09.08.2024.Čitalac nam je prijavio tekst portala Informer pod naslovom „Litijum u Evropi: I Nemci će da kopaju”. U Nemačkoj bi eksploatacija litijuma zaista trebalo uskoro da počne, i to na nekoliko lokacija. Kompanija Vulkan enerdži stekla je pravo na eksploataciju litijuma iz geotermalnih izvora u gornjem toku reke Rajne, a projekat Cinvald dobio je licence potrebne za istraživanja na gotovo 5.000 hektara u Saksoniji.
Međutim, da li to znači da se projekti eksploatacije litijuma u Nemačkoj i Srbiji mogu porediti? O tome smo pričali sa predstavnikom Nemačke agencije za mineralne resurse (DERA), koja funkcioniše u sklopu Saveznog instituta za geonauke i prirodne resurse (BGR), ali i sa portparolima dva projekta za rudarenje litijuma u Nemačkoj koje Informer u svom tekstu spominje.
Prvi projekat koji Informer spominje vodi kompanija Vulkan (Vulcan), a on bi trebalo da se realizuje u gornjem toku reke Rajne. Međutim, i u Nemačkoj agenciji DERA i u Saveznom institutu BGR za Tragač navode da je teško porediti projekte Vulkana u Nemačkoj i Rio Tinta u Srbiji. „Metode ekstrakcije su potpuno različite, svaka sledi različite pristupe“, navodi Marsel Kuč iz Nemačke agencije za mineralne resurse, govoreći u ime obe institucije.
„U nemačkom delu doline Gornje Rajne plan je da se litijum izvuče direktno iz geotermalnih fluida koji se nalaze na dubini od oko 3 km. Ovaj proces će biti integrisan s geotermalnom elektranom. Nasuprot tome, planirana eksploatacija u Srbiji će se vršiti konvencionalnim metodama rudarenja“, dodaje Kuč.
Ovo potvrđuju i u kompaniji Vulkan: podvlače da se njihov projekat nikako ne može porediti sa planiranim rudarenjem litijuma u Srbiji i objašnjavaju da „Vulkanov pristup proizvodnji litijuma predstavlja održivije i ekološki prihvatljivije rešenje“.
„Kombinovanjem geotermalne energije i direktne ekstrakcije litijuma, Vulkanov pristup se ističe ključnim ekološkim akreditivima: Za razliku od konvencionalnih metoda koje emituju između 10 i 30 tona ugljen-dioksida (CO2) po toni litijum hidroksida, Vulkan emituje neto nula tona CO2“, objašnjava za Tragač Lara Maidlinger iz kompanije Vulkan.
Informer piše i o tome da Nemačka „raspolaže i značajnim rezervama litijuma u čvrstoj steni”, gde je „litijum prisutan u mineralu cinvaldit, koji je sličan jadaritu”. Zbog toga smo razgovarali i sa Markom Uligom, predstavnikom kompanije Cinvald koja radi na projektu u okviru kog bi trebalo da se eksploatiše litijum dobijen iz minerala cinvaldit u Nemačkoj. On nije želeo za Tragač da komentariše projekat Jadar, ali navodi da su „svi rudarski projekti na različite načine jedinstveni, s obzirom na različite geološke, tehnološke, pravne, društvene, ekološke i infrastrukturne situacije“.
Pokušali smo da proverimo i koliko je utemeljena tvrdnja o tome da su minerali cinvaldit i jadarit „slični“. Za početak, treba naglasiti da je jadarit jedinstven mineral, otkriven tek početkom dvehiljaditih. Još uvek nije pronađen nigde u svetu sem u dolini reke Jadar. S druge strane, za postojanje cinvaldita znamo još od 1845. godine, a sem u Nemačkoj i Češkoj pronađen je na svim stalno naseljenim kontinentima u preko 50 država sveta. Samim tim, cinvaldit je znatno više istražen.
Cinvaldit se od jadarita razlikuje po hemijskom sastavu. Jadarit sadrži bor, vodonik, litijum, natrijum, kiseonik i silicijum. U cinvalditu nema bora, ali zato ima gvožđa i magnezijuma, kojih nema u jadaritu. Jadarit je jedinstven mineral po svom hemijskom sastavu, a među mineralima koji su mu u ovom smislu slični su, recimo, elbait i njegova podvrsta siberit, ali ne i cinvaldit.
Informer je pisao i o tome da su „neki od projekata u neposrednoj blizini ili u zonama zaštićene prirode koje nose oznaku Natura 2000” i pritom kao primere naveo rudnike u Francuskoj i Austriji. Proverili smo i ovo i zaključili da se litijumski projekat Emili u Francuskoj zaista nalazi u zaštićenom području, mada kompanija koja treba da ga sprovede navodno garantuje da neće doći do ugrožavanja prirode. Što se tiče litijumskog projekta u Austriji, on se nalazi na granici zaštićenog područja Natura 2000.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
