Ruska propaganda na domaćim portalima nakon napada na dečiju bolnicu u Kijevu

Više od deset srpskih portala tokom prethodna dva dana prenelo je makar jednu vest koja pravda ruski raketni napad na dečiju bolnicu u Kijevu. U razornim napadima na Kijev i celu Ukrajinu je, prema poslednjim informacijama, umrlo više od 40 ljudi. Mnogi domaći mediji su odmah nakon napada preneli izjave različitih ruskih zvaničnika u kojima se navodi kako ruska strana nije odgovorna za napad na bolnicu. Međutim, nezavisni novinari potvrdili su na osnovu snimaka raketiranja da je napad izvršen ruskim oružjem.

Već u pola jedan ujutru 8. aprila Vazdušne snage Ukrajine javile su da su ruske krstareće rakete navodno lansirane sa bombardera iz Volgogradske oblasti. Tokom noći većina njih je oborena, ali je do jutra cela Ukrajina bila pod uzbunom. Oko 10.40 ujutru raketa je pogodila dečiju bolnicu u Kijevu, pedeset minuta nakon što je uz zvuke sirena za vazdušnu uzbunu započeta evakuacija zgrada. U bolnici je u tom trenutku bilo 600 pacijenata koje je trebalo evakuisati. Povređeno je 300 ljudi, naveo je direktor bolnice.

Nekoliko sati nakon napada u Moskvi su se ogradili od raketiranja bolnice, navodeći da je do eksplozije došlo usled pada rakete ukrajinskog sistema protivvazdušne odbrane. Ovu, ali i još nekoliko propagandnih vesti Kremlja, preneli su brojni domaći mediji. Međutim, novinari istraživačkog portala Belingket, specijalizovani za digitalnu forenziku, identifikovali su na osnovu snimaka raketu koja je pogodila bolnicu. S njima se slažu i stručnjaci u oblasti raketnog naoružanja, a da su za napad krivi Rusi sugerišu i Ujedinjene nacije. Kijevsku dečiju bolnicu pogodila je ruska krstareća raketa Kh-101.

Novinari Belingketa utvrdili su da je reč o raketi Kh-101 tako što su pregledali više snimaka pada rakete koje su zabeležili očevici. Potom su izdvojili ključne frejmove sa snimaka, odnosno isečke snimka na kojima se jasno vidi oblik rakete. Nakon toga izradili su 3D model rakete Kh-101 i uporedili ga sa raketom sa snimaka. Zaključili su da se rakete podudaraju. To su potvrdili i stručnjaci. Ekspert za nuklearno oružje i projektile na Institutu za međunarodne studije Midlberi u Montereju u Kaliforniji dr Džefri Luis potvrdio je pisanje Belingketa, a sa njim se složio i Fabijan Hofman, istraživač na Univerzitetu u Oslu koji je specijalizovan za raketnu tehnologiju.

Kako su izveštavali domaći mediji?

Kao što je već rečeno, domaći mediji su u više navrata pokušavali da skinu odgovornost s Rusije. U takvim vestima nije se mogla čuti ukrajinska strana, već samo različiti zvaničnici Rusije koji svaljuju krivicu na same Ukrajince ili zapadne zemlje koje ih podržavaju. FN Tragač je zabeležio preko 30 takvih tekstova u poslednja dva dana.

U pomenutim vestima dominirali su ruski akteri, i to prevashodno Ministarstvo odbrane Rusije, ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, portparol Kremlja Dmitrij Peskov i stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.

„Ukrajinske Markale” i  „Histerija kijevskog režima”

Pored prenošenja izjava pomenutih aktera pojedini portali su pustili „mašti na volju“, pa su sami dodali da se radi o „ukrajinskim Markalama“. „Ukrajinske ’Markale’! Zapad i Kijev podmeću Rusiji napad na dečju bolnicu?! Scenario već isproban protiv Srba u Sarajevu?!“, piše Informer, kombinujući modernu rusku propagandu sa starom propagandom Slobodana Miloševića iz jugoslovenskih ratova.

Ministarstvo odbrane Rusije je ubrzo nakon napada objavilo da se ne radi o ruskom raketiranju već o eksploziji ukrajinske PVO rakete, navodeći da je u pitanju „histerija” kijevskog režima koja se svake godine dešava pred samit NATO-a. „OGLASILI SE RUSI POSLE RAZORNOG NAPADA NA KIJEV: ’Napadi histerije Ukrajine se dešavaju svaki put pred samit NATO’“ i „KIJEV DA PRESTANE DA HISTERIŠE: Ruska vojska izvela grupni napad na vojne objekte Ukrajine“ – samo su neki od naslova sa domaćih portala koji su ispratili prvo oglašavanje ruske strane.

Ubrzo su se oglasili i ostali akteri. Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov izjavio je kako „nije prvi put da režim u Kijevu drsko pripisuje sopstvene varvarske zločine Ruskoj Federaciji“, što je između ostalih Informer preneo u tekstu pod naslovom „Rusija na nogama! Ko je zapravo bombardovao dečju bolnicu?! ’Amerika će iskoristiti ovo…’“. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da Rusija „ne izvodi napade na civilne ciljeve“ i dodao da Kijev koristi udar PVO rakete na dečju bolnicu kao pi-ar operaciju. I ove reči domaći portali prenosili su bez pružanja uvida u procene ukrajinskih institucija.

U potrazi za opravdanjem

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova otišla je i korak dalje, „identifikujući“ raketu koja je pogodila dečiju bolnicu. „Šokantno saopštenje Moskve! Poznato čija raketa je pogodila Kijev?! Tvrdnje Zaharove odjeknule kao bomba, ako je ovo tačno…“, prenosi Informer. Ovo – da skratimo priču – nije tačno. Zaharova je tvrdila da je na bolnicu pala ukrajinska PVO raketa norveške proizvodnje NASAMS. Međutim, kada uporedimo izgled ove i ruske rakete Kh-101 koju je Belingket identifikovao na snimcima napada, jasno je da se ne radi o istom oružju. Na raketi sistema NASAMS, recimo, nedostaje motor koji se jasno vidi u donjem delu rakete Kh-101.

Konačno, predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja objašnjava da je tragedija u Kijevu lako mogla biti izbegnuta. Prema njegovim rečima, Ukrajinci su sami krivi za tragediju jer je kijevski režim, kršeći međunarodne norme, „rasporedio PVO sisteme i teško naoružanje u stambenim četvrtima“. I ovo je u određenim srpskim medijima dočekano kao validno objašnjenje koje odgovara na pitanja iz naslova – „Kako je tragedija u Kijevu mogla biti izbegnuta? Ko je kriv?“. Ipak, bez obzira na pisanje domaćih medija, krivac je samo jedan, a tragedija u Kijevu mogla je biti izbegnuta jedino da ruske snage nisu lansirale krstareću raketu koja je pogodila dečiju bolnicu.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač
Naslovna fotografija: Igor Klimenko