces stvaranja kreme za zaštitu od UV zračenja je trajao decenijama, te se ne može reći da je „izmišljena“ 1938. godine. Nemački dermatolog Pol Una je još 1910. godine patentirao kremu za zaštitu od sunca iz ekstrakta divljeg kestena, koja se prodavala pod nazivima „Zeozon“ i „Ultrazeozon“. U pitanju je naučnik koji je, 1896. godine, prvi opisao vezu između izlaganja sunčevom zračenju i raka kože.

Činjenica jeste da je, bez obzira na pojavu kozmetičkih proizvoda za zaštitu od sunca, stopa melanoma počela da raste tokom prošlog veka. Međutim, naučnici ovu stopu porasta ne dovode u vezu sa korišćenjem zaštitnih krema, već sa mnoštvom drugih faktora.

Srđan Damnjanović ovakvu diskursnu strategiju u svojoj knjizi „Mali rečnik grešaka“ objašnjava pod nazivom „post hoc, ergo propter hoc“ odnosno „posle toga, dakle zbog toga“, koju definiše kao „brkanje vremenskog sleda sa uzročnom vezom“. Upravo to čini i korisnica mreže Iks u problematičnoj objavi.

Zbog čega ljudi sve češće boluju od melanoma?

U studiji o „epidemiji melanoma“ govori se o mogućim faktorima koji su uticali na porast njegove stope, poput aktuelnih trendova u prekomernom izlaganju suncu radi sticanja preplanulog tena i upotrebi solarijuma. Takođe, autori u radu impliciraju i druge značajne okolnosti, poput promena u navikama odevanja ljudi i ratnih pohoda ljudi svetle puti u inostranstvu, u područjima gde su bili snažnije izloženi UV zračenju.

U drugom istraživanju iz 2009. godine navodi se da je učestalost pojave ovog kancera „usko povezana sa bojom kože i zavisi od geografskog područja“. Autori istovremeno naglašavaju da „opekotine od sunca u detinjstvu i adolescenciji značajno povećavaju rizik od razvoja melanoma“. U vezi sa tim, postoje indicije da upotreba krema za zaštitu od sunca odlaže formiranje nevusa (mladeža/belega) kod svetlopute dece, što može pomoći smanjenju rizika od dobijanja melanoma

Postoji još jedan važan faktor koji je doveo do većeg broja prijavljenih slučajeva melanoma u poslednjih nekoliko decenija, a to je veća svest o postojanju i rasprostranjenosti ove bolesti. Naučnici napominju da je upravo poboljšani skrining i otkrivanje melanoma u ranijim fazama mogao doprineti zvaničnom porastu ove stope. U ovom kontekstu interesantno je spomenuti istraživanje autora koji su primetili kako je „pokretanje nacionalnog programa skrininga (u Nemačkoj) odmah pratilo povećanje incidencije kožnog melanoma za 29% kod oba pola”.

I Harvardska medicinska škola bavila se mitom koji poručuje da kreme za sunčanje povećavaju rizik od melanoma. Docentkinja dermatologije i kodirektorka Klinike za prevenciju melanoma u Brigamu dr Dženifer Lin objasnila je da ovakvi, pogrešno interpretirani zaključci, dolaze iz studija u kojima su korisnici kreme za sunčanje naizgled bili u većem riziku od razvijanja raka kože nego osobe koje nisu koristile kremu.

„Ova lažna asocijacija je napravljena zato što su pojedinci koji su koristili kremu za sunčanje bili isti oni koji su putovali u toplije klime i sunčali se. Drugim rečima, velika količina izlaganja suncu, a ne krema za sunčanje, povećala je rizik od raka kože“,  objasnila je dr Lin.

Da li kreme za sunčanje sadrže toksične hemikalije?

Na fotografiji koju je korisnica priložila uz svoju objavu kao „opasne po zdravlje“ istaknute su sledeće supstance: oktokrilen, oktisalat, homosalat, oktinoksat i oksibenzon.

Kontaktirali smo sa prof. dr Danijelom Đukić Ćosić, redovnom profesorkom Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članicom Upravnog odbora Udruženja toksikologa Srbije. Ona ističe da su navedene hemijske supstance organskog porekla, te da se široko koriste u kremama za zaštitu od štetnog UV zračenja. Kako naša sagovornica navodi, „prema dosadašnjim naučnim saznanjima i regulatornim zahtevima, svi pomenuti tzv. UV filteri bezbedni su za primenu ukoliko se u kozmetičkom proizvodu nalaze u određenoj koncentraciji“.

„Stoga, sa aspekta našeg zdravlja od manjeg je značaja činjenica da li je neka hemikalija toksična i u kojoj meri, od činjenice da li se i kako bezbedno može koristiti“ – ističe dr Danijela Đukić Ćosić.

Govoreći o oksibenzonu, koji je na ilustraciji sa Iksa predstavljen kao najtoksičnija hemikalija u kremama za sunčanje, profesorka obrazlaže da „prema zvaničnim institucijama oksibenzon pripada 2B grupi, što znači da se smatra mogućim karcinogenom za ljude“. „Ova kategorija se koristi kada postoje ograničeni dokazi o karcinogenosti kod ljudi i nedovoljno dokaza o karcinogenosti kod eksperimentalnih životinja“, objašnjava profesorka Đukić Ćosić. Shodno tome, „stručnjaci trenutno smatraju da nema ubedljivih naučnih dokaza da se rizik od oboljevanja od melanoma povećava sa korišćenjem proizvoda za zaštitu od UV zračenja sa oksibenzonom“.

Nikako ne bi trebalo da se zbog zabrinutosti u vezi sa hemikalijama prisutnim u kozmetičkim proizvodima, koja je često i neopravdana, odustane od korišćenja krema za zaštitu od UV zraka. Budući da su UV zraci izuzetno štetni za našu kožu, ali i zdravlje, dugotrajna izloženost bez adekvatne zaštite mogla bi biti veoma opasna, zaključuje profesorka toksikologije Đukić Ćosić.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač